Foto: Jaroslav Pap/Tanjug
U unazađenu i za bilo kakvu složeniju refleksiju sve manje osposobljenu javnost banula je prošle nedelje vest da je Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) odlučila da raskine tzv. komunalnu koaliciju sa Srpskom naprednom strankom i njenim partnerima u Novom Sadu. E sad, da li je to uopšte vest? Ako jeste, po čemu jeste, ako nije, zašto nije?
Negde daleko ispod dronova i MIG-ova i ispod svih radara pažnje javnosti – u onoj meri u kojoj ovo što je preostalo u Srbiji od relativno slobodnog javnog prostora još možemo nazvati imenom „javnost“ – teče kakav-takav politički život. Više kakav nego takav, jer nije mnogo od njega ostalo nakon desetogodišnjeg sistematskog zatiranja pluralizma, smenjivosti vlasti i njene podele na različitim nivoima.
U tu i takvu, unazađenu i za bilo kakvu složeniju refleksiju sve manje osposobljenu javnost banula je prošle nedelje, među inima, i vest da je Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) odlučila da raskine tzv. komunalnu koaliciju sa Srpskom naprednom strankom i njenim partnerima u Novom Sadu.
E sad, da li je to uopšte vest? Ako jeste, po čemu jeste, ako nije, zašto nije?
S jedne strane, trebalo bi da bude vest da je stranka tako duge i časne istorije raskinula jednu od početka neprirodnu koaliciju. S druge strane, nije li jedina prava vest bila vest o uspostavljanju takve koalicije? Nakon koje je LSV nužno otklizala u potpunu političku irelevantnost (kojoj je ionako već neko vreme težila)?
Drugim rečima, koga je Liga uopšte predstavljala od trenutka kada je ušla u tu koaliciju? Sigurno ne svoje birače, a još manje neko šire antinacionalističko i proautonomističko građansko okruženje, jer tu ni svećom ne biste mogli naći nikoga ko bi tu koaliciju odobravao niti joj video smisla i svrhe osim zadovoljavanja lukrativnih potreba stranačkih ajatolaha.
Stranke, naravno, imaju drugačije poimanje političkog života i opstanka od onih koji nisu vezani stranačkim interesima. Možda bi onaj deo javnosti koji „prirodno“ naginje strankama ovog profila „oprostio“ LSV-u njegovo „paktiranje sa đavolom“ da je ikada za sve ove godine mogao videti bilo kakvu konkretnu dobru stranu toga, dobru po javni interes, naravno. Da li je išta u Novom Sadu bilo bolje, ili bar manje loše, zato što je Liga učestvovala u vlasti, nego što bi bilo da je ostala u opoziciji? Da li je politički život bio snošljiviji, da li su lokalni mediji bili manje skrnavi, da li su kulturne institucije bile manje okupirane od neznalica i prostaka bez biografija osim onih desničarskih i na svaki način opskurnih? Pa, čak ni naizgled najtrivijalnije moguće stvari ta Liga nije mogla ili htela da izbori, na primer da na novosadskim gradskim autobusima prestane monopol ćiriličnih natpisa koji su uveli vučić-vučevićevaski neoradikali, kao da smo u Belorusiji? U Beogradu ima i latinice na tablama autobusa koliko hoćete, u famozno multi-kulti i evrokulturno prestoničnom Novom Sadu ne…
Pa dobro, ako je uspostavljanje te koalicije bio poslednji ekser u kovčeg one ranije, nikada velike i masovne ali časne i u najvažnijim stvarima ispravne Lige, može li njeno raskidanje, po jednoj prilično „mehaničkoj“ logici stvari, značiti povratak na prethodno stanje? Naravno da ne može, jer stvari prosto ne funkcionišu na taj način. Kredibilitet se stiče, brani, gubi i (najteže od svega) vraća ipak malo složenijim i suptilnijim putevima.
S druge strane, odviše je lako kriviti Ligu i njene prvake za sve. Ako je ona kriva za sve i ako na nju više ne treba računati, zašto u međuvremenu nije nastala neka druga bar isto toliko relevantna politička organizacija na vojvođanskom nivou, koja bi bolje i doslednije artikulisala slične stavove i vrednosti?
A i ja svašta pitam…
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Studenti se ne plaše! Sve ćemo vas otkriti, a posle ćete se kajati“, napisali su Studenti u blokadi, koji tvrde da su u Štutgartu u jednom od smeštaja, pretili trkačima
U organizaciji studenata okupljenih oko inicijative „Studenti u blokadi“ u Loznici se održava protest pod nazivom „Marš na Drinu“. Protest počinje u 11.00 i trajaće do 23 sata, u 11.52 će tišinom biti odata počast za poginule u padu nadstrešnice u Novom Sadu, a u 16:30 minutom ćutanja pošta će, povodom Dana pobede, biti odata žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu
Barem 13 mesta delilo je Aleksandra Vučića od Vladimira Putina. Dva mesta dalje je Vučićev prijatelj u političkoj borbi na Balkanu - Milorad Dodik
Studenti su tražili vanredne parlamentarne izbore, ali je ponašanje pojedinih opozicionih stranaka indikativno. Kao da ne žele da se odreknu dela kolača ili pak imaju drugačije interese
Posle neubedljive turneje po Sjedinjenim Američkim Državama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se 9. maja pojavio u Moskvi na obeležavanju Dana pobede nad fašizmom. Dok režimski mediji posetu prikazuju kao diplomatski trijumf, analitičari ocenjuju da je reč o političkom manevru očajnog balansa – između sve slabijih veza sa Zapadom i nikad prekinutih veza sa Kremljom
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
