Koalicioni kapacitet

Komunalna policija funkcioniše u svim većim gradovima u Srbiji: eto i tu smo ispunili evropske standarde, nove uniforme za Naše novozaposlene ljude, novi automobili, prostorije. Komunalne policije jedino nema u Kraljevu. A to zbog zato što je do promene vlasti u Kraljevu, negde krajem prošle godine, došlo baš kad su budući komunalni policajci završili obuku u Kuli. Nova vlast, SPS, DS, G17, i još neki, rekla da komunalni policajci Ne valjaju, jer ih je prethodna vlast, DSS, SRS, NS i još neki, izabrala na Sumnjiv način. I nova vlast poslala nove ljude na obuku u Kulu. Kad druga grupa završi obuku, konkursom će kobajagi za komunalne policajce biti izabrani Nesumnjivi kandidati. Sreća da u drugim gradovima nije dolazilo do promene vlasti, jer bi ovom Logikom i ostali komunalni policajci bili na Sumnjiv način izabrani. A idući ovom Logikom, u kojoj ima logike, i ostali novozaposleni, diljem drugih gradova, izabrani su na Sumnjiv način. Dakle, sa promenom vlasti bi za svako radno mesto trebalo poslati nove ljude na obuku. Ali, jok, sa prvim komunalnim policajcima nije bio zasnovan radni odnos, jer kad se to zasnuje, ma kako se vlasti menjale, ma koliko izbor bio Sumnjiv, stvar je definitivno i do kraja radnog veka Zasnovana. Neka nova vlast samo nastavi da zapošljava svoje Nesumnjive kandidate pored onih koji su tu na Sumnjiv način izabrani. I sve to ide dalje, nesumnjiv do sumnjivog, naš do njihovog…

foto: dragan kujundžić

Zanimljivo je da su zajednički imenilac, prethodnoj i novoj vlasti u Kraljevu, pojedini odbornici radikala i grupa građana. Negde je to neka druga partija, neverovatno je ko sve, po Srbiji, sa kim nije na vlasti. Recimo, demokrate i radikali, DS i DSS, SPS i LDP… Čudo jedno, sve do tog čuda da su na republičkom nivou demokrate i socijalisti stožeri vlasti. Sve to ima taj koalicioni kapacitet i potencijal da se smrzneš, ili da se odmrzneš.

Reklo bi se da taj koalicioni kapacitet partije duguju koalicionom potencijalu svog članstva. Zna se da je posle Petooktobarskih promena sve nagrnulo u partije sa demokratskim predznakom, pa nije to palo s

Marsa, ili je bilo u socijalistima, ili je glasalo za njih. Ali, nove okolnosti su dovele do „osvešćivanja“ naroda. Novi članovi su u partijama napravili većinu – toliku da nije im’o ko da pita Odakle su kad su tako Naočiti – utisak je lošije Srbije, i sad većinski demonstriraju svoja prizemna i sitnosopstvenička shvatanja demokratije i javnih dobara. Sad takoreći nema veze u kojoj si partiji, važno je da si u partiji, iz toga se izvlači svaka egzistencijalna i druga sigurnost i prohodnost. A koalicioni kapacitet, koalicioni kapacitet svih partija ful i na vrhuncu.

Sad nije važno Gde si, i Šta si bio, važno je da si Naš. Ne mislite valjda da su se bivši julovci, da budem drastičan, samolustrirali, pokrili ušima, jok, sve je to sa svojim koalicionim kapacitetom našlo pogodnu i kapacitetnu partijsku bravu. Jerbo partije, iz svoji razlozi, nisu gadljive, na Sve to Gadljivi postali građani, narod taj, koji je gledajući kako ga na svakom koraku pretiče od njega lošiji, prešao u apatiju i samoizolaciju.

Evo i npr. ko je sad sve u tom URS-u, gde Kiki i Haris Džinović samo pevaju, u šampionu partokratije koji je protiv partokratije. Ili, recimo, ko je sve kod Tome Vučić Nikolića, koji je sve tu Koalicioni kapacitet, ajde bivši SPO Milan Božić, ali nekako se nameće onaj glumac, patriota i domaćin Tihomir Tika Arsić, ništa lično, odfrlje i ka’no paradigma. Taj je iz svoja uverenja bio poslanik Nove demokratije. A onda je svim srcem bio kod Koštunice Vojislava. U to vreme je nacionalni Tika organizov’o u Belanovici Letnje igre, koje su finansirala Sva Naša ministarstva i Sva Naša javna preduzeća. Šta sve nije bilo na te Igre, pesme, Matije, Bore Čorbe i ostalog bistrenja patriotizma. I Koštunice, i Njegovi’ ministara, i Njegovi’ direktora, i Njegovog Ilić Velje. Ilić Velja čak lično od nacionalnog Tike primio Najviše Tikino priznanje i kilo rakije. Nacionalni Tika bio načisto razradio te igre, snimio i patriotski film, u kome je igr’o mladi glumac, sin tadašnjeg direktora „Kolubare“ Dragana Tomića. Prodav’o Tika i „Kolubarin“ ugalj, za tog vakta, radikali ga stalno, dok tu bio Toma Vučić Nikolić, zbog toga prozivali, ali je sve prevaziđeno izvanrednim interpretacijama Šešeljevih tekstova, nacionalnog Tike, na javnim promocijama. Biće da sad nacionalni Tika ima drugi scenario i da sprema druge recitacije.

Naravno, gospođe i gospodo, braćo i sestre, da nacionalni Tika nije jedini, koliko je samo toga po horizontali, i po vertikali, i po dijagonalama, i po drugim linijama. Čitava mreža braćo i sestre. Mreža prosečnosti, javašluka i ostalog ‘leba bez motike u koji je uvučena cela Srbija. Eto, Dinkić pred punom Arenom, gde bio go kapacitet, poručio, Hvala vam, imali smo hrabrosti da napunimo Arenu, pokazali smo koliko nas ima. Toma Vučić Nikolić, a tek Onaj Pelević mila majko, vele da su uz narod, njihov Krstivoje, i jedan Dobrivoje, sve sa Šešelj bedžom, dole sa Barikada, vele da oni ne mrdaju dok se ne izjasni Ustavni sud, a imaju i tužbu za špijunažu…

Pa ti sad vidi, na sve strane taj Kapacitet, tako da nije teško zamisliti ni buduću koaliciju Tome Vučić Nikolića sa demokratama, bilo koga sa bilo s kim, budući da sve to za Evropu, sa obrazloženjem da To nije idealno, ali je za Srbiju jedino moguće. Druga, prva priča, jeste da su nama najpotrebniji standardi i primena zakona, a ne evropska fasada svega toga. Mašala, svemu jedina mana što su partije i u nji’ članovi malomnogo sebični kad treba sa narodom podeliti benefite takvog Koalicionog potencijala. Pa, šta ćemo, kako šta ćemo, Moramo nastaviti dalje.