Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Uspeh "medijskih zvezda" meri se njihovom popularnošću na društvenim mrežama i u tabloidima. Kod nas su bez premca na prvom mestu zvezde turbo folka, turbo repa i srodnih muzičkih pravaca
Posle Olimpijskih igara u Tokiju, na televizijama je ostala ogromna rupa u programskim šemama, koja se po pravilu zatrpava reprizama. Međutim, stanje duha neke sredine može se delimično rekonstruisati proučavanjem elite koja se promoviše u medijima. Na ovom mestu mislim na estradnu i medijsku elitu, jer, ruku na srce, nauka, kultura i umetnost nigde u svetu nisu baš u žiži interesovanja komercijalnih televizija.
Tako dolazimo do pojma „medijske zvezde“, koji je danas usko povezan sa popularnošću na društvenim mrežama i u tabloidima. Pošto komercijalne TV stanice funkcionišu kao ekranizacija tema iz senzacionalističkih medija, možemo relativno lako utvrditi ko su najpopularnije ličnosti u određenoj sredini.
Kod nas se to može kvantifikovati brojem objava na potralima, u tabloidima i u programima TV kanala koji prate scenu slavnih u Srbiji.
Bez premca se tu na prvom mestu nalaze zvezde turbo folka, turbo repa i srodnih muzičkih pravaca. Za njima su učesnice i učesnici rijaliti programa, bilo da su u izolaciji ili na slobodi. Glumice i glumci se pojavljuju isključivo kao zvezde domaćih serija, proporcionalno broju epizoda serije i naivnosti fabule. Dakle, limunade i sapunice. Sportisti i sportistkinje dospevaju u medije posle medalja i istorijskih uspeha, ali mnogo češće kao lepo oblikovana tela ili kao akteri ljubavnih afera.
U ovom društvenom i medijskom miljeu nastalo je tabloidno i senzacionalističko novinarstvo koje poput, recimo, sportskog, ima svoje zvezde, svoj jezik i floskule i svoj ne mali uticaj na formiranje stavova širokog auditorijuma. Pišući o ovdašnjim zvezdama i zvezdicama, često se eksplicitno promoviše čudan tranzicioni sistem vrednosti, jedan malograđanski pogled na svet i zgražavanje nad manama medijskih zvezda koje su sami stvorili.
U centru pažnje ovog TV žanra su famozne „starlete“, tačnije zvede u nastajanju, koje u potpunosti zavise od medija, jer po pravilu ne postoje van njih.
Od novinara iz kategorije „estrade“ čuo sam za pojavu kada neko od starletana ili starleta prerano pomisli da je dostigao medijsku popularnost pa se „uobrazi“ . Za takvu osobu se kaže da se „uzvezdila“. U širem značenju, mogli bismo da kažemo kako je „objekat“ tabloidnih medija pomislio ili pomislila da je „subjekat“, odnosno da je važniji od mehanizma koji ju je stvorio. Vrlo brzo slede medijske packe i „veličina“ koja se uznela biva vraćena na svoje mesto.
Ovaj mehanizam se zasniva na principu surovog biznisa: veliki broj zvezda kontroverznih biografija stvara bazu za tabloidne medije, okupira medijski prostor i funkcioniše kao anestezija za publiku. Politička propaganda zasnovana na populizmu potpuno je kompatibilna sa ovakvom estradom i funkcioniše po istom modelu neprekidnog spektakla.
Primeri su bezbrojni i svakodnevni. Poslednji medijski hit je proslava rođenja unuka pevačice Goce Božinovske. Možda ne znate za nju, ali mediji su se bavili njenim sinom, pokojnim mužem, snajkom, zatim Cecom, njenom decom i njenom snajkom, jer je u pitanju porodično prijateljstvo koje je dovedeno u pitanje. Ukratko, ogroman medijski prostor posvećen životima ljudi za koje nikada ne bismo čuli da ih mediji nisu promovisali. Tu nije kraj, jer ćete saznati i za njihove međusobne odnose, kako su devojke bile obučene i kojih je razmera bila žurka!
Saznaćete, iako to niste možda ni želeli, ko je kasnio na slavlje i ko je kada zapalio kući.
Televizije svuda u svetu žive od priloga o zvezdama, ali stiče se utisak da naši mediji pokazuju značajnu dozu autizma prema svemu drugačijem. Naime, dok se u Beogradu, negde na periferiji, odigravala famozna proslava rođenja unučeta Goce Božinovske, u istom gradu ulicama su šetali Danijel Krejg, Kejt Hadson i Edvard Norton. Oni su deo ekipe koja snima nastavak detektivske hit drame Nož u leđa. U pitanju je Netfliksov hit film, a glumačka podela je sa holivudske A liste. Pomenuti glumci potpuno neupadljivo su šetali gradom, obišli Muzej Nikole Tesle i ručali po našim restoranima hvaleći atmosferu Beograda. U našim medijima jedva da je bilo mesta za svetske zvezde, koje se, rečeno jezikom domaćeg estradnog novinarstva, nisu „uzvezdile“. Očigledno, problem je što u našem estradnom poretku nema mesta za holivudske glumce i glumice. Deluju nekako obično, da ne kažem dosadno, niko ne tetura pijan po splavovima, niti juri po noćnim klubovima naše devojke, koje su, kako je opšte poznato, najlepše na svetu.
Još je gore ako ne žele da komuniciraju sa medijima, to samo pokazuje da im nije stalo do nas. Onda im naši estradni mediji vraćaju istom merom pa ih ignorišu. Konačno, da su stvarno neke face, bili bi na slavlju kod Goce Božinovske!
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve