Vladanje: Zašto je Vučiću pritisak bio dvesta
Ivica Dačić, premijer i ministar unutrašnjih poslova, kao i većina ministara, ove godine neće ići na odmor. Moj prijatelj, večiti skeptik, a posebno kad je reč o mogućnosti da aktuelna vlada nešto popravi, kaže „Od toga se i plašim!“
Premijer Ivica Dačić izjavio je, u udarničkom duhu, da je zadovoljan radom vlade Srbije u prvih mesec dana. On je dodao da vlada radi kao tim, efikasno i da nema nikakvih trzavica i ponovio da ove godine neće ići na odmor. Većina ministara u vladi nije išla na letovanje, zajedno smo radili sve vreme – rekao je Dačić.
A onda je Aleksandar Vučić, deo tog tima, a u funkciji prvog potpredsednika Dačićeve vlade, pripretio novim izborima ukoliko se na lokalnim izborima ne preslika ustrojstvo republičke moći i tu se mogla naslutiti prva pukotina već posle mesec dana zajedničkog, timskog rada na preporodu Srbije.
Ko će da čeka sto dana za prve ocene rada vlade? Niko, pa ni stranke koje je čine. Vladimir Goati u nekakvom intervjuu ocenjuje da rejting Srpske napredne stranke (SNS) trenutno raste, ali procenjuje da će posle sto dana vladavine početi da pada. Meni to, da oprosti uvaženi Goati, izgleda kao vračanje u bob ili jagnjeću plećku.
Tačno je da je SNS, glavni partner u vladinoj koaliciji, stvorio utisak u delu ogorčene javnosti da može nešto brzo da popravi, makar hapšenjima zbog afera koje svima bodu oči, ali ovaj narod nije toliko blesav da poveruje da će Nikolić i Vučić da pretvore vodu u vino u jednom tromesečju.
Njihov rejting u očima javnosti zavisiće od mogućnosti da istovremeno povuku stotinu malih poteza kojima će pokazati nameru da prvo stabilizuju prilike u društvu. Drugo je pitanje da li oni to mogu. Osim dežurnog Vučića, najagilnija je Zorana Mihajlović, ministarka energetike i svega još pomalo, u stručnoj i političkoj javnosti upamćena kao savetnica Miroslava Labusa iz vremena njegovog potpredsedavanja u čini mi se dve vlade, koja je odnekud obećala pojeftinjenje „dnevne struje“, izgrdila Ruse zbog visoke cene derivata, rešila da ukine trgovinu strujom, odnosno da trgovinu strujom vrati u državne ruke, ukinula Dulićevu kampanju „Očistimo Srbiju“ i još, što bi rekli, svašta nešto.
Ona pokazuje angažman dostojan nekog ko je vaspitavan u Dinkićevoj školi političke izuzetnosti, ali to samo po sebi nije garancija da je sve što predlaže pametno, prihvatljivo i racionalno. Ostali ministri SNS-a slabo se vide i još manje čuju. Možda se tek vežbaju, posebno ovi što im je pripala sfera nadgradnje, a još posebnije kulture i ostalih zafrkancija gde nema šanse da nekog uhapsite ili da nešto pojeftini.
Ako je verovati Dačiću, nisu ni oni otišli na odmor već se slabo, rekao bih, snalaze u poslovima koji su im povereni, mada će, kako čujem, najpre biti da ih Vučić drži na kratkoj uzdi da se ne bi raspevali pre vremena i bili izvrgnuti javnoj poruzi. Vrh SNS-a potpuno je svestan sopstvenih mana i možda pomalo uplašen od složenosti i obima posla koji ih je dočekao.
Njihovi kadrovi su još u senci i tu će da ostanu dok se ne uvežbaju da puštaju ispravne zvuke, pa je Vučić, pored svih obaveza, natovario sebi na vrat i portparolstvo svim ovim poslovima. Nije čudo da mu je gornji pritisak bio dvesta. Očuvanje rejtinga na mišiće nije disciplina koja će bilo kome doneti dobro. Zdravstveno i politički.
Srbi i susedi: Oh, kako dobar alibi!
A onda se, kao plimni talas, dakle u zakonito predvidljivim razmacima, pojavio Jelko Kacin, evropski birokrata srednjeg ranga zadužen za Srbiju. Ovi naši, Nikolić, Dačić i ostali ispuštali su ritualne zvuke oko privrženosti evropskim idejama, ali, što reče premijer, ne po svaku cenu, dok je Kacin dozvolio sebi nešto više.
Prvo, izjavio je da Srbiji nema napretka dok „davi samu sebe i susede“. Ovo o nama nije ni morao da nam kaže. Vidimo i sami da smo modri u licu, ali ono sa susedima nije baš najjasnije. Najmanje je reč o uzajamnom hvatanju za gušu, mada je i to preterana ocena. Da li je mogućno da u Briselu nema ozbiljnog analitičara koji bi kuknjavu o srpskom penetrizmu i hegemonističkim težnjama prepoznao kao glavni odušak naših suseda kad god zapadnu u političke ili ekonomske teškoće?
Kog to suseda Srbija davi? Rumune, Mađare, Bugare… Teško da je Kacin mislio na njih. Crnogorcima idu izbori i oni će nas da udave kuknjavom kako jedan pop i dve već raspolućene srpske stranke pomračuju „majsku zoru“, Makedonija ima zapadni problem pa se ne žali na pritiske sa severa, Federalna Bosna i ne radi ništa drugo nego izmišlja kako Beograd izmišlja zavere… Srpske tragove u hrvatskom političkom životu pomela je „Oluja.“ I ko nam je tu ostao? Kosovo! Tačno je, davimo se uzajamno, ali je Srbija pokazala hvale vrednu spremnost da pregovore podigne na visok politički nivo što, nadam se, ne znači da oni treba da dobiju sve, a Srbija „šupalj nos do očiju.“
Upotrebom množine, da mi davimo susede, Kacin generalizuje srpsku politiku i pokušava da napravi širi osnov za svako evropsko odbijanje srpskih pristupnih ambicija.
Očevid: Istražne radnje i rodoljubi
Drugo, Kacin radi ono zbog čega je, kad bih preterivao, izbio Prvi svetski rat. Počeo je da sprovodi istražne radnje oko spornih privatizacija. Srbija je 1914. odbila ultimatum Austrougraske da njihovi policamajsteri istražuju na tlu Srbije pozadinu ubistva nadvojvode Ferdinanda, a Kacin je, baš u Vojvodini, odlučio da napravi očevid oko spornih privatizacija – Jugoremedije u Zrenjaninu i ATP Vojvodina u Novom Sadu. Sindikat Zrenjaninaca izdao je saopštenje u kome tvrdi da Kacin podržava pogrešnu stranu, a u Novom Sadu odbili su da ga puste u upravnu zgradu, pa je spolja gledao ono što ni iznutra ne bi razumeo.
Ovaj gest, zatvaranje vrata upravne zgrade Kacinu, naišao je na oduševljene komentare na sajtovima domaće štampe koji odišu tolikim rodoljubljem da ih neću, s obzirom na to da smo pristojne novine, citirati. Problem je, međutim, u nečem drugom. Kacin se ovde doživljava, nezasluženo, kao slika Evrope i njenih vrednosti pa me čudi da podrška EU nije još više pala, posebno nakon izbora na kojima su pobedile stranke koje su formirale vladu. Meni se čini da je evropsko opredeljenje Srbije jače od svih iskušenja u ma kom pojavnom obliku da nam se prikažu.
Možda bi Kacinov susret sa Srbima sa „dna kace“ bio uspešniji, efektniji i produktivniji da je obišao neku drugu destinaciju od ovih pomenutih. Mada, sumnjam. Evropa traži od nas, u smislu borbe protiv korupcije i radi uspostavljanja zakonitosti, a delom i radi zaštite interesa evropskih firmi koje ovde posluju ili su to pokušale, da se ispitaju 24 sporne privatizacije, što smo, koliko shvatam izjave domaćih zvaničnika, mi prihvatili.
Ovde je zavladalo opšte uverenje da niko neće u EU dok ne uhvati „svog Iva Sanadera“. Kandidata ima dosta. Neki su opet u vlasti. Ali, nije na Kacinu da im crta fotorobot. Eno ga Vučić, pa nek uhapsi…
Dopišite sami ako vas nije sramota da to radite bez dokaza.
