Jorgovanka Cica Tabaković ovih dana može da bude naša uteha.
Da li vam nekad padne na pamet da, što više radite i što više nominalno zarađujete, sve manje možete da uštedite? Inflacija je smišljena da se mali čovek ne opusti.
Da li vas onda teši što naša guvernerka deli tu sudbinu? Naime, platu su joj digli na 752.363 dinara mesečno, ali prema imovinskoj karti na računu nema ni žute banke.
Naša guvernerka je poput radnika, seljaka i poštene inteligencije – spaja kraj s krajem.
Podvig je to sa 752.363 dinara mesečno. Da li Jorgovanka Cica Tabaković sama ostavlja zimnicu? Krpi li stare cipele? Voleo bih da znam njenu tajnu.
Deset puta više
Sad bez šale, guvernerka Jorgovanka velike pare mlati transparentno. Doduše, ne znaju se njeni dometi i uspesi, osim podrške vrhuški režima monetarnom politikom.
Ali se, eto, barem zna kolika joj je plata.
Tri i po puta veća od plate predsednika i šest puta veća od plate nekih poslanika. I deset puta veća od plate koju prima većina građana Srbije.
Guvernerka Jorgovanka bi jedino mogla da se postidi pred Dušanom Bajatovićem koji, po raznim nameštenjima, zarađuje nekoliko miliona dinara mesečno. Inače joj je malo ko ravan.
Blizina malog čoveka
Kako stid ovde nije alat na koji možemo računati, a pošto smo videli da Cica Tabaković ima muka da uštedi koji dinar, da vidimo još malo koliko vladajuća klika prilazi problemima običnog naroda.
Ministri Mali, Lončar, Vujović i Đedović su, kao scenografija, služili prvom među nama dok je pričao sa narodom u Ljuboviji i sve kao driblao direktora Rio Tinta. Te imaće teška pitanja, te zdravlje na prvom mestu.
I narod je pričao sa predsednikom, a predsednik sa narodom – ceo dan. Taj maraton ni RTS ni Pink nisu izdržali pa su u jednom trenutku skupili mudašca da se isključe iz živog prenosa.
Ali, ministri su morali da sede tamo, mirni kao bubice, i slušaju muke običnog sveta.
Da li je Mali razmišljao o propuštenom treningu u teretani? Je li Irena Vujović morala da precrta velnes? Koliko je teško biti pred ljudima čije su muke toliko različite?
Bolji život
Vrhuška režima živi neki drugi život. Vidi se to kad ministar Momirović, hotelijerski velenaslednik, reklamira parizer i paštetu na sniženju.
I nije stvar u zavisti, pa čak ni u opasci da pravde nema jer ko se „snašao“ u metežu nije nužno ni pametniji, ni vredniji, ni bolji od drugih. Često je samo debljeg obraza.
Stvar je u tome što ova garnitura na vlasti – bez obzira da li su rođeni u zlatnoj kolevci ili su od šofera avanzovali u direktore – sve i kad bi htela, ne bi mogla da se bavi problemima običnog sveta.
Predaleko su od njega, predugo već žive bolji život i srećne ljude. Pa ni predsednik – koji zna značaj „brige o malim ljudima“ u propagandi – nije kadar da, radi autentičnosti, batali skupa vina i fensi cipele i sakoe.
Jorgovanka Tabaković se u tom sistemu izborila makar za to da se ne folira. Povećanje plate za sto hiljada dinara odjednom nije prvi ni najveći znak dekadencije – ali je možda najočigledniji.
I to iako ne uspeva ništa da uštedi.
