Izbori 2022: Pobednici i oni drugi

Na izborima u Srbiji pobedio je Aleksandar Vučić, očekivano i bez zadrške. Sve primedbe koje se upućuju izbornoj administraciji nedovoljne su da ospore rezultat. On će imati još jedan petogodišnji mandat na Adrićevom vencu, najavio je povlačenje sa mesta predsednika stranke i formiranje Vlade koja bi mogla mnoge da iznenadi.

Vučić je pobedio i u Beogradu, tamo gde je postojala nada da bi moglo da dođe do promene. Sada je ta nada ugašena, a NADA, desna koalicija, mogla bi da dodatno ojača koaliciju SNS-a i SPS-a u prestonici.

Na izborima u Srbiji su pobedili i građani Srbije. Bilo da su sami odšetali, bilo da ih je nateralo da odu do biračkih mesta, činjenica da je skoro 60 odsto od upisanih 6,5 miliona birača iskoristilo svoje pravo pokazuje da je glasao maltene svako ko je bio iole zaiteresovan za izbore. Procena je svih da nema više od 5,2 miliona birača u Srbiji. Građani su se odazvali u velikom broju, a rezultati su takvi kakvi su.

Na izborima je pobedio Ivica Dačić, predsednik SPS-a, i to baš on koji je pokazao da poznaje Srbiju bolje od većine političkih aktera, što i nije čudo s obzirom da je trideset godina u političkoj areni. On je Vučiću doneo pobedu u prvom krugu svojim nekandidovanjem, on je pokupio glasove Aleksandra Šapića u Beogradu, on je svojoj parlamentarnoj listi doneo preko 100 hiljada glasova više nego na prošlim izborima. Od političkog sirotana, političkog roba Vučića, izdigao se na nivo iz 2012. godine i zaista, možda opet postane predsednik Vlade Srbije. Imajući u vidu „pritiske“ da se Srbija odlepi od Rusije, možda i najveća ironija bude upravo to da Vlada koju bi vodio Dačić kaže „ne“ braći iz Kremlja, pa da Dačić bude zapamćen kao osoba koja je učestvovala u uvođenju Srbije u EU i konačnom prekidu sa Rusijom.

Na izborima je pobedio i Putin. U obliku Dveri, koalicije NADA-a i Zavetnika. Oni koji su se šlepali uz njegovu sliku i višedecenijski javni narativ o velikom ruskom medvedu koji nas čuva, iskoristili su rat u Ukrajini da na medijskom ludilu profitiraju i razvijaju svoje političke karijere. Uz Putina je i doktor Branimir Nestorović koji je u poslednji čas pridodat koaliciji koju su predvodile Dveri i videlo se da je to pamaten potez jer ih je on taman pogurao preko cenzusa.

Na kraju, pobedio je i Vojislav Šešelj, politički otac svih gore nabrojanih, osim Putina, čija je SRS daleko ispod cenzusa ali njegov doprinos neće biti zaboravljen. On je dobro razumeo da sa kumom Vučićem treba napraviti dogovor i njega čeka mirna analitičarska penzija.

Na izborima, pored ovih gore, pobedio je i Zdravko Ponoš, do pre mesec dana nepoznat većini građana Srbije, a danas opozicioni kandidat sa najvećim poverenjem građana Srbije. On je osvojio više glasova od Saše Jankovića 2017. godine i sada je pred njim i njegovim kolegama iz opozicije pitanje: da li će se taj kapital kroz naredne godine nadograđivati, ili će priča do leta da propadne kao onomad sa Jankovićem.

„Ovo je početak Vučićevog kraja“ rekao je Ponoš, ali to je notorna stvar jer Vučić neće moći još jednom da trči za predsednika. Ako bude pameti i strateškog razmišljanja u opoziciji, možda Ponošev rezultat bude dobra osnova za neku buduću pobedu.

Na izborima u Srbiji izgubila je opozicija. Ona svakako nije imala puno šanse na parlamentarnim izborima, ali manje od 50 poslaničkih mesta za „neputinovsku“ opoziciju nije rezultat za ponos. Najteže pada poraz u Beogradu gde su možda postojali uslovi da se napravi promena. Lista Ujedinjena Srbija sa Vladetom Jankovićem osvojila je više mesta nego ona koju je vodio Dragan Đilas 2018. godine, koalicija Moramo je u gradskom parlamentu, ali, nedovoljno za pobedu i promenu vlasti.

Na izborima je izgubio i Aleksandar Šapić. Vidljivo odsutan u trenucima najvećeg slavlja u centrali otadžbinske uprave SNS-a, virtuelni kandidat za gradonačelnika tihovao je u nekoj drugoj sobi. Doveden, valjda sad i on to vidi, ne da igra, nego da ne igra za one druge. Tako rade u velikim i bogatim klubovima.

Pred nama su godine kontinuiteta vučićevske politike. On je još mlad i teško je verovati da mu je još pet godina u Novom dvoru dosta. Takođe, njegova priča o napuštanju čela SNS-a liči na potez koji smo onnomad videli u Crnoj Gori kada je njegov drugi politički otac Milo Đukanović u jednom trenutku napustio kormilo DPS-a i bio samo predsednik Košarkaškog saveza. Tako će i Vučić, jer završava trenersku školu, možda na mesto trenera kadetskog tima KK Mladost iz Zemuna, čisto da malo predahne. Pa tamo, pred nove izbore, opet u sedlo. Điha, điha.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com