Foto: WorldInMyEyes/Pixabay
Vučić se u poslednjem obraćanju naciji ponašao poput pravog tinejdžera: te svi su krivi osim mene, te niko me ne razume, te samo da znate šta sam im reko', te otići ću pa se sami igrajte države
Lako je bilo Nikoli Pašiću 1914. i Titu 1948. Prvi je u novinama odmah objavio austrougarski ultimatum, a drugi rezoluciju Informbiroa. Narod je tako saznao kako je i njemu i njima – Baja i Maršal nisu prepričavali što su rekli, a što mislili u razgovorima sa predstavnicima Beča i Moskve.
Danas je mnogo teže. Evropsko-američki plan za Kosovo objavljuje se u albanskim, ali ne i u srpskim novinama. Zbog toga predsjednik Srbije mora javno dijeliti vlastite osjećaje poslije pregovora sa „petorkom“.
To je bio pakao. Naravno, ne plaši se on ničeg: kad je onomad sa obezbjeđenjem izišao u hol Predsjedništva na ferku Vuku Jeremiću i trojici prvaka Narodne stanke koje je procijenio na cca. 500 kila, zašto ne bi Nijemcu, Francuzu, Talijanu, Amerikancu i Slovaku? Pa šta ako imaju sto kila više? Pet na jednog za njega nije ništa.
Ukratko, Aleksandar Vučić je bio vrlo blizu da im na Svetog Jovana pokaže vrata i, dok izlaze, za njima zafrljači telefon. Ali nije, suzdržao se – ne zbog svog opstanka na vlasti, već zbog investicija, bezviznog režima i evropskog puta Srbije. Svašta je pretrpio u obrani Ustava i države, a i tek će.
Zapravo, Vučić se posljednjem obraćanju naciji ponašao kao pravi tinejdžer. Na primjer, svi su krivi za Kosovo – od Miloševića, preko Koštunice, do Borka Stefanovića i Tadića – samo nije on. Niko ga ne razumije, pa će naduren strpati u kutiju stvari sa radnog stola i izići iz zgrade Predsjedništva – eto vam države, sami se igrajte… Taj nastup podvučen je i adekvatnim tinejdžerskim kontradiktornostima. Najprije – zamrznuti konflikt nije rješenje, vremena nema; zatim – spreman je na ostavku kako bi Srbiji kupio vrijeme…
Poštovani čitaoče, bez brige. Ako vam nije jasno što šef države govori, ima kome jeste. To je njegova partijska ekipa koja djetinjasto kači slike vukova (Canis lupus) po društvenim mrežama kao šašava. Time školskom dvorištu čoporativno poručuju i da će sa svojim alfa mužjakom i predvodnikom složno zavijati na mjesec kakav god bio – pun ili mlad, svejedno. Nije važno da li se frekvencija razlikuje od onih prethodnih noći. Naprosto, naprednjaci su čuli dvije sjajne vijesti.
Prva je da velike sile ne zanima demokracija, a druga da opozicija lako može postati talac Kosova. Naime, tko pokuša da napakosti Vučiću zbog plana „petorke“, samo će dupetom zatvoriti sebi vrata u Briselu. Predsjednik Srbije zato i uživa u onolikom mahanju ostavkom, veselo poskakujući poput razdraganog vučića.
Kad se počelo Pašićem i Titom, red je njima i završiti. Obojica su narodu rekli što je bilo na stvari 1914. i 1948. Nisu se durili, kukali i bježali od odgovornosti. Iako očevi, očito su zaboravili koliki manipulatori mogu biti tinejdžeri.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Prema najnovijem izveštaju platforme CIVICUS Monitor, Srbija je u 2025. godini pala iz kategorije „opstruiranog” u status države „pod represijom”, što podrazumeva ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Godišnjica studentskih blokada u Beogradu biće obeležena protestnim šetnjama, odavanjem pošte stradalima i simboličnim zaustavljanjima na mestima koja su obeležila proteklu godinu studentskog otpora
Vlada je pokrenula izradu plana koji obuhvata prostor Avala Filma, Kinoteke i RTS-a. Iz inicijative Beograd ostaje upozoravaju da je reč o pokušaju legalizacije investitorske gradnje u jednom od ključnih zelenih pojaseva Beograda
Jedan učenik u petak (5. decembar) pronašao je u OŠ „Nadežda Petrović“ poruku uznemirujuće sadržine. Neki roditelji odbili su da pošalju 8. decembra decu u školu, a Ministarstvo prosvete saopštava da se sprovode mere za postupanje u kriznim situacijama
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Za razliku od vlasti, opozicja treba da se drži zakona, institucija i pravila. Ako Vučić posle deset godina sada hoće da razgovara sa njenim predstavnicima o Kosovu, neka ima lepo zvanično pošalje poziv za sastanak, a ne da ih poziva preko televizije. Neka im pošalje dokument o kome treba da razgovaraju i odlučuju u Skupštini Srbije, pa neka onda učestvuju u tome. Nije Skupština pričaonica kao u Zadruzi ili Parovima
Sporazum između Beograda i Prištine neće potpisati predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, iako je on godinama glavni pregovarač u dijalogu sa „lažnom državom“, već predsednik/predsednica Vlade, piše Demostat. Validnost sporazuma podrazumevala bi ratifikaciju u parlamentu, a možda i izjašnjavanje građana na referendumu.
U ideju o Kosovu unutar Srbije ne veruju ni vučići uveoci, ni obradovići, ni milanjovanovići, ali šta ih košta da baljezgaju. Sve dok neko od njih ne bude morao da prizna stvarnost, a to će, gle pravde, biti baš Vučić Aleksandar, čovek koji je, zajedno s Ivicom Dačićem, Slobodanom Miloševićem, Vojislavom Šešeljem, Tomislavom Nikolićem, Aleksandrom Vulinom (itd.) izgubio Kosovo „de facto“ i „de iure“. I u tome ga, Vučića, svom gađenju uprkos, treba podržati
