U Srbiji je Aljbin Kurti zlikovac, „teroristički ološ“, koji se nameračio da protera sve Srbe sa Kosova, koji nad srpskim življem sprovodi represiju i koji ne preza ni od čega, pa ni od izazivanja sukoba, ne bi li ostvario svoj naum. U državama koje su priznale nezavisnost Kosova on slovi za bandoglavog političara, remetilački faktor koji sa svojim maksimalističkim zahtevima svima ide na živce. Rado bi za pregovaračkim stolom preko puta Vučića videli nekog popustljivijeg, kakav je bio Hašim Tači, recimo, kome se trenutno pred Specijalnim međunarodnim sudom u Hagu sudi za ratne zločine. Pokušaji da se za iritantnog Kurtija nađe zamena nisu, međutim, do sada urodili plodom.
Još jedno posrnuće briselskih susreta Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija predstavlja poraz za međunarodne pregovarače i naravno da zbog toga nisu srećni. Da su se ova dvojica sporazumela na neko dugoročnije rešenje koje garantuje neizbijanje novih sukoba, Lajčaku, Borelju i Eskobaru bi se smešila Nobelova nagrada za mir. Ovako im se ne smeši ništa.
Kurti je na najsvežiju rundu susreta u Briselu, a i na buduće u skorijoj budućnosti, stavio tačku metaforom o kafi bez šolje. Pojasnio je šta misli na konferenciji za medije i to na srpskom: on ne može nikome da posluži „kafu bez šolje“, to jest ako Srbija ne priznaje Kosovo onda šta će im on, onda bi Zajednica srpskih opština bila utemeljena na „Koštuničinom Ustavu“, a to neće moći jer Kosovo je nezavisno i ima svoj Ustav. A ako Srbija želi da se formira ZSO prvo treba da prizna nezavisnost Kosova pa da onda „pravni izvor“ čitave te konstrukcije bude kosovoski Ustav. Nije precizirao šta je tu kafa, a šta šolja, mada se da naslutiti.
Povika i osude čak i „tradicionalnih kosovoskih saveznika“ zbog takvog stava ostavili su ga ravnodušnim. Mnogo dalje od toga se, makar za sada, nije ni išlo, a za to postoje dva ključna razloga.
Prvi je da je Kurti dokazao da je zbog svojih uverenja spreman da ide i u zatvor ili da obara sopstvenu Vladu, a kada je to bio učinio iz prevremenih izbora izašao je samo još jači. Na osnovu toga došlo se do zaključka da on ni sada ne blefira i da je zaista spreman da ide do kraja, a ništa ne garantuje da bi ga neki ozbiljniji pritsak na Kosovo odstranio iz pregovaračkog procesa sa Beogradom.
Drugi i važniji razlog što se zapadni političari – kojima je u ovom trenutku globalne konfrontacije jedino važno da ih još i zbog Kosova ne boli glava – ograničavaju na škrgutanje zubima, je što Kurti zapravo govori ono što se u državama koje se priznale Kosovo misli: da bi i Srbija to najzad trebalo da učini pa da se svi zajedno lepo okrenu svetloj evropskoj budućnosti. Sve u svemu ništa novo.
Pa će tako, uz jeftin parizer, i kosovoski boj dominirati izborima koji će se po svemu sudeći održati tamo negde u martu – vanrednim parlamentarnim, pokrajinskim, lokalnim i, možda (veliko možda) beogradskim.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
