Pre nego što sam, ovoga leta, turistički obišao jedan evropski grad, pozvao sam nekoliko prijatelja koji tamo žive da mi preporuče mesta koja treba videti i dobre restorane u koje valja otići. Ako je tačno ono “s kim si, onakav si”, onda su i moji prijatelji za mene idealni savetnici, što se i ispostavilo. Sve preporuke bile su prave, i po kvalitetu i po mogućnostima mog budžeta. Kao sašiveno, što bi se reklo.
Ali, nemam takve prijatelje u svakom mestu koje bih da posetim, a sajtovi koji preporučuju gde treba ići ne završavaju mi posao, najčešće. Njihove preporuke bazirane su na iskustvima mnogih, s jedne strane, ali i na plaćenom marketingu, s druge, tako da se često događa da u mom slučaju promaše. Naravno, uvek postoji mogućnost da se obratite profesionalnom vodiču, što se često pokaže kao mnogo povoljnija opcija. Naročito ako vam je boravak ograničen na nekoliko dana, a svašta biste hteli da obiđete.
Zato me je strašno zaintrigiralo iskustvo “Gardijanovog” novinara koji je angažovao jednog takvog vodiča, samo znatno jeftinijeg – veštačku inteligenciju. To je sve popularniji trend, ljudi od četbotova traže da im osmisle dnevni boravak ograničavajući promptovima vreme i budžet koji imaju, kao i lokaciju gde su smešteni. Četbot im onda planira dan, gde treba da odu, šta da vide, gde da jedu. “Gardijanov” novinar je bio prilično razočaran, preporuke je ocenio kao loše. Morao je previše da hoda, a ni izbor nije bio dobar, on sam bi napravio bolju putanju. Naročito zbog toga što je obilazio sopstveni grad, a to bi trebalo da bude dobar test.
Uradio sam nešto slično, dao sam četbotu nekoliko promptova kako bih dobio preporuku za obilazak Beograda, ograničavajući se na uži centar. Nije bilo tako tragično, ali bih sam napravio daleko bolji plan. I za sebe i za druge, pogotovo ako uzmem u obzir nečije osobine, potrebe i mogućnosti. Ali mi je postalo jasno da je pitanje vremena kada će četbotovi da me nadmaše. Mogu da budu bolje obavešteni o tome šta se gde događa na dnevnom nivou, koja kafana ili kafić ima “srećni sat” baš u vreme kada bi namernik tu mogao da prođe. Baš kao što smo danas skloniji da verujemo navigaciji nego lokalcu iz izreke “mapu čitaj, a seljaka pitaj”. Jer navigacija zna da su jutros krenuli radovi u nekoj ulici ili da je trenutno negde gužva pa je bolje ići drugim putem.
Kompanija Boston Dajnamiks otišla je korak dalje. Napravila je četvoronogog robota koji posetioce provodi kroz njihove laboratorije, objašnjava im šta se gde radi i čemu to služi i odgovara na pitanja. Iako robot to radi veoma dobro i sa jakim (posh) britanskim akcentom, što zabavlja posetioce, i dalje je na nivou tehnološke senzacije o kojoj pišu mediji. Ali samo je pitanje vremena kada će mehanički vodiči po muzejima zameniti kustose. Istina je da većina nas veruje da robot nikada ne može da nam umetnost predstavi kao živ čovek, koji umetnost voli i oseća, ali može da bude dovoljno dobar da zadovolji prosečnog posetioca. I da bude atraktivniji od slušalica i QR koda koji stoji pored eksponata.
Da li to znači da ćemo ostati bez turističkih vodiča i istoričara umetnosti? Nikako. Samo će se njihov posao promeniti. Umesto da vode ljude, oni će obučavati botove, nastojeći da ih dovedu do savršenstva kada je funkcionalnost u pitanju. Što je takođe umetnost. I verovatno će se mnogo bolje plaćati od njihovog sadašnjeg posla.
