Hoće to tako, u državama koje su još države, a ne prćije ekipe na vlasti. Hoće, naime, da pravosuđe radi svoj posao bez obzira da li se to nekome sviđa ili ne.
U državama koje su države, doduše, ne biva da izvršna vlast skoči na zadnje noge i priča o „državnom udaru“. Ali, dobro, odnekud mora da se počne.
Još je rano da se kaže da li je tužilaštvo u Srbiji konačno počelo da radi svoj posao, izvlačeći se od svemoći Aleksandra Vučića, i da li uopšte ta „svemoć“ još postoji. Ali, nije rano da se primeti nekoliko stvari.
Konačno se radi – o parama
Već tačno devet meseci od pada nadstrešnice traje opšta pobuna studenata i naroda vođena ubeđenjem da ljude u Novom Sadu nisu zdrobili „strašna tragedija“ ili navodne greške Titovih arhitekata nego – korupcija. Da se tu neko omastio za fušeraj koji je nevine ljude poslao u grob.
Dok se po Srbiji protestovalo, blokiralo, pumpalo, dva tužilaštva – ono u Novom Sadu i ono u Beogradu – kao da su radila jedno protiv drugog. Privođenja pa puštanja nekoliko visokih funkcionera mogla su da liče na alibi, da se umiri narod, baš kao i ostavka Vlade.
Sve to vreme radilo se o betonu i armaturi, ankerima i utegama, tonama projektne dokumentacije za čije razumevanje je potrebna barem diploma građevinskog fakulteta. I sve to vreme nije se radilo o slonu u sobi – o korupciji.
Sada je, sa velikim zakašnjenjem, konačno i ta kocka zakotrljana. Na tapetu su stari znanci poput Gorana Vesića, koji je opet završio u bolnici. Ali i Tomislav Momirović, Vesićev prethodnik na mestu ministra-graditelja, koji je do sada zaobilažen i, posle iznuđene ostavke, u dubokoj ilegali.
Stvar je preuzelo Tužilaštvo za organizovani kriminal i ovog puta se radi – o parama. Ili, kako se to pravnički kaže, „zloupotrebama službenog položaja“.
Tlapnje o „državnom udaru“
U državama koje su države ta bi stvar išla svojim tokom, početne sumnje ne bi bile isto što i optužnica, a optužnica ne bi bila isto što i presuda. Građani bi mogli da, uvereni u mirnu ruku pravosuđa, sačekaju pravosnažne presude.
U Srbiji nije tako. Kućni mediji režima, pre svih Informer, izveštavaju o navodnom „tužilačkom državnom udaru“ nakon što su nedeljama pripremali teren blaćenjem prvog tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića.
Njihova propagandna linija sada je jasna – Nenadić, inače pospana i neprimetna Zagorka Dolovac, i drugi tužioci dobili su tobože direktive i zaleđinu sa Zapada. Hapse ljude zbog nekih bezveznih aneksa i na pravdi Boga. Možda jer se zli Zapad obračunava sa Kinezima koji su izvodili radove u Novom Sadu.
Kad je to sve ispričao u programu, glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević je rekao doslovno: „Možda ja malo preterujem, ali ne preterujem“ i onda nastavio o „državnom udaru“.
Ali, već je toliko puta viđen propagandni izlet u veliku geopolitiku, obojene revolucije, izdajništvo i državne udare. Na to su svi oguglali.
Obračun do kraja
Neki izvori „Vremena“ šuškaju da hapšenja od ovog petka nisu dramolet nego autentična stvar. Da Tužilaštvo za organizovani kriminal radi posao po savesti. I da neće ovde stati.
Gde je vrh te piramide? Mnogi bi se zakleli da je u kabinetu samog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, odakle su i do sada – to je nepobitno dokazano – protivzakonito vukli konce velikih projekata, korbačem gonili inženjere da potpisuju nepotpuna dokumenta i gledali da se stvari što pre smandrljaju i pare završe gde treba.
Nakon što se režim proteklih meseci suočio sa neviđenom pobunom i neslućenim padom rejtinga – tolikim da mora očito da fabrikuje istraživanja javnog mnjenja – sada se suočava sa doskora nezamislivim ponašanjem institucija sistema. Tužioci koji rade svoj posao bez direktive izvršne vlasti, to je spektakl.
Zato će i odgovor režima biti žestok i, verovatno, ne samo propagandni. „Ili mi, ili oni“, prognozira Vučićević na Informeru. Barem tu deluje da je u pravu.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
