Foto: Marija Janković
„Pre 15 godina kad je osnovan Arhipelag, bilo je više izvesnosti i više uređenosti u društvu. Kultura je bila manje marginalizovana. Lokalne i globalne krize tek su dolazile. Ali su došle i, kako su došle, više nisu prestajale, niti misle da se povuku s horizonta“
Ove srede počinje 11. Beogradski festival evropske književnosti, u realizaciji izdavačke kuće Arhipelag. Tokom četiri celovečernja književna programa, nova dela čitaće pisci Ingo Šulce, Jani Virk, Dževad Karahasan i Nina Savčić, a najavljena su i dva panela o savremenoj književnosti i kulturi.
U naslovu festivala je grad Beograd, ali samo „zato što se održava u Beogradu“ kaže pisac Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga, i dodaje da je „evropska književnost izabrana kao književni i kulturni kontekst za koji je zainteresovana većina čitalaca Arhipelaga i zato što srpska književnost, do koje nam je posebno stalo, pripada evropskoj književnosti.“
„Arhipelag organizuje Beogradski festival evropske književnosti s minimalnim budžetom, u kome je naš udeo višestruko najveći, i već četiri godine bez ikakve podrške Grada Beograda“ kaže Božović, i dodaje da „za prvo izdanje Festivala nismo tražili nikakvu podršku. Smatrao sam da najpre treba da predstavimo Festival i da javnosti pokažemo naše namere. Festival je, naravno, neprofitan događaj, svi događaji su otvoreni za posetioce.“
Inflacija je naravno stigla i do izdavaštva. Pa ipak, kaže Božović, Arhipelag „nije smanjio broj zaposlenih i saradnika“, kao i da mesecima odlaže „povećanje cena knjiga iako je od polovine avgusta prošle godine došlo do dramatičnih promena cena papira. I tome se ne nazire kraj. Što će nužno voditi manjem broju knjiga i povećanju cena. Sa stanovišta štamparskih troškova, postojeće cene knjiga su neodržive. Sa stanovišta ekonomskih mogućnosti velikog broja čitalaca, one su visoke. To govori o ekonomskoj situaciji u kojoj je vrlo teško naći ekonomski model podnošljiv za sve.“
Arhipelag je osnovan pre 15 godina. „To su bila bolja vremena“, kaže Gojko Božović.
„Bilo je više izvesnosti i više uređenosti u društvu. Kultura je bila manje marginalizovana. Lokalne i globalne krize tek su dolazile. Ali su došle i, kako su došle, više nisu prestajale, niti misle da se povuku s horizonta.“
Arhipelag je, kaže Božović, njihov savremenik. „Zbog tog kontinuiteta kriza mi u Arhipelagu i govorimo čitaocima: Nije sve loše, dobre su knjige. Danas bi bilo teže osnovati Arhipelag ili započeti bilo kakav posao. Ali nemamo ni drugo vreme, ni druge okolnosti. Već u postojećim treba učiniti najviše što možemo i najviše što je moguće.“
Povodom rata u Ukrajini tokom kog je uništeno mnogo ukrajinskih kulturnih spomenika i ruskih knjiga, Gojko Božović podseća da je „kultura uvek žrtva ratova i isključivosti, zabrana i neprijateljstava“ jer, „kada pobedi geopolitika, a to se upravo događa, stradaju demokratija i ljudske i političke slobode.“
Gojko Božović smatra da „rat u Ukrajini nesumnjivo vodi prema novom Hladnom ratu, novim gvozdenim zavesama i usponu autoritarnosti. Jedna od specifičnosti rata u Ukrajini jeste to što mirovnih inicijativa gotovo da nema dok investiranja u rat sa svim njegovim posledicama ima veoma mnogo. Rat će jednom morati da bude završen, što pre, to bolje, a trajniji mir neće biti moguće uspostaviti bez uloge kulture. Otuda su zabrane kulture na različitim stranama rata tako preteći izraz aktuelnih neprijateljstava.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Svako ko nije uz vlast može da očekuje neku vrstu packe“, kaže za „Vreme“ Marija Radovanović, koja je branila zakon pa je zato otpuštena sa Medicinskog fakulteta u Beogradu
Počeo je glavni pretres u slučaju „Generalštab“. Ministru kulture Nikoli Selakoviću na teret se stavlja krivično delo falsifikovanje dokumenata
Prema istraživanju Biroa za društvena istraživanja (Birodi), predsednik Ustavnog suda i profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov imao je 171 televizijsko gostovanje od januara prošle do januara ove godine, a u najvećem broju slučajeva govorio je o političkim temama
Setu pravosudnih zakona koje je predložio Uglješa Mrdić, a potpisao ih Aleksandar Vučić, legitimitet su dali opozicioni poslanici koji nisu napustili Skupštinu Srbije, kaže nekadašnji diplomata Srećko Đukić
Uz iskustva autokratskih kolega - Putina, Mila Đukanovića, Orbana, Erdogana - Aleksandar Vučić, posle dva predsednička mandata, puca ponovo na položaj premijera
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
