U šest popodne čak je i Njegoševa pusta: brisani prostor kao u vesternu sred podneva, kad je na sredokraći saluna i šerifove kancelarije zakazan dvoboj; zatočenici kafića još nisu posejali džipove naporedo sa bogougodno parkiranim kolima lokalnog stanovništva, kad, u kontrasvetlu ugledam analitičara, on je, nije on, silueta klimnu glavom u znak pozdrava, otpozdravim, u ruci mi plastična kesa sa kis. vodom „San Pelegrino“, a znam koliko se silueta bila sneveselila kad je na Terazijama videla mlađariju da kupuje hrvatsku „Janu“.
Ne hoteći da ih usmeno prosvetli na licu mesta, analitik se lakomislenicima sutradan obratio otvorenim pismom, koje, ako su ga potonji samo pročitali, mora da ih je dobrano štrecnulo: da li se u ovaj mah hrvatska mladež jagmi da kupi našeg „Kneza Miloša“, „Karađorđa“, „Cara Dušana Silnog“?!
Pružim korak, kesu premeštam u drugu ruku, da ne bode nikome oči, tek u liftu je ljudski pogledam: AROMA, Miriše na bolje!, a sve latinicom! Imao bi sluč. prolaznik puno pravo da me sutra, ispunjavajući novinarsku normu, ali i patriotsku dužnost, javno upita: „Šta mislite, da li u ovaj mah Umberto Eko – eto, čak vas i ne upoređujem naprosto sa nekim Italijanom Vaše životne dobi i koji pripada tamošnjoj pauperizovanoj radničkoj klasi – kupuje „Vrnjce“ ili „Rosu“?!
&
Ne bi li naša država trebalo da obznani kakve imigrante želimo, da bi oni koji ispunjavaju uslove došli u što većem broju, a da se autsajderi i beznadežnici ne bi džaba izlagali nepotrebnom trošku?
Nama bi prijao egzodus Rusa ili Grka, ali dok se pravoslavci i pravoslavke ne zapute masovno ka Srbiji, moramo se službeno i naučno pozabaviti trijažom ovih koji dolaze: da su neznabošci, bilo bi još bože pomozi, ako se tako može reći, ali su listom drugoverci, a vera je ono što Srbina drži na ovoj nepravednoj planeti – svetska istorija šta je drugo nego istorija nepravdi nanesenih Srbima! E, sad se i nama prilika da stavimo nevoljnike na kušnju, da propišemo uslove koje imigrant ima da ispuni te da ga podvrgnemo završnom ispitu gde će pokazati koliko mu je srpstvo na srcu, koliko ljubi pravoslavlje i Kosovo, kako priča srpski! Sve to već postoji u razv. zemljama, samo treba da to prilagodimo našem klimat. i jez. području.
Po ugledu na EU, koja fudbalerima glatko i momentano daje sve moguće papire, ako samo potpišu ugovor sa klubom iz prve lige, i Srbija prednost treba da da vrhunskim sportistima, koji već na granici treba da pokažu olimpijske medalje, ili druge dokaze da pripadaju sportskoj svetskoj eliti, a stoljetnji im je san da nastupaju pod srpskom zastavom. Dobitnici „Zlatne palme“, Oskara i Nobelove nagrade takođe su dobrodošli: leno dobijeno od države biće dužni da održavaju sa pažnjom dobrog domaćina; budu li docnije sazidali kakvu zadužbinu i u Republici Srpskoj – utoliko bolje!
Idealni migrant nije siromašak, ali nije ni prebogat: ako izgleda iole imućan, došljak izaziva podozrenje, domicil. živalj mračnim pogledima preleće preko skupih telefona koje tuđinci vade iz naizgled ofucanih ruksaka. Došljak kakav nam treba je čovek porodičan, ali Srbiji ne treba nikakav paša, koji ima tri prelepe žene, dok se mi, koji smo odvajkada na ovim prostorima (kakav izraz!), imamo zadovoljiti monogamijom.
Najezda pribeglica može da bude obol našoj takor. izumrloj ekonomiji: program njihove obuke pre izlaska pred državnu komisiju biće delo stručnog tima, tu će biti lepog posla za sve nas kojima je jezik kuća, „Službeni glasnik“ štampao bi i prodavao bi brošure, na srpskom, naravno, kao kad na prvom času stranog jezika u školi nastavnica grakne pozdrav na tom jeziku i neće za dobro samih osnovaca celo bogovetno polugodište da bekne nijednu srpsku reč, kao da je sad iz te strane zemlje uvezena i ocarinjena; bivši radnički i narodni univerziteti postali bi pribeglički, tu bi aplikanti-aspiranti-imigranti sticali znanje iz njihovog budućeg maternjeg jezika, tu bi učili o Sv. Savi, Sv. Tesli, o Sv. Nikolaju, o našim milim dinastijama. Ključno pitanje bilo bi ne „kad se dogodio Boj na Kosovu“, nego: „Šta se desilo 1389. godine, i zašto baš Srbima?!“, kandidat bi osim poznavanja istorije morao da tečno i izražajno deklamuje dve pesme iz kosovskog i pokosovskog cikl., a po vlast. izboru.
&
Mi nećemo nikog da pokrštavamo, ali, iskreno, treba nam tuđin rad da prihvati hrišćanstvo u njegovom najlepšem obličju, treba nam parohijan željan i sposoban da ovlada jedinim besprekornim pismom; idealni imigrant nije holostoi, nije samac, nije momak za ženidbu: neku bi Srpkinju bez sumnje baš to obradovalo, ali otkud znamo da ne bi đuvegija našu sestru preveo u svoju veru, u borbi protiv koje je život položio mnogi naš predak, kome usled vremenske udaljenosti i toga smrtnog ishoda ni ime ne znamo.
Idealan imigrant ima ženu, jednu, ima dva sina i kćer mezimicu, i čeljad i roditelji cepljeni su blagovr. protivu zaraznih bolesti, džumle i oberučke prihvataju srpsko državljanstvo, izjašnjavaju se kao Srbi, biraju krsnu slavu i prihvataju radosno i iskreno veru pravoslavnu: čineći dobro delo Srbija zadaje udarac beloj kugi i već naredno pokolenje Novosrba možda neće ovako mirno gledati kako lažna država Kosovo ulazi te u MOK, te u UEFU, i šta ti ja znam.
