Foto: AP Photo/Petr David Josek
Sastalo se, osudilo je Rusiju, konstatovalo se da ima mnogo problema koje treba zajednički rešavati, Erdogan je pretio Grčkoj, Vučić se obračunavao sa ustašama, potpisalo se nije ništa, rastalo se i dogovorilo da se ponovo sastane u istom sastavu
Na osnivačkom samitu Evropske političke zajednice (EPZ) u Pragu učestvovalo je 44 šefova i šefica evropskih država i vlada, pozivnicu nisu dobili samo Putin i Lukašenko, a Tajip Redžep Erdogan je, makar tako piše nemački „Špigel“, pozivan samo zbog straha organizatora da bi inače mogao definitivno da blokira prijem Švedske u NATO, zato što Švedska ugošćuje „teroriste“, tj. Kurde. Tako Aleksandar Vučić makar nije bio jedini koji je predstavljao zemlju koja nije uvela sankcije Rusiji.
Odazvali su se, dakle, bili svi pozivu Emenanuela Makrona, čija je EPZ idejna tvorevina, njegova zamisao kako da konačno ostavi svoj lični trag u Evropi. Nema mnogo skupova na svetu sa ovako brojnom visokokaratnom postavom.
Diskutovalo se u Pragu za četiri okrugla stola tako koncipiranim, da oni koji se ne podnose ne moraju da se slušaju, a da ipak svi iznesu svoje mišljenje o istim temama; osudilo je Rusiju; konstatovalo se da ima mnogo akutnih problema nastalih zbog ruske invazije na Ukrajinu, a i mimo toga, koje valja zajednički rešavati; Erdogan je zapretio Grčkoj da Turska može da joj bane „usred noći“, Vučić se obračunavao sa ustašama, potpisalo se nije ništa, dogovorilo se da se ponovo sastane u istom sastavu i otišlo se kući.
U potpunoj suprotnosti sa „mamutskom konferencijom“ bili su njeni rezultati, to jest ne zna se šta je uopšte rezultat ovog samita Evropske političke zajednice, osim što je dobio naziv „osnivački“ i što postoji grupna fotografija učesnika za uspomenu i istoriju.
Ako je cilj bio da predstavnici članica Evropske unije u direktnom dijalogu artikulišu i rešavaju probleme sa evropskim kolegama iz zemalja koje nisu, ili čak nemaju nameru da postanu, članice EU, već postoje dve glomazne organizacije koje to omogućavaju: Evropski parlament (EP) osnovan 1958. i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) osnovana 1975.
Čemu sada i Evropska politička zajednica? Objašnjenje iz Brisela, koje miriše na Jelisejsku palatu, glasi: EPZ treba da kreira „platformu za dijalog“, „zajedničko osećanje jedinstva i solidarnosti“ kakvo liderima i liderkama Evrope nijedna druga institucija nije u stanju da pruži. Kao da nikome nije palo na pamet da nije problem u postojećim institucijama, nego u njihovim članicama.
Od prvobitne Makronove ideje da EPZ treba da bude čekaonica sa malo udobnijim stolicama za sve države koje bi želele da jednog dana budu članice Unije, da ih se tu ušuška i servisira na daleko neodređeno vreme da se ne bi otrgle u nekom drugom pravcu, čini se da se za sada odustalo, makar o tome zvanično nije bilo reči. Nije Makron to o EPZ kao surogatu za EU, naravno, tako formulisao, ali su, s punim pravom, oni na koje se odnosi tako shvatili, pa se tome usprotitivili, i Ukrajina koja trenutno ima specijalan i povlašćen tretman.
Ideja da se ovakvi skupovi organizuju svakih šest meseci, kako je to zamišljeno, je pretenciozna: koštaju boga oca, a ekonomska kriza pritiska Evropu sa svih strana, bezbednosne mere su ogromne, pa se postavlja pitanje odnosa cene i utrošene energije i benefita.
Konzervativni nemački FAZ ipak vidi neku korist od ovog skupog skupa: Rusiji je, kaže se, još jednom bolno stavljeno do znanja koliko je izolovana u Evropi i da uz sebe ima samo još Belorusiju. Što neko drugi napisa: neće biti da je to dovoljno da ovako glomazna organizacija opstane.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U ponedeljak počinje suđenje novosadskim aktivistima i političarima optuženim da su tobože kovali zaveru da sruše ustavni poredak Srbije. Polovina njih je u egzilu
„Govorim o studentima i aktivistima iz Novog Sada koji od marta ne mogu da se vrate u Srbiju“, rekao je aktivista i student Pavle Cicvarić
„Kako će da nam pomognu Arapi oko NIS-a, ako vide da sam ubijao nevinu muslimansku decu“, rekao je Vučić, komentarišući tekstove da je učestvovao u „Sarajevo safariju“
Tužilaštvo za organizovani kriminal se u istragama korupcije oko nadstrešnice i Generalštaba našlo između čekića i nakovnja. I još nije sasvim jasno: hoće li oni da rade svoj posao i hapse koga treba, makar i ministre? Ili neće?
Vanredni predsednički izbori u Republici Srpskoj pokazaće da li će Milorad Dodik, unatoč sudskoj zabrani, ostati doživotni predsednik, istina u nekom drugom fizičkom pojavnom obliku
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
