Nedavno je pokrenut digitalni Muzej devedesetih, s ciljem da sakupi i sačuva od zaborava izvore i svedočanstva o poslednjoj deceniji 20. veka na prostoru Jugoslavije. Inicijator ovog projekta je Kulturni centar Grad.
Istoričarka Dubravka Stojanović, koautorka koncepta sa Dejanom Ubovićem, Snježanom Milivojević i Igorom Štiksom, kaže da je za pokretanje Muzeja devedesetih, osim rata, bilo mnogo razloga.
„Tada su se pojavili antiratni protesti i organizacije, prvi vid civilnog društva u Srbiji pre nego što je postojao zakon na osnovu kog je bilo moguće prijaviti nevladinu organizaciju, tada se osnivaju nezavisni mediji, pa su devedesete deo i istorije civilnog društva i nezavisnih medija“, objašnjava Dubravka Stojanović.
„Svi ti mediji svedoče da devedesetih nisu svi stali iza ratnog programa Slobodana Miloševića, i da je bilo mnogo važnih ljudi koji su nudili drugačija rešenja, koji su ukazivali na mir, da je moguć dogovor sa drugim jugoslovenskim narodima. Sve je to vrlo važno da se danas zna.“
Dubravka Stojanović podseća da „sada vlast, koja je i tada bila vlast, kaže da su ratovi došli sami od sebe, da nije bilo nikakve alternative, da se u ratove srljalo kao u neminovnost. Sve ovo što smo mi počeli da prikupljamo, govori suprotno, govori o odgovornosti onih koji su smatrali da je rat jedino rešenje iako je desetine hiljada ljudi na ulicama Beograda govorilo suprotno“.
Devedesete pamti kao „mračnu deceniju, kad smo mislili da smo dosegli dno a danas se pitamo ima li dna, posebno nakon one decenije između 2000. i 2012. kad je postojala nada i u evropske integracije i u završetak konflikta. Ali, evo danas zbog događanja na Kosovu, moramo da se zapitamo da li smo od onih prvih balvana u Krajini avgusta devedesete godine do današnjih barikada uopšte napredovali.“
Aktuelna barikade na Kosovu moguće je porediti sa ondašnjim u Kninu, za vreme Balvan revolucije, ne samo „zato što je primenjen isti metod, blokiranje puteva“, nego i zbog iste suštine, kaže Dubravka Stojanović.
„Vi blokirate neke teritorije za koje ste odlučili da treba da pripadnu bilo srpskom narodu bilo izmenjenim granicama srpske države. Dakle vi tim blokadama pokušavate da iscrtate neke nove granice, to je onda bilo oko Knina, to je i danas. Suština je znači promena granica sa zamišljenim etičkim sastavima. Zašto kažem da su zamišljeni, zato što na tim teritorijama ne žive samo Srbi, što znači da bi otcepljenje vodio u nova etnička čišćenja, a to je na korak od ozbiljnijih konflikta. Poređenje je i pokazatelj nedostatka političkog mišljenja, jer mi se posle 32 godine vraćamo na blokadu puta kao na jedino sredstvo rešavanja problema.“
Razlog zašto nedostaje političko mišljenje je i zato što se „nismo zapitali šta su bili ratovi devedesetih, s kojim programom je Srbija u njih ušla, šta je Vojska koja jer bila pod Miloševićem radila u Kninu, Slavoniji, Bosni. Građani jesu postavili to pitanje, Haški sud je radio svoj posao, ali na državnom nivou ono nije postavljeno. Da je napravljen jasan diskontinuitet od devedesetih, verujem da bismo danas imali neka mudrija rešenja od barikada. Ali, ni deceniju posle 2000. nismo iskoristili za taj pomak, nego je, kako je govorio Vojislav Koštunica, održan kontinuitet. I eto nas sad u tom kontinuitetu, s tim što smo 32 godine stariji, umorniji, siromašniji“.
Sa stanovišta istorije, Dubravka Stojanović smatra da je jedino rešenje kosovskog problema – šira integracija.
„Veliki broj pitanja iz vremena pre Balkanskih ratova, i dalje je otvoreno. I bez širih integracija, koje su se nekada zvale Balkanska federacija a danas se zovu Evropska unija, ne vidim da se ona mogu rešiti, da se drugačije mogu izbeći beskonačni ratovi do poslednjeg čoveka. Da li će se otcepljivati Republika Srpska od Bosne i Hercegovine, da li će Sever Kosova da se odvoji – ovde nema kraja priči u ispravljanju granica jer nema granica kojima bi svi bili zadovoljni. I nema kraja konfliktima. Mora se promeniti način razmišljanja, mora se razmišljati o razvoju tih država, o njihovoj modernizaciji, stvarnoj demokratizaciji, to je rešenje. Mi treba da se okrenemo sopstvenom razvoju, i da se okanemo razgraničavanja i postavljanja barikada. Evropska zajednica je obezbedila mir na kontinentu, što ukazuje da se treba ugledati na taj primer.“
Muzej devedesetih će, kaže Dubravka Stojanović, „kao opomena biti vezan sa sadašnjim vremenom koje nije izašlo iz te decenije, i poziv na suočavanje koje bi ukazalo na izlaz iz krize.“
Za maj iduće godine Muzej devedesetih priprema izložbu Lavirint devedesetih, koja će postaviti pitanje „Da li smo ikad izašli iz lavirinta devedesetih“. Izložbom će biti uključeni bivši jugoslovenski gradovi i u planu je da se nakon Beograda prikaže u regionu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
