U jednom trenutku činilo se da će pandemija obesmisliti Instagram. Baš kao što se to dogodilo Erbienbiju i Bukingu, super popularnim aplikacijama koje su postale suvišne u svetu u kojem niko ne putuje. Jesu ljudi i dalje delili svoje fotografije, uglavnom o tome kako provode vreme u karantinu, neki su čak posezali i za neobjavljenim slikama sa ranijih putovanja, ali to nije bilo to.
Jednostavno, Instagram nije mesto za nostalgične (oni su na Fejsbuku), već za one koji žive sada i maksimalno. Pre nego što navalim na ručak, prvo ga slikam i to podelim, slika ili priča iz noćnog provoda pušta se promptno, da vide oni koji nisu izašli ili su izašli na pogrešno mesto, i sada od dosade bulje u telefon. Za razliku od nas koji isto to radimo, ali da bismo druge izvestili koliko nam je dobro.
Instagram služi, ili je barem do pandemije služio, da nas prikaže u boljem svetlu, da običan život glamurizuje. Da uhvati onaj nestvarni trenutak koji doživimo na vrhu planine ili u kafiću, a ako i nije bilo tako nestvarno, tu su filteri da pomognu. Instagram život prikazuje lepše i zato tu nema prepirki kao na Tviteru, recimo.
Sve to je nespojivo sa pandemijom i karantinom. Slike na kojima smo zarozani u trenerci jednostavno nisu za Instagram, a prilika za doterivanje nije bilo. Ili je delovalo neukusno. Kao čokolada sa ljutom paprikom, u kojoj je paprike previše.
Spas je došao sa aktivizmom. Ubistvo Džordža Flojda reaktiviralo je Instagram, samo što je sada postalo moderno pokazati empatiju i biti u tome kreativan i glamurozan. Onaj trenutak lepote koji smo nastojali da uhvatimo da bismo ga delili sada je postao trenutak empatije, s tim da je sasvim u redu da bude podjednako nabudžen.
Ako je tačno da jedna slika govori više nego hiljadu reči, onda su mnogi mlađi od trideset godina pročitali i napisali čitave biblioteke, a nisu se smarali slovima. Budući da su Instagram prvi prihvatili tinejdžeri, bilo je potrebno nekoliko godina da stasaju kao birači, pa da se na ovoj mreži pojave političari. Sada je Instagram politički uticajniji od Tvitera, a sa Fejsbukom je besmisleno da se poredi budući da je njegov deo od 2012.
Takođe, podario nam je i taj pojam, zapravo novo zanimanje, uticaj. Do Instagrama uticajni nisu postojali izvan društvene elite, a onda se uticajnost socijalizovala i uticajan je mogao postati svako ko je umeo i imao šta da ponudi na Instagramu. Milioni pratilaca pretvarali su se u desetine miliona dolara, otprilike u toj razmeri. Post na Instagramu postao je valuta, bolja investicija nego televizijska reklama.
I sve ovo o čemu govorimo dogodilo se u poslednjih deset godina. Instagram je startovao u septembru 2010. kao aplikacija za ajfon, te je u početku i format fotografije odgovarao ekranu starih ajfona. Interesantno je da je nastao gotovo slučajno. Njegovi tvorci pravili su aplikaciju za lociranje dobrog provoda, u koju su ubacili mogućnost dokumentovanja fotografijom koju svi mogu da vide. I uvideli su da niko ne koristi nijednu drugu opciju sem te. Nije im trebalo mnogo da shvate kako treba sve drugo da odbace i naprave jednostavan i brz servis za razmenu slika.
Prva verzija Instagrama objavljena je 6. oktobra 2010. i tog dana je aplikaciju skinulo 25.000 ljudi. Ako vas zanima kako bi izgledao život u Srbiji „da je bilo 6. oktobra“, pogledajte Instagram.
