Foto: AP
Generacije unuka i praunuka ratnika Radničko-seljačke Crvene armije pucaju jedni po drugima. Dok se u Rusiji pokušava povećati ratni elan pozivanjem na pobedu u Drugom svetskom ratu, Ukrajinci u inat odbacuju svoju slavu iz antifašističke borbe jer sve što vole Rusi sada vide kao loše po sebe
Sedamdeset i petog dana rata u Ukrajini po moskovskim centralnim ulicama proći će ešeloni teške ratne tehnike – od simbola Drugog svetskog rata tenka T-34 na početku defilea, preko raznih savremenih tenkova i borebnih vozila do balističkih raketa velikog dometa Jars, argumenta sile bez premca dometa nekih 12 hiljada kilometara.
Retorika koja prati paradu, liči na sve ostale od 1945. godine. Govori se o slavi predaka, pobedi nad nacizmom i postavljanju crvene zastave iznad Rajhstaga. Na prvi pogled i ovaj put će sve biti isto, ali svi znaju da nije i da više neće biti. Naime, pojam denacifikacija dobio novo značenje – nekada je to bilo primarno političko-propagandno prevaspitavanje u istočnoj Nemačkoj i šire, a sada se pod istim izrazom podrazumeva smrt ukrajinskih vojnika.
Generacije unuka i praunuka ratnika Radničko-seljačke Crvene armije pucaju jedni po drugima. Na obe strane, reč je o potomcima nekog od onih koji su jurišali sa povicima u čast Staljina i pisali po tenkovima rečenice o putu koji završava u Berlinu. Ima tu i potomka banderovaca i raznih pomoćnih jedinica Vermahta i SS-a, ali u osnovni to su deca komunizma.
Ukrajinci će 9. maj dočekati sa snažnim porivom da izbrišu svaki trag prošlosti SSSR i danima se već uništavaju obilježja tog doba. Sa postamenata se skidaju lovci i tenkovi davno postavljeni kao znak pobede – u toku je velika čistka prošlosti.
Jedan razlog za to je nastojanje Rusije da gradi narodni polet na staroj slavi. Na primer – “Marš Besmrtnog puka” u kojoj se nose slike predaka, učesnika Drugog svetskog rata. Ukrajinci sada u inat odbacuju svoju slavu iz antifašističke borbe jer prilike su promenjene i sve što vole Rusi sada vide kao loše po sebe.
Rat se vodi i ognjem i propagandom. Zato je Kremlju sada izuzetno važno da podstakne emocije masa za rat koji se čini da nije masovno podržan u ruskoj populaciji. Na frontu ginu mladi uglavnom iz perifernih regiona, a temeljiti čitaoci ruskih medija ne mogu da pronađu imena stradalih iz Moskve i Sant Petersburga.
Za Dan pobede neće biti pogodne vesti o pobedi u aktuelnom ratu. Na istoku nema ništa novo i nisu ostvarene nagoveštavane pobede barem konačnim padom Marijupolja i slomom njegovih branitelja iz jedinice Azov u kojoj su tetovaže sa nacističkim motivima nekakav dokaz da nacizam postoji. Glavnina ukrajinskih snaga u Donjeckoj i Luganskoj oblasti još se drži pod pritiskom ruskih armija. Nema velikih pomeranja fronta. Jedno po jedno mesto ruska oružana sila uzima pod kontrolu, ali kada nakon više nedelja borbi preostanu samo ruševine.
Na defileu preko Crvenog trga prolaziće tehnika koja se previše često vidi izgorela na ukrajinskih putevima, a deo prestižne tehnike kao što su tenkovi Armata za sada su samo primerci za testove na poligonima. Raketni sistem Jars predstavlja snažnu poruku , ali konačnu jer ako ta raketa poleti parada više neće biti nigde.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kako „Vreme” ekskluzivno saznaje, bivšem ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislavu Momiroviću produžen je kućni pritvor za još tri meseca
Tek što je izabrana, Mileva Malešić podnela je zajedno sa troje kolega ostavku u Savetu REM-a. Za „Vreme” objašnjava zbog čega
Vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu usvojilo je žalbu tužilaštva i naložilo Vladimiru Štimcu zabranu prisustvovanja svim javnim okupljanjima, kao i obavezu da se dva puta mesečno javlja u policijsku stanicu
Stanje Dijane Hrke stabilno je koliko je to moguće nakon 12 dana štrajka glađu na hladnoći, kažu veterani. Sa druge strane ograde šatori Ćacilenda se greju na agregate
Četvoro nezavisnih članova Saveta REM-a podnelo je ostavke na funkcije dva dana nakon što su izabrani. Reagovali su na nove opstrukcije režima, uprkos dogovoru sa institucijama Evropske unije i domaćim nevladinim sektorom
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
