Da li je prase roze

Sukob vlasnika RTV Pinka Željka Mitrovića i influensera Bogdana Ilića, poznatijeg kao Baka Prase, ušao je u drugu nedelju i dobio nove, reklo bi se institucionalne elemente.

Sve je počelo kada je u jednom od svojih obraćanja Baka Prase prozvao Mitrovića, vređao ga i optužio da mu duže vreme duguje novac i da je “ukrao” njegov koncept, da ne kažem elaborat o influenserskom TV kanalu. Kao što smo već pisali, Pink je zaista pre dve godine ekspresno pokrenuo RED TV, u želji da privuče mlađu publiku koristeći na televiziji format digitalnih platformi i društvenih mreža. Tada je kupljen i rebrendiran Radio Laguna koji je postao RED radio. Očigledno je Željko Mitrović poželeo da se u budućnosti približi mlađoj, urbanoj publici, koja do danas nije njegov većinski auditorijum. Najgledaniji Pinkovi programi su i dalje turske serije i rijaliti programi.

Na drugoj strani imamo Bogdana Ilića, momka koji je zaista samostalno izgradio svoj biznis isključivo u digitalnoj sferi. On je iz svešteničke porodice, što će se danas pokazati kao važan detalj u sukobu sa vlasnikom Pinka, i trebalo je da studira klavir posle muzičke škole. Međutim, on se posvetio kompjuterskim igrama (LOL), učestvovao na gejming takmičenjima i stigao sa timom Srbije do prvog mesta u svetu. Napravio je svoj Jutjub kanal, prvo gejmerski, a zatim sa šaljivim video-klipovima i hip-hop pesmama. Ima preko dva miliona pratilaca, a broj pregleda njegovih klipova premašio je milijardu. Vlasnik je brenda “Šaim se” i jedne igraonice. Ovaj momak je sa samo 26 godina uspeo da stvori imperiju, zaradi ozbiljan novac i postane među mlađom publikom u regionu ono što je Mitrović u televizijskom mediju.

Šta je onda moglo da poremeti ovu idilu i dovede do obostranog mazanja kakicom u bezbroj nijansi ružičaste boje? Logično, pare!

Pobeda Bake Praseta

Ovde se slažem sa onima koji nemaju potrebu da učitavaju dodatna značenja, odlazeći toliko daleko da simbolično vide ružičasti Mordor sa jedne i hobite sa druge strane. Međutim, naizgled bizaran obračun dva dojučerašnja poznanika, možda i prijatelja, otkrio je nekoliko slojeva društvene patologije, ukazao na suštinske nedostatke naše medijske scene i označio najozbiljniji sudar dve generacije i dva medija, televizije i interneta. Mislim da bi bilo potpuno pogrešno posmatrati ovaj sukob kao susret apsolutnog dobra i apsolutnog zla ili ga opisati kao medijski amplifikovani i ekranizovani sukob generacija u lajvu.

Jedini aspekt ove bitke, čije rezultate možemo meriti, odnosi se na matematički i statistički broj pregleda i pratilaca. Rezultat je jasan, pobedio je Baka Prase, odnosno internet je pobedio televiziju. Ono što je nedvosmisleno i takođe očigledno jeste činjenica da jedan klinac u kućnim uslovima, sa zanemarljivim troškovima produkcije, može da proizvede sadržaj koji po broju pregleda nadmaši jednonedeljnu kampanju celog televizijskog sistema.

Bitka Davida i Golijata

Ova bitka Davida i Golijata je dobijena zahvaljujući lucidnosti influensera, što je svakako Baka Prase, njegovom minulom radu (od 2016. ima kanal) ali i osobinama novih digitalnih medija koji lako i brzo dolaze do miliona pratilaca. Željko Mitrović je u rat sa Bakom Prasetom ušao kroz kvazidokumentarni film o njegovom pogubnom uticaju na mlade, prikazujući ga kao kokainskog ovisnika, gej žigola, nasilnika na društvenim mrežama odgovornog za samoubistvo jedne devojke, za seks sa maloletnom osobom, neplaćanje poreza, i plaćanje reketa mafijašima. Primetićete neobično veliki broj autobiografskih detalja iz života DJ Žexa u ovom delu. Napravljena je i pesma sa porukom – Napad na Prasca! Potrošene su velike pare da se u digitalnim medijima najave pesma i specijalna emisija. Uoči njenog emitovanja, svaki odlazak na internet podrazumevao je da vam iskoči pesma ili najava sa Pinka.

Uzalud, pojedinac je uspeo da pobedi celu ružičastu televiziju, ali u svom, digitalnom univerzumu. Broj pregleda i pratilaca uvećao se sa obe strane, Željko je imao TV auditorijum, Baka Prase digitalni, pa se tako pojavila i teorija zavere prema kojoj je ovaj obračun u stvari velika prevara da bi se dodatno bustovala oba aktera. Oba su na dobitku, Mitrović je dobio šerove i rejtinge, a Baka Prase nove pretplatnike, lajkove i preglede.

Personalno, možda je nerešeno, ali televizija kao najvažniji masovni medij je doživela poraz, i to ona koja se decenijama busa u grudi da dopire do svakog gledaoca i poznaje njene/njegove potrebe. Zato sam siguran da se ova pobeda neće oprostiti Baki Prasetu.

Na čijoj strani je vlast

Trebalo je samo nekoliko dana da posle prikazivanja emisije na Pinku Tužilaštvo pozove građanina Bogdana Ilića na informativni razgovor jer su na TV-u videli da on ima mnogo para, pa sumnjaju da ne plaća porez (ili ga ne plaća dovoljno), i videli su kako se tamo navodno izvlače linije kokaina, pa su posumnjali da se tu neko drogira. Zanimljivo je da nisu reagovali na sve optužbe koje je Baka Prase takođe uputio na račun Mitrovića, jer Tužilaštvo kao da ima samo jedan TV kanal i to, pogađate, Pink.

Ovaj detalj pokazuje i ko ima Vlast na svojoj strani, što je osnovna i suštinska razlika između DJ Žexa i Bake Praseta. Pink je samo naizgled zabavni program, a suštinski je propagandni kanal svakog režima od svog nastanka. On je oruđe u obračunu sa političkim neistomišljenicima, i sada se suočio sa činjenicom da postoji oruđe koje je jače, a nije pod kontrolom. Istini za volju, Baka Prase, kao i većina naših influensera, do sada se ozbiljno klonio politike. Takav slučaj je i sa hip-hop, trep, turbo-trep muzičkom scenom koja je potpuno apolitična i eskapistička. Kola, pare, gudra, ribe, i tu se priča završava. San svakog repera je gostovanje kod Amidžića, na Toxic ili IDJ TV-u. Nema tu pobune niti subverzije ni u tragovima. Socijalni darvinizam, eventualno patriotske poruke navijačkog tipa.

Baka Prase će zato možda biti prva žrtva sopstvenog uspeha i pobede, ne zbog Mitrovića, već kao poruka svim influenserima da se i dalje bave zezanjem, a ne politikom.

Selektivna upotreba zakona

Zamislite sada, hipotetički, da Baka Prase zaista ode u Tužilaštvo i da dâ izjavu. Očigledno poznaje Mitrovića, njegove navike, eventualne poroke, a optuživao ga je i za ozbiljna dela, praktično ista ona za koja Pink optužuje Baku Praseta. Iako nisam pravnik, pada mi na pamet koristan savet, na osnovu sličnih slučajeva, kao u anglosaksonskom pravu.

Naime, kada su nedavno u Crnoj Gori pozvali iz Tužilaštva premijera u ostavci Dritana Abazovića da objasni optužbe o organizovanom kriminalu koje je izrekao u parlamentu, čovek je otišao i predočio ono što većina građana Crne Gore zna, ali prećutkuje: imena vođa klanova, skladišta švercovanih cigareta, fabriku falš cigareta, mehanizam pranja para, a sve pod zaštitom ljudi iz Milove stranke. Sad je u frci tamošnje tužilaštvo jer, recimo, treba da ode do Brana Mićunovića i pita ga jel on neki šef podzemlja. Naravno, neće uraditi ništa.

Zamislite da Baka Prase opiše dilere i mafijaše koje je upoznao, a tu je bio i Željko Mitrović. To vam je kao kad poslovni partner upuca Peconija pred svedocima dok obavljaju neku tranzicionu privatizaciju, a posle se niko od prisutnih, uključujući i upucanog, ničeg ne seća.

Selektivna upotreba zakona i pravosuđa je najgora, čak gora od bezakonja. Ona pokazuje da su komercijalni mediji deo režima, pa su zaštićeni ne samo institucijama poput REM-a, koji emisiju o Baki Prasetu na Pinku ne vide kao zloupotrebu nacionalne frekvencije već kao “javni interes” građana Srbije.

„Šaim se“

Radi potpune istine treba reći i ovo. Baka Prase je predstavnik nove generacije koja ume da koristi digitalne medije. Oni autorima omogućavaju osvajanje jednog novog prostora slobode. Međutim, u svetu se pokazalo da najpopularniji influenseri retko koriste taj uticaj da bi promovisali određene vrednosti i ideje.

Hip-hop je nastao kao crnački CNN, a pretvorio se u jalovo mahanje parama, kolima, drogom i ribama. Neverovatno je kako je komercijalizacija rep dovela do Volstrita i berze i ogromnih para, ali ga je na tom putu sterilisala. Današnji influenseri glume Opru u digitalnoj sferi, deleći publici skupe poklone uz lovu sponzora.

Baka Prase je samo domaći primer jedne kulture ismevanja i maltretiranja koja tu osvojenu slobodu isključivo vidi kao način da se zarade pare. Ovu ironiju možete videti u spotovima splitskog genijalca Vojka V, koji opisuje domaće repere koji u pesme ili spotove ubacuju gudru ili utoke da bi ih mlađa publika gotivila. To je vučija koža današnje generacije.

Jezikom devedesetih, Baka Prase ima u rukama nezavisni medij, a popularnost je stekao kreveljeći se, ismevajući druge, i često je u digitalnoj zajednici bio optuživan za buling.

To je njegova tragična greška, jer je sve ove godine snimao i radio lišen odgovornosti za ono što je rekao i uradio. Ta tragična besvest ili njene štetne posledice ne mogu biti opravdane samo zezanjem, ili parolom “šaim se”.

Isti taj izgovor koristi Željko Mitrović kada ga optužuju za poguban uticaj Pinka na publiku svih ovih decenija. On daje narodu ono što želi, pa otuda milionski broj poruka da se nastavi “Zadruga”. Svako ko ima više od 15 godina teško će moći da gleda klipove Bake Praseta, jer to je isti vrednosni sistem i isti mentalni nivo koji viđate u izdanjima “Zadruge”, a medijskom analizom je moguće pratiti širenje seksualno prenosivih bolesti od digitalnog kanala Bake Praseta do starleta sa Pinka. Slično je izgleda i sa drugim porocima za koje je zainteresovano tužilaštvo.

Probijanje medijske blokade

Zato ne treba očekivati od influensera da budu zamena za profesionalne medije, jer Baka Prase nije digitalna verzija N1 ili Nove S. On samo može biti potvrda da je moguće pobediti medijsku blokadu i da opozicija ni izdaleka ne ume da koristi digitalne medije. Umesto toga, oni uglavnom imitiraju Baku Praseta ili se trude da preuzmu format režimskih tabloida, sanjajući poput Boška Obradovića da će se javnost u Srbiji osvestiti ako im se on obrati tokom Drugog Dnevnika na RTS-u.

Čini mi se da je vlast toga svesna u mnogo većoj meri. Zato na televiziji imate objave AV na Instagramu, biraju se lepe slike iz Srbije, ili sa gostima, ali u neformalnoj atmosferi. Đuka ljubazno diskutuje na Tviter forumima, poslanice poput starleta kače seksi fotke, dok napućenih usana voze besna kola kroz Beograd. SNS očigledno očajnički želi da se digitalizuje, dok se protivnici vlasti autistično, uglavnom kafanski premudruju na Tviteru.

Ovaj sukob na ružičastom spektru medijske scene samo je pokazna vežba budućih digitalnih kampanja na nekim predstojećim izborima gde će ulozi biti mnogo ozbiljniji. Televizija očigledno neće biti dovoljna. Torture never stops! ¶