Čiji je veći

„Pozivamo celu Srbiju, bukvalno celu, radničku, radnu, seljačku, poštenu Srbiju, koja je sita svega ovoga, na najveći skup u istoriji Srbije 28. marta u Beogradu, da se izborimo za našu poštenu, slobodnu, časnu, slobodarsku i ponovo oslobođenu Srbiju“, uskliknuo je predsednik Srbije i vođa Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić na sednici Glavnog odbora SNS-a u ponedeljak.

Kao nesiguran adolescent, ili kojekakav huligan, predsednik Republike je tako bacio rukavicu u lice studentima koji mesecima protestuju i blokiraju fakultete po principu: saću ja vama da pokažem čiji je veći.

A njegov će, miting, biti najveći u istoriji Srbije, „veći od onog na Gazimestanu“.

Plagijatorski naprednjački pokret pod vođstvom Ace Srbina ne primenjuje prvi put taktiku kontramitinga. To su učinili i 26. maja 2023. da bi pokazali da su moćniji i brojniji od građana koji su protestovali nakon ubistava u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju. Skup dovučenih i plaćenih ljudi prošao je neslavno.

Maska je pala

Mnogo toga se od tada u Srbiji promenilo. Studenti su za samo nekoliko meseci uspeli da iz čvrsto zapušene boce izvuku duh pobune koji se širi zemljom.

Vučić je zbog toga očigledno izgubio živce. Prestao je da izigrava tolerantnog čiku koji ima razumevanja za mladalački bunt, za studentske proteste, koji strpljivo čeka da se opamete, tj. da protesti počnu da se rasplinjavaju, koji izbegava da protiv njih primenjuje instrumente državne sile koje kontroliše. Ta uloga mu inače nije pristajala, delovao je pritom nekako jezivo.

Sada je odluka očigledno pala: vlast kreće tvrdo protiv studentskih protesta i građanske pobune. Protest u Beogradu 15. marta po svaku cenu mora da se ispostavi kao fijakso, ne kao veličanstvena slika sto i više hiljada ljudi koji su ustali protiv korumpiranog režima i neumesnog autokrate, već kao festival nasilja. One koji protestuju za demokratiju i pravnu državu valja predstaviti kao okorele nasilnike koji hoće da ruše državu.

Vučić je najavio nasilje, masovna hapšenja i procesuiranja za pokušaj rušenja Ustavnog poretka za koji su predviđene višegodišnje zatvorske kazne. Nema više foliranja, trpeljivosti, razumevanja – režim je rešio da skine masku jer ništa drugo nije urodilo plodom da se obuzda građanski otpor, pobuna koja ulazi u pore naprednjačkog sistema vlasti. Pribeglo se zastrašivanju i pretnji golom silom.

Vojislav Šešelj mora da likuje, njegov učenik vraća se onome čemu ga je učio – radikalskim korenima.

I ćaci u Pionirskom parku su pokazali ko su zapravo i kakva im je uloga: krupni momci preskočili su u ponedeljak uveče ogradu koja opasava njihov kamp i premlatili nekog dečka koji je tuda prolazio.

Građanska hrabrost na ispitu

Vučić računa na to da će se veliki broj studenata i građana preplašiti i odustati od učešća na protestu 15. marta koji bi trebalo da bude kulminacija svih protesta od početka novembra prošle godine. Jer za razliku od njegove „pristojne Srbije“, kojom rukovode kriminalci i batinaši, to zaista jesu miroljubivi građani koji prezaju od nasilja.

Njih je Vučić bukvalno pozvao da mu izađu na crtu kao, što već rekosmo, neki adolescent koji mora da se dokazuje ili huligan koji hoće da se nametne kao neprikosnoveni gazda. Hajde sad, ako smete, znate da će biti šorke, razbijenih glava, znate da će neki od vas završiti u zatvoru, poručio je predsednik Republike koji gotovo u svakom od svojih svakodnevnih gostovanja na televizijima naglašava koliko je hrabar. A zna se ko ima stalnu potrebu da naglašava sopstvenu neustrašivost.

Na ispitu je, opet jednom, građanska hrabrost u Srbiji. Studenti pristižu u Beograd pešice, sa severa i juga zemlje, i nema sumnje da će oni svoj protest održati. Na odraslim građanima je da odluče da li će biti uz njih. Brojnost je najveća zaštita demonstranata od razgoropađenog režima.

Za to vreme onaj koji ih izaziva hrabro će biti negde gde će ga čuvati odredi probranih pripadnika specijalnih jedinica.