Komentar
Ponižavanje nastavnika pred očima učenika
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Milena Arežina tvrdi da je Koštuničina pobeda nameštena, kaže da za to ima dokaze i da jedva čeka suđenje: čovek se štrecne kad to pročita
Ogorčeni zbog harange protiv generala Obradovića, članovi ruske Državne dume napravili su živi štit oko prokupačke televizije na kojoj je trebalo da gostuje Slobodan Orlić, jedan od generalovih istaknutih protivnika. Ruskim parlamentarcima pridružile su se Pančevke, članice opštinskog Foruma žena Socijaldemokratije, uzvikujući da je njihova partija jedna od retkih koja poštuje žensku kvotu i žensku lepotu, jedna demonstrantkinja otkopčala je bluzu uzvikujući da njene grudi nije dotakao nijedan član partije iako je i noću ostajala u prostorijama stranke, ništa joj se nije desilo ni u službenim kolima, ni u liftu, nigde, nigde, Orlić je uz pomoć narodne milicije probio kordon, članovi Dume pretili su mu i vređali ga na dosta dobrom srpskom jeziku, ali je mladi funkcioner uspeo da uđe u studio ne primivši nijedan ozbiljniji bubotak. Možda u kordonu nisu bili samo Rusi i Pančevke, možda je bilo i našijenaca, domaći mediji pričaju da su toplog zeca Orliću priredili rođaci i prijatelji Vuka Obradovića, da Rusi navodno nisu ni došli, pravu istinu zna samo Božidar Spasić, ali ja verujem da su Rusi došli.
Rusi danima pričaju samo o slučaju Obradović, i obični građani, a Duma posebno. Naše novine svakodnevno pišu o dokumentu koji će Duma zvanično dostaviti Skupštini Srbije, štampa uredno prenosi ono što joj Služba za informisanje SD-a predusretljivo dostavlja – da će nam ruski parlament crno na belo dostaviti šta nas čeka ako generala ne rehabilitujemo. Dopisa nešto nema, ko zna da li je i poslat, ili je stigao ali nekome ne odgovara da pismo Dume ugleda svetlost dana, a? Ako su protivnici generala Obradovića za puč u njegovoj stranci dosad uložili četiri miliona maraka, a stranka je to saznala iz više izvora (Boža 1, Boža 2, Boža 3…), onda će sigurno pokušati da parališu i Dumu.
Samo što članove Dume nije lako ni kupiti ni prestrašiti! Ako dopis Skupštini Srbije neko bude i dalje kočio i sabotirao, po Srbiji će biti sve više članova Dume koji će lično i neposredno širiti istinu o generalu, Rusi nas neće ostaviti na cedilu taman Duma bila bez kvoruma godinu dana! U odbranu generalove čednosti podigao se Forum žena opštinskog odbora Socijaldemokratije iz Pančeva: kome smeta stranka puna čestitih, časnih i stručnih ljudi, pitaju se članice Foruma? Nije li upravo Vuk Obradović poslanički mandat ustupio članici Foruma žena, jeste, ustupio je, i da li ju je posle hvatao za ruku, da li joj se unosio u lice, nije…
Ne znam zašto se ne javljaju oni koji su g. Obradoviću bili potčinjeni dok je bio aktivno vojno lice: ako su bili zlostavljani, sad je prilika da to obelodane, ako nisu, neka i to kažu, jer ako na njih onako mlade, izbrijane po PS-u i niže po činu nije nasrtao, onda verovatno nije navaljivao ni na sekretaricu, ako nije zlostavljao nju, onda nije sablaznio ni drugu žensku čeljad u stranci i vladi, dobro, nije to isto, zagrliti vodnika i zagrliti manekenku, ali ako u JNA nikome nije predlagao spajanje usnica, ako u Forumu žena u Pančevu slovi za suzdržanu i kontrolisanu osobu, ako se nikome iz onolike Ruske Dume nije nabacivao, onda je čist, i onda me ne čudi ako su Rusi došli u Prokuplje i pružili otpor Slobodanu Orliću.
&&&
Obradovićevim advokatima koji su prisustvovali četvoročasovnom ispitivanju generalove sekretarice sumnjive su tri stvari. Prvo i prvo, mesto radnje. Kancelarija. Ima vrata, verovatno i prozore, svaki čas može neko da bane, kafe kuvarica, kurir, poštar, simpatizer stranke. Šta je sa liftom, haustorom, kabinom broda koji je daleko na pučini, sekretarica se nije potrudila da radnju smesti u kupe voza koji noću juri kroz mađarsku pustaru, nije se setila toaleta u vozu („Otac na službenom putu“), nego je kao mesto zlostavljanja navela običnu kancelariju. Drugo, vreme. Advokatima je sumnjivo što su prošle dve nedelje, ma više, petnaest dana pre nego što je slučaj prijavljen: šta je tih petnaest dana sekretarica mislila, šta je smišljala, zna li ona da za svaku nepodopštinu postoji vreme, postoji rok posle kojeg stvar zastareva, posle kojeg počinilac više ne može biti pozivan na odgovornost, pa jeste tako, zašto bi se čovek okupiran borbom protiv korupcije sećao šta je uradio ili pokušao da uradi pre petnaest dana? Osoba rada da se potuži na nasrtljivost šefa ili drugog nasilnika mora to da učini najkasnije sat posle incidenta, toliko je potrebno da se pribere, zakopča, očešlja i da telefonira, posle toga – taknuto-maknuto.
Treće, tako bar kažu generalovi advokati, sumnjivo je kad zlostavljeni stvar ispriča samo nekim članovima Predsedništva, da, da, odlično, ovo je izuzetno jak argumenat, mada posle onako jake prve dve sumnje neće biti ni potreban, general će biti oslobođen, obeštećen i rehabilitovan, a onda, teško organizovanom kriminalu – ne bih voleo da se nađem u koži korumpiranog bogatuna koji će se prvi naći na udaru generalovog obnovljenog entuzijazma…
&&&
„Glas“ objavljuje feljton o „političarima i seksu“, na slici zinuta Monika Luinski, ka njoj okrenut Bil Klinton, naslov je OD PERIKLA DO OBRADOVIĆA. Ja prvo nisam ni znao koliki je Perikle bio razvratnik, ispade još malo pa najveći bludnik grada Čikaga, drugo, ako je ciklus dovrhunjen Obradovićem, šta to znači? Da je bivši pripadnik JNA oblaporniji od Perikla, od admirala Nelzona, Kaligule, Ludviga i (možda je feljton pisan latinicom, možda je u originalu reč o Ludvigu I, tj. o Ludvigu Prvom), treba li da verujem kako je pripadnik Demokratske opozicije Srbije veći sladostrasnik nego Napoleon, nego Kenedi? Obradovićev slučaj je poslednji, najnoviji, možda će feljton dokazati da libido političara slabi iz stoleća u stoleće, možda će nam Vuk Obradović nakon defilea belosvetskih satira izgledati kao devojčica sa šibicama?…
Mile Radenković ovekovečio je Periklovu reklo bi se poslednju love afer. Matori keša ode po službenoj dužnosti u Milet (Tales iz Mileta, sećate se toga iz škole?), tu nabasa na mladu Astaziju, potonja se bavila poslovnom pratnjom, Periklu kao utemeljivaču moderne antičke države to nije smetalo, ali se opoziciji to mrsko učinilo, Astaziju izvedu pred skupštinsku porotu u nakani da je ispujdaju iz Atine (nju, a ne Perikla, eto šta su patrijarhalna društva!), Perikle se sav zarozao od suza, mene pljujte koliko hoćete, samo nju ne dirajte… Feljtonist Radenković nam je o tome ostavio ove redove: „Kurtizanu iz Mileta su oslobodili sramne optužbe, ali je ubrzo zatim morala da se vrati svojoj plesnoj školi u zavičaju.“ Mnogo buke ni oko šta, tako danas deluje Periklova predsmrtna pustolovina: „Ostala je legenda da se Astazija, prerušena u robinju, često pojavljivala u palati najslavnijeg Atinjanina, ali sudeći po činjenici da je Perikle ubrzo umro, malo je verovatno da se tako nešto stvarno dogodilo.“
Posle sage o Periklu kolega Mile prelazi na dogodovštine Marka Antonija i Kleopatre, sve do njihovog tragičnog kraja (u Socijaldemokratiji stvari srećom nisu tako daleko otišle); sledeći je već Nelzon koji se admiralski zaljubljuje u Emu Hamilton, preotima je od ambasadora ser Vilijama, za kojeg je ova bila udata, mada ni tu već nisu bila čista posla – Ema je bila sa Vilijamovim sestrićem Čarlsom Grevilom, inače guvernerom, potonji je Emicu bio izgustirao i predao je ujki, ujka je pak morao da ustukne pred razularenom admiralštinom: „Nekoliko nedelja kasnije, neustrašivi admiral je ostavio sopstvenu ženu Fani i svetu obnarodovao vezu sa gospođom Hamilton. Ser Vilijamu nije preostalo ništa drugo nego da se pravi lud i da i dalje podmiruje hirove svoje zakonite i obesne žene.“
I tako, broj po broj, vek po vek, smenjuju se čuveni oblaporci, tu je Gandi (kome su dijeta i priča o nenasilju izgleda bili samo paravan), tu je Aleksandar Makedonski, Vili Brant, društvo nije tako baš ni rđavo, ali šta ćemo ako sud nađe da Obradović ne spada u feljton?
„Glasu“, „Glasu“, Milena Arežina je živa i zdrava, i dalje tvrdi da je Koštuničina pobeda nameštena, kaže da za to ima dokaze i da jedva čeka suđenje, čovek se štrecne kad to pročita, DOS je Izbornu komisiju optužio za kolosalnu krađu, ali ne žuri da članove komisije pokažnjava, još nije gotovo, znači još se ne zna je li Astazija dolazila kod Perikla, još ima sumnji u rezultate predsedničkih izbora, nije li pomalo preuranjeno praviti porno-ikonu od građanina kome tek treba da se sudi?
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve