Čekajući maj

Nije zgoreg podsetiti srpske aktiviste na društvenim medijima, a naročito one sa političkim ambicijama: društvene mreže, posebno Tviter, jesu ogledalo društva ali prilično iskrivljeno. One prikazuju samo okolinu koju ste sami izabrali i ne treba da vas uznese činjenica da oko vas nema nikoga ko glasa za XY stranku te samim tim ta stranka ili koalicija nema nikakve šanse na izborima. Isto važi i za lajkove, fejvove i retvitove, koliko god da ih je oni se ne pretvaraju u sigurne glasove, naročito ne po principu tri korne – penal.

To ne znači da od Tvitera treba odustati, naprotiv. Samo treba biti realan u procenjivanju njegovog dometa i uticaja, što u Srbiji nije lako jer smo svi nerealni kada je reč o ishodu izbora.

Savet onima koji bi da se suoče sa istinom, kakva god da je, jeste da „zaprate“ one sa kojima se uopšte ne slažu, a aktivni su na Tviteru. Sa Fejsbukom je malo teže budući da tu treba sklapati prijateljstva. Dakle, otvorite svoj mentalni prostor za drugačija mišljenja, nemojte blokirati one čiji vas stavovi nerviraju. Naravno, pod uslovom da vas zanima prava slika, budući da nije malo onih koji su svoj internet prostor mukotrpno gradili i očistili od stavova koji su im neprihvatljivi. I nemaju ni najmanju želju da u to svoje gnezdo puštaju realnost. Ali, to je druga priča.

Drugi savet je da se ako niste preterano politički vični, malo klonite društvenih medija tokom kampanje. Tačnije, nemojte emotivno i prebrzo reagovati, hvaliti, kuditi, posebno nemojte nikoga psovati i vređati ili se priključivati onima koji to rade. Ima tu sveta koji zna zašto to radi, za razliku od vas koji verujete u neki politički ideal. Imajte na umu da je nastup na društvenim medijima uvek javni, da vas uticajniji mogu retvitovati, a mediji citirati. Iako se ozbiljni pravnici bave pitanjima autorskih prava, tvrdeći da niko ne bi smeo da širi vaše ideje bez vaše dozvole, odnosno u kontekstu koji vam se ne dopada. Nije cilj ovog saveta da vas obeshrabri da „pustite glas iz grla“ već da upozori na posledice.

Konačno, u Srbiji vlada mišljenje da se društveni mediji koriste tek za ispaljivanje parola, kuraženje svojih i obeshrabrivanje tuđih birača, dok je na Zapadu to sofisticiranije, prate se sve aktivnosti korisnika i kampanja se kroji pojedinačno, ako treba. U nekom trenutku, a možda je to već na ovim izborima, neka kampanja mogla bi da angažuje ozbiljnog stručnjaka koji ume na takav način da organizuje praćenje birača i radio je to, recimo, za nekog od kandidata na američkim izborima (nekoliko kvalitetnih je ostalo bez angažmana kada su njihovi kandidati odustali od trke). Jedini način da im izmaknete je da potpuno promenite svoje ponašanje na mreži, naročito na Fejsbuku.

To znači da, za početak, promenite podešavanja privatnosti, zabranite pretraživačima da vas pronalaze, prekinete da lajkujete i logujete se na drugim sajtovima pomoću Fejsbuk ili Tviter naloga, ukinete mogućnost da vas prijatelji taguju, isključite lociranje. Oni sa jačim stomakom mogu u podešavanjima (Settings) da daunlouduju sve što su ikada radili na Fejsbuku kako bi razumeli šta sve stranke mogu da saznaju o njima.

Konačno, najsigurnije je da tokom kampanje odete na „društveni raspust“, s tim da je to na neki način priznanje da ste izgubili.