Bez veze

Telegrafska agencija slobodne Jugoslavije prestala je sa radom. TANJUG se tako pridružio Otpisanima na putu od revolucionarnog AVNOJ-a do tranzicionog medijskog ludila. To svakako nije novina, ali danima razmišljam o slici kojom su televizije ilustrovale ovu vest – fotografija Ivana Ribara sa sinovima tokom ratnih godina.

Prelepa zgrada sa pripadajućom tablom ima svoju bogatu istoriju, koja uključuje i mračni period Drugog svetskog rata, kada je tu bila smeštena zloglasna Specijalna policija. Direktna asocijacija na Otpisane!

Jedan moj prijatelj, koji sa porodicom već dugo živi u zgradi pored TANJUG-a, godinama je pokušavao da se izbori sa kukastim krstovima koji su izbijali iz zidova, jer su u stanu živeli nemački SS oficiri. Istorija se teško briše na ovim prostorima.

Gašenje TANJUG-a imalo je svoje političke implikacije, pa se u žiži javnosti našao ministar Tasovac. Dok je on za striktno poštovanje zakona, Premijer je izrazio žaljenje zbog gubitka Brenda i posla za profesionalce, novinare ove agencije koji će ostati bez posla. Ruku na srce, TANJUG je uvek bio oslonac svakog režima. Nisu čačkali mečku i zamerali se Vođama, od Tita do Vučića. Svojom voljom, ili mimo nje, zaposleni su ostali bez besplatnih akcija koje bi im omogućile da budu vlasnici svoje agencije. Fizički zakoni tvrde da radio-talasi ne umiru, putujući gotovo brzinom svetlosti večito krstare Kosmosom, pa će vanzemaljci u dalekoj budućnosti teoretski moći da čuju vesti TANJUG-a. Ipak, na zemlji, mnogi ljudi ostaće bez posla, suočeni sa ovozemaljskim problemima.

Paradoksalno, Tanjugova čitulja stigla je i na HRT. Tamo je sa emitovanjem počela zabavna serija „Bez veze“, pravljena prema britanskoj licenci „The Bubble“. Naime, tri takmičara su nedelju dana u medijskoj izolaciji, a posle toga im prezentuju stvarne i izmišljene vesti. Njihov zadatak je da pogode šta je istina, a šta izmišljotina. Težak zadatak, zar ne? Elem, među pitanjima je bila i vest o gašenju Tanjuga, a dva takmičara bila su ubeđena da to nije istina.

Istini za volju, HRT je kroz komentar voditeljke Danijele Trbović pomalo likovao nad smrću još jednog simbola zajedničke države. Sećanje na Jugoslaviju samo je sahranjeno još dublje, uključujući i antifašističku tradiciju, Jajce i AVNOJ.

Gledajući šou „Bez veze“ setio sam se sopstvene zblanutosti kada se vratim sa letovanja. Po pravilu tokom odmora ne pratim vesti, pa se prvih nekoliko dana osećam kao Alisa u zemlji čuda. Pročitajte samo nekoliko vesti sa naslovnih strana dnevnih novina i shvatićete da granice nema. Sve bih poverovao, jer je sve moguće.

U nedelju je Pink dobio celodnevni šou u režiji i izvođenju „Informera“. Ne pada mi na pamet da arbitriram u dvorskim svađama tabloidnih mogula, ali ova svađa otkrila je nekoliko neprijatnih detalja o novinarskom zanatu danas u Srbiji. Prvo je vlasnik „Kurira“ priznao da je aktivno učestvovao u cenzurisanju vesti po diktatu ovdašnjih političara. Dakle, dobili smo potvrdu onoga što smo svi znali, cenzura postoji, kroz spregu vlasti i tabloida, koji su oruđe za progon neistomišljenika.

Znači, stvarno smrdi!

Drugi detalj iz ovog obračuna kakicom predstavlja famozni telefonski razgovor urednika „Informera“ sa vlasnikom kompanije Farmakom. Kao radijski novinar bio sam zbunjen ne samo sadržajem razgovora nego i snimljenim zvučnim zapisom. Kada od sagovornika snimate izjavu putem telefona, glas novinara je „čist“ jer ide preko mikrofona, a sagovornik malo šušti jer je to telefonski signal. Obratite pažnju, u famoznom snimku stvari stoje obratno, „Informer“ se čuje telefonski, a Farmakom – savršeno čisto, mikrofonski. Svaka čast kolegama na igrokazu. Jači su od HRT-a koji troši pare i kupuje licence. Kod nas bi u verziji šou-programa „Bez veze“ izolacija mogla biti i istražni zatvor, a mašti tabloida nema kraja, baš kao ni otvorenim pismima Željka Mitrovića.

Posebno je zanimljiva televizijska postavka priče, slučajan razgovor, kao ne znaju se, a novinar telefonira zaverenički, iz mraka. Iz tog medijskog mraka u kojem će svađe tajkuna, političara i medijskih mogula biti svakodnevica nalik na rijaliti programe gde se akteri fircaju „u lajvu“.