Foto: AP Photo/Michele Tantussi, pool
Danas je u Berlinu počeo još jedan samit šefova država i vlada Zapadnog Balkana. Kancelar Olaf Šolc je govorio o evropskoj perspektivi, kako Evropska unija nije kompletna bez ovih „šest“ država i kako one mogu da računaju na Nemačku. Baš lepo
„Vreme je da se prevaziđu regionalni sukobi, koji vas već dugo drže podeljenim, a proces normalizacije odnosa između Kosova i Srbije mora biti ubrzan“, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc na otvaranju Samita u okviru Berlinskog procesa, te da Evropa, to jest Evropska unija, „nije potpuna“ bez šest zemalja Zapadnog Balkana.
Dvadeset i sedam godina nakon prestanka rata u Hrvatskoj i potpisivanja Dejtonskog sporazuma, 23 godine posle NATO bombardovanja Srbije i Crne Gore i gotovo 15 godina od proglašenja nezavisnoti Kosova, slične poruke zapadnih političara se uvek nanovo upućuju liderima Zapadnog Balkana.
Dijalog u znaku pobune
Pošto je trenutno u fokusu odnos između Beograda i Prištine, Šolc je, pored zahteva za ubrzanjem kosovsko-srpskog dijaloga, apelovao da razgovori, tako ubrzani, daju konkretne rezultate, prenose albanski mediji.
A što se zaista konkretnih stvari tiče, trenutno kosovski policajci srpske nacionalnosti odbijaju da izvrše naređenje svojih pretpostavljenih u Prištini, već slušaju direktive iz Beograda, pa neće da učestvuju u prisilnoj preregistraciji vozila u vlasništvu kosovskih Srba na tablice sa oznakom „Republika Kosovo“. Bez političkih filtera to bi moglo da se nazove pobunom, koja (još uvek) nije oružana.
Ko to tamo hoće u EU
Berlinski proces će, rekao je dalje Šolc, ,,unaprediti integraciju Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, jer „zajedno štitimo evropske vrednosti“.
Ako su „evropske vrednosti“ neuvođenje sankcija Rusiji, vlast u rukama jednog čoveka, partijska država, kontrola državnih institucija i većine medija, koje naprednjačka vlast već 10 godina brani kao svoje bogomdane vrednosti, onda „evropske vrednosti“ revnosno štiti i Srbija.
I dalje, rečima kancelara Nemačke: šest zemalja Zapadnog Balkana pripada slobodnoj i nezavisnoj evropskoj demokratiji, pa je njihovo članstvo u interesu EU.
Od tih šest zemalja koje pripadaju „slobodnoj i nezavisnoj evropskoj demokratiji“ Srbija je, po svakoj mogućoj definiciji, autokratija sa nerešenim granicama, Bosna i Hercegovina je još uvek međunarodni protektorat pa i kao takva nefunkcionalna država, u Crnoj Gori vlada konstantna politička kriza, Makedonija je zbog Grčke morala da promeni ime u Severna, a Bugarska osporava postojanje makedonske nacije i jezika, Albanija ima Edija Ramu. Šesta država je, sa stanovišta Nemačke, Kosovo: zemlja čiju nezavisnost nije priznalo 5 članica EU i koja nije članica Ujedinjenih nacija.
Da ovom prilikom ne spominjemo ekonomska, socijalna i pitanja ekoloških standarda.
Rekao je Šolc, na otvaranju ovogodišnjeg samita zapadnobalkanskih lidera, drugim rečima isto što se kao lajtmotiv u EU decenijama ponavlja u kontekstu Zapadnog Balkana, da je „naša dužnost“ da obećanje evropske budućnosti „pretvorimo u stvarnost“.
Da bi se ta lepa želja ispunila, potrebno je, dakako, da se prvo famozni lideri Zapadnog Balkana, ko god da bili, zarad sprovođenja u delo evropskih vrednosti odreknu dobrog dela svojih poluga moći, pa da onda počnu da ubeđuju svoje građane da je članstvo u EU u njihovom najboljem interesu. Ili da ih, te i takve lidere, građani koji žele da budu punopravni žitelji Evropske unije, skinu sa vlasti.
U slučaju Srbije članstvo u EU bi pride značilo da prizna nezavisnost Kosova.
Pa da odavde krenemo dalje u priču o „evropskoj budućnosti“ Zapadnog Balkana.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Premijer Macut kaže da narod misli svojom glavom, a radnica komunalnog preduzeća da ima dvostruki posao – šef je tražio da prvo dođu na miting, a onda da očiste grad kad se većina pristalica SNS-a spakuje u autobuse i ode
Poruke iz Viber grupe „Služba za brza dejstva“, objavljene na portalu InfoVranjske svedoče o pritisku na zaposlene u Zdravstvenom centru Vranje da prisustvuju mitingu „Srbija protiv blokada“. Potpisnik poruka je šef službe i član SPS-a Darko Stanojević, poznat lokalnoj javnosti po ranijim incidentima
Zborovi građana Novog Sada u nedelju (26. oktobar) organizuju okupljanja na više od 30 lokacija u 11.52
Na komemoraciju koja će 1. novembra biti održana u Novom Sadu, u subotu (25. oktobar) krenuli su pešaka i studenti iz Čačka i Kraljeva
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Orban Vikor laureati su ovogodišnje nagrade „Ištvan Pastor“. Dobili su je za multinacionalno ubijanje demokratije
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
