Samo prošle godine, prema podacima Agencije za statistiku Kosova, emigriralo je 42.728 ljudi, prenosi Ekonomija onlajn. Musa Ljimani, stručnjak za ekonomiju, rekao je da će Kosovo biti prazno ako dođe do vizne liberalizacije. „Normalno je da će se taj broj još više povećati, jer je malo verovatno da ćemo imati intenzivan razvoj. Prošle godine, koliko ja znam, Kosovo je napustilo 400 lekara. Ostaćemo bez lekara. Ova migracija naše omladine predstavljaće manjak radne snage u budućnosti“, objašnjava Ljimani. Odlazi se zbog ekonomske, socijalne situacije, beznađa…
Kako je Ljimani rekao, 1989. godine je prirodni priraštaj, odnosno razlika između nataliteta i mortaliteta na Kosovu bio 47.000 ljudi, dok je 2021. godine prirodni priraštaj pao na 14.000 ljudi. „Pored toga što je stanovništvo Kosova počelo da stari, socijalni problemi utiču na mlade ljude da ne stvaraju porodice. Na ovaj način, korak po korak, omladina se smanjuje, a stanovništvo Kosova stari“, kaže on, prenosi Kosovo onlajn.
Ekonomski stručnjak Ljavdim Hamidi rekao je da će se egzodus građana nastaviti, i to zbog loših uslova života. „Pratio sam slučaj odlaska 2013. i 2015. godine. Oko 100.000 ljudi je negde otišlo, uglavnom ljudi koji nisu imali posao. Sada je najgore što ljudi sa fakultetima odlaze i to je najveći problem Kosova. Verujem da, ako su prošle godine dobili 34.000 nemačkih viza, ove godine će to biti mnogo više, skoro 50.000 ili 60.000 onih koji će otići i tako će Kosovo ostati bez stručnog kadra“, kaže Hamidi.
„Odlaze zbog loših uslova, lekari odlaze zbog malih plata, medicinske sestre i zanatlije koje imaju veoma veliko tržište u Nemačkoj. Iz Lekarske komore je rečeno da je prosečna starost lekara u Kliničkom centru preko 50 godina. U međuvremenu, nemamo nove kadrove jer oni odlaze, a to se dešava i sa drugim profesijama, sa inženjerima, arhitektama i otići će svi oni koji vide bolju priliku u Nemačkoj“, zaključio je on.
Umesto „Kosovo“, može se napisati „Srbija“, „Bosna i Hercegovina“, „Makedonija“, „Albanija“, sve je isto osim brojeva, oni se razlikuju onoliko koliko se razlikuje broj stanovnika ovih država. Prazni se i Hrvatska, članica Evropske unije, čiji broj stanovnika je pao za deset odsto za deset godina, između dva popisa
„Koje smo mi budale. Onoliko ljudi izginulo i unesrećeno, onoliko porušeno i uništeno, onoliko smo ratovali za zemlje u kojima niko neće da živi. I na kraju svi dođosmo u Njemačku, da radimo za Njemce, a pošto Njemci neće da se druže sa nama, onda se družimo među sobom ovde, u Njemačkoj, kao da ništa nije bilo,“ rekao je potpisniku ovih redova jedan zemljak pre četiri godine, u Frankfurtu. Bošnjak iz Tuzle, ako je to uopšte bitno.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com