Tokom proteklog vikenda internet saobraćaj u celom svetu usporio je kompjuterski virus veličine 376 bajta, mnogo manji nego što je potrebno da bi se u kompjuteru napisala ova rečenica. Virus se nije širio elektronskom poštom, kao što je uobičajeno, već su ga razmenjivali serveri na mreži, a ugrožavao je one servere koje pokreće Microsoft SQL Server softver. Virus nije pravio štetu u smislu da je nešto brisao ili uništavao, već je naprosto stvarao gužvu, usporavao saobraćaj, poput automobila koji se u saobraćajnom špicu polukružno okreće nasred ulice (i to preko pune linije).
Ovo nije prvi slučaj odbijanja službe (Denial of Service, izraz koji se koristi za situacije kada se serveri blokiraju zbog preopterećenosti), ali je prvi većih razmera u poslednjih 18 meseci. U međuvremenu su se naučile neke lekcije, a pojavile su se nove slabe tačke. Tako je ovoga puta najviše stradala Južna Koreja, dok su se Britanija i SAD izvukle relativno „jeftino“. Koreja je platila danak tome što je najumreženija zemlja na svetu s najkvalitetnijim internet vezama visoke propusne moći. Cena je visoka, do te mere da se naciji obratio predsednik Kim Daedžung lično. Uzdrmane su berze u celoj Aziji, koje su zabeležile izvestan pad akcija jer je obim trgovine smanjen samom činjenicom da mnogi zbog zagušenja mreže nisu mogli da rade to jest trguju. Šteta bi bila kudikamo veća da je „udario“ u radne dane, umesto u vikend. Veruje se da je virus i potekao odnekud iz Azije, gde se najviše iskazao, a njegov „uspeh“ tumači se jednostavnošću. Toliko je mali da se bez problema neprimetno kopirao (umnožavao), a kada je uočen, već je bilo kasno. Po običaju, autor se nije oglasio, pa se ne zna da li je ovaj napad motivisan čime drugim do nečijom čistom i besmislenom pakošću.
Moderno društvo sve više se oslanja na umrežene računare koji postaju osnov svake komunikacije, privatne ili poslovne. Neki naredni virus mogao bi da ugrozi, na primer, telefonski saobraćaj, koji se čak i u Srbiji lagano digitalizuje, odnosno postaje zavisan od računara (za sada je bezbedan zbog nepovezanosti sa internetom, ali to se može promeniti relativno brzo). O elektronskoj administraciji, trgovini ili bankarstvu da i ne govorimo.
Objašnjavajući krhkost mreže od koje toliko mnogo zavisi, eksperti kažu da internet nije pravljen da bude bezbedan, već da omogući što bržu razmenu informacija. Sistemi za odbranu ugrađuju se naknadno, a hakeri uvek beže za jedan korak.
Drugi veliki problem interneta su neželjene (spam) poruke koje takođe prave gužvu na mreži, ali ceh plaća krajnji korisnik koji ih prima. Problem je sve ozbiljniji jer bi mogao da omete korišćenje interneta mobilnim telefonom (zbog malog kapaciteta memorije i skupog prenosa podataka, gde spam prestaje da bude neprijatnost i postaje ozbiljan trošak). A mobilni telefoni viđeni su kao najnoviji prostor za masovno širenje interneta.
Stoga je protekle nedelje na bostonskom MIT-u održana konferencija o ovoj pojavi na kojoj se govorilo o raznim aspektima filtriranja poruka i idejama za naplaćivanje imejlova, što bi obeshrabrilo one koji spamuju. Bilo je više od 500 stručnjaka, koji su priznali da nema uspešnog leka, čak postoji i kontraindikacija. Filtriranjem pošte ne može se izbeći odbacivanje i nekih poruka koje nisu spam, što može da napravi i veću štetu.
Dakle, ako brinete da će svet zbog sveprisutnih računara postati preterano organizovan, možete da odahnete.
