Za „Vreme“ iz Bona
Prvoklasna politička sapunica nastala je nakon vesti da je Hubert Ajvanger (52), vicepremijer Bavarske i šef desne stranke „Slobodnih birača“, kao gimnazijalac navodno napisao ili delio antisemitski pamflet. Ajvanger to kategorično negira i govori o „prljavoj kampanji“.
Pikantno je što su izbori u najbogatijoj nemačkoj pokrajini već početkom oktobra, pa bi ova saga mogla da utiče na raspodelu glasova među tvrdo konzervativnim strankama.
Dok opozicija traži ostavku drugog čoveka pokrajinske vlasti, premijer Markus Zeder (CSU), suvereni vladar Bavarske koji sanja i mesto kancelara, za sada taktizira. Zeder je Ajvangeru ispostavio katalog sa 25 pitanja u vezi sa „slučajem“, tražeći pojašnjenja.
Mnogi su u tome videli „taktiku zmije“. Zeder, kažu, polako politički davi Ajvangera sa kojim je iz nužde kovao vlast, ali kojeg vidi pre svega kao takmaca. Zna se da svako koprcanje plena dopušta zmiji da pojača stisak.
A Hubert Ajvanger se snažno koprca. Ovaj tvrdolinijaš koji se predstavlja kao čovek iz naroda – a to u Bavarskoj podrazumeva mnogo populizma i obilazaka u pivske šatore, što uostalom svakodnevno radi i Zeder – ograđuje se od pamfleta koji je pre 35 godina pronađen u njegovom školskom rancu u gimnaziji.
„Slobodni let kroz dimnjak Aušvica“
Zidojče cajtung je prethodno došao do papira koji se u školskoj 1987/88. godini pojavio u jednoj bavarskoj gimnaziji koju je pohađao tada 17-godišnji Ajvanger.
Kratki pamflet, otkucan na pisaćoj mašini i navodno istican po školskim toaletima, izrugivao se Holokaustu. Predlagao se konkurs za „najvećeg izdajnika otadžbine“ gde bi prva nagrada bila „slobodni let kroz dimnjak Aušvica“, a druge nagrade bi podrazumevale počivanje u masovnoj grobnici i boravak u konc-logoru Dahau.
Kako je javio Zidojče, upravo je Ajvanger završio pred disciplinskim odborom škole kao autor pamfleta. Kako je naveo list, Ajvanger tada nije poricao krivicu i bio je kažnjen.
No sada Hubert Ajvanger, jedan od najuticajnijih političara Bavarske, krivicu poriče. U saopštenju za javnost on se distancirao od pamfleta nazivajući ga „odvratnim“.
Priznao je da je u njegovoj školskoj torbi nađen pokoji primerak, ali da je tada pod pritiskom prihvatio krivicu. Pravi tvorac pisma mu je poznat, ali, kaže Ajvanger, ni kao gimnazijalac ni danas nije sklon tome da denuncira ljude.
Potom se javio i navodni „pravi tvorac“ pisma – Ajvangerov stariji brat. „Tada sam bio totalno besan jer sam ponavljao razred“, naveo je stariji Ajvanger u javnom saopštenju i izvinio se zbog sadržaja pisma.
Javnost sada razmatra da li to objašnjenje ima smisla, ili je konzervativni političar samo pozvao brata upomoć jer mu je politička karijera ugrožena.
Nacistički pozdrav
Novinari, posebno Zidojče cajtunga, razleteli su se po Ajvangerovoj rodnoj varoši. Odande jedan neimenovani školski drug kaže da je Ajvanger po školi znao da nacistički salutira desnom rukom, da je pričao viceve o Aušvicu i crncima iz Bijafre. Drugi tvrde da se hvalio kako pred ogledalom vežba Hitlerove govore i čita „Majn kampf“.
Moguće, odgovara inkriminisani političar, da je kao tinejdžer govorio i radio nešto što se „može interpretirati ovako ili onako“, ali: „Otkako sam odrastao, poslednjih decenija – nisam antisemita, nisam ekstremista nego humanista“, rekao je Ajvanger za tabloid Bild.
Nije antisemita „otkako je odrastao“? A pre toga? Takvu trapavu izjavu mnogi su označili kao političko samoubistvo. Mada, teško da će se Ajvanger izvući šta god sada da kaže.
Neupućenom posmatraču može delovati groteskno što se raspravlja o tome šta je jedan političar radio kao maloletnik. No, u Nemačkoj je stvar jasna – ko dođe i pod najmanju sumnju na antisemitizam, taj mora da se opravdava i vrlo verovatno je završio karijeru.
Upravo takav ishod naslućuje i Niko Frid, poznati novinar nedeljnika Fokus. „Ajvanger politički neće preživeti ovu aferu“, piše Frid. „Možda deluje nepravedno, ali kod teme Holokausta već je i sumnja previše za nekog ko ima izvršnu funkciju i predstavlja državu. A ta sumnja se više ne da otkloniti, čak i ako Ajvanger nadalje sve bude poricao i označavao kao prljavu kampanju.“
Drugi pišu da se Ajvanger nije ni autentično izvinio. Bez toga, teško da mu dešavanja iz gimnazijskih dana mogu biti otpisana kao mladalački gresi.
Hoće li ga birači kazniti?
Nejasno je još hoće li simpatizeri „Slobodnih birača“ kazniti tu stranku na izborima ili joj možda pritrčati u još većem broju jer dele Ajvangerov stav da je u pitanju podla kampanja.
Kako god, stvar bi mogla da odluči izbore u Bavarskoj za nešto više od mesec dana. U toj pokrajini postoji samo konzervativno i još konzervativnije. U Minhenu skoro sedam decenija stoluju političari Hrišćansko-socijalne unije (CSU), ali u poslednje vreme bez apsolutne većine, što je za njih katastrofa.
Upravo je ta matematika naterala stranačkog šefa i premijera Zedera da uopšte kuje koaliciju sa Ajvangerom čija mala stranka ne igra nikakvu ulogu ili čak ne postoji u drugim pokrajinama.
Poslednja anketa – načinjena pre objave skandala – prognozirala je 39 odsto za CSU, a 12 odsto za „Slobodne birače“. Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku može da računa na 14 odsto – i da se nada da će takođe profitirati od ove afere.
Partije takozvane semafor-koalicije koja vlada u Berlinu – Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali, u Bavarskoj imaju slabu podršku. Redom mogu da računaju na 9, 14 i 4 odsto glasova.
No ovde su namirisale temu koja se sve češće nameće i na saveznom nivou. U celoj Nemačkoj su, naime, u uzletu desničari iz AfD-a koji su narasli na dvadesetak odsto.
Doduše, do sada nije mnogo rezultata dala taktika zgražavanja nad tim šta su sve u stanju da izgovore političari AfD-a. No isto tako, oni su svoju populističku oštricu mahom usmeravali na izbeglice, muslimane, „lažljive medije“ i „elitu“. Antisemitizma su se uglavnom klonili.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
