Sudeći po njihovim funkcijama u naprednjačkom sistemu vlasti, Alksandar Vulin i Bratislav Gašić spadaju u najuži krug ljudi od poverenja Aleksandra Vučića. Njih dvojica se rotiraju na čelu Bezbednosno informativne agencije i ministarstava od posebnog značaja za šefa države.
Vulin je pre nego što je postao šef BIA bio ministar odbrane i unutrašnjih poslova, a Gašić je pre nego što je postao minstar unutrašnjih poslova bio, takođe, šef BIA i ministar odbrane. Vulin je bio još i ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, pre nego što je dokazao svoju odanost Vučiću veličajući ga do nebesa i obračunavajući se, verbalno i kojekako, sa svakim ko bi nešto zucnuo protiv njega, bilo da se radilo o pojedincima, ili državama.
Jedan od zahteva upornih protesta „Srbija protiv nasilja“ je smena obojice, mada tu Vulina u poslednje vreme niko nije spominjao. A što se Gašića tiče, Vučić je u više navrata odbrusio da „ne da Batu“. Nakon što je u utorak Sekreterijat za finansije SAD saopštio da Vulina stavlja na američku listu sankcija, pored ostalog, kako piše, zbog njegove umešanosti u ilegalnu trgovinu oružjem i narkoticima, zbog korupcije i širenja malignog ruskog uticaja, na Andrićevom vencu je zavladao muk. Nije se predsednik Republike ovom prilikom istrčao da kaže „ne dam Aleksandra“ i „zna se dobro da ja nisam podložan ucenama“.
Tek danas, u sredu, je Vučić nevoljko i uzgred odbacio da je Vulin umešan u kriminal, već da se radi o pritisku da Srbija uvede sankcije Rusiji, tj. da američki Sekreterijat za finansije, dakle, laže. Pa je, obraćajući se svojoj publici, rekao i da „nije primetio da je kokain pronađen u Vulinovom kabinetu, već u Beloj kući.“ Opširnije, kaže, u, još jednom, obraćanju naciji sutra. Ovakva reakcija Vučića pokazuje da nije bio spreman na ovaj potez Vašingtona.
Mera sankcija protiv Vulina je svakako najsnažniji spoljno-politički šamar koji je Vučić dobio od kako je došao na vlast. On lično je Vulina postavio na sve dosadašnje funkcije, Vulin ništa nije radio što Vučić ne bi odobrio. Ovo je upozorenje Vašingtona da bi posle Dodika, Radoičića, Veselinovića, Tešića i Vulina sledeći na redu mogao da bude sam Vučić, ili neko njemu još bliži i miliji od Vulina.
I nije u osnovi ovog američkog upozorenja smena Vulina sa čela BIA, već zahtev za promenom politike Srbije prema Rusiji uz napomenu da se u Vašingtonu zna za ono o čemu je „Njujork tajms“ pisao – za vezu vrha srpske države sa organizovanim kriminalom.
Ovo je za Vučića veoma neugodna situacija. Ako smeni Vulina opasno će mu opasti autoritet u sopstvenim redovima i reputacija da on svoje najbliže saradnike ne pušta niz vodu. Ako ga ne smeni, SAD neće stati na sankcijama Vulinu.
Američke sankcije Vulinu su za Vučića upozorenje pred isključenje: ili će prekinuti pupčanu vrpcu sa Putinom i na Kosovu bezpogovorno igrati ulogu koju mu je Vašington namenio, ili će se naći na putu zapadne izolacije. A kuda taj put vodi, videlo se već više puta.
Smenom Vulina, koja bi po njega imala unutarpolitičke posledice, Vučić bi mogao samo da kupi vreme. Od njega se traži promena politike.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
