Dačić premijer: Čime će upravljati duhovi devedesetih
Ako su tačne vesti koje ubrzano kruže političkom čaršijom u kojoj su mediji najjezikavije alapače, za koji dan Boris Tadić će od svih funkcija koje je imao imati samo jednu – predsednik najjače opozicione grupe u srpskom parlamentu, ali ni to, možda, neće biti već posle decembra kada se očekuje skupština DS-a, a možda će skupština, sazvana sve po pravilima i statutu, biti održana i ranije, kako bi se DS oslobodio gubitnika koji se kockao pa proćerdao imanje.
U politici jedan poraz vuče druge. Već se govori o „baronima“ DS-a, a neprikriveno se misli na Dragana Đilasa i Bojana Pajtića, koji bi mogli da uzdrmaju Tadićevu stranačku poziciju.
Ova špelukacija polazi od pretpostavke da Ivica Dačić nije mogao da odbije ponudu Tomislava Nikolića i da će preimenovane i reformisane snage iz Miloševićeve ere preuzeti sve poluge političke moći – Nikolić predsednik, Dačić premijer, plus šef policije i svakom članu SPS-a po šteka cigareta. Dakle, sve što hoće.
Ta vlada, socijalističko-naprednjačka, ako bude formirana, imaće problem s istim ljudima s kojima Tadić možda ima problema. U Vojvodini Pajtić ima kristalno jasnu situaciju, u Beogradu Đilasa mogu da probaju da ruše razvrgavajući netom sklopljenu koaliciju, ali suštinski ni Vojvodina ni Beograd neće biti za tu naprednjačko-socijalističku kombinaciju.
Postavlja se pitanje kako će ta vlada, bez obzira na sva ovlašćenja koja ima, upravljati Srbijom u kojoj dva najveća centra ekonomske i finansijske moći, Beograd i Vojvodina, imaju autonomne politike. Dačiću zato ne bi bilo pametno da u tu igru uđe samo što mu se dopada ideja da bude premijer.
Biće u otvorenom sukobu s dva nesporna izborna pobednika, Pajtićem i Đilasom, koje i izborni rezultat obavezuje na jačanje autonomije. Kad Beograd i Vojvodina kihnu, cela Srbija se prehladi, što nije dobra vest, ali to još ne znači da nije i tačna.
Ta vlada bi vodila više u podele nego u „narodno sabiranje“, kome je lako naći manu kad je reč o pukom patriotskom zanosu, ali koje je neophodno kad je potrebno zemlju izvlačiti sa ivice bankrota.
Dačić, kao premijer, bez obzira na sve svoje talente, produbljivaće jaz između dve Srbije i on ima, pre nego što se odluči, dve istorijske šanse: da se polakomi na premijersku funkciju i otera ceo demokratski blok od sebe ili da proba da sačuva savez sa demokratama i ujedini političke snage u zemlji kako bi svi glavni igrači participirali u vlasti, što znači da pristaje da bude „drugi čovek“ izvršne vlasti, odnosno da Boris Tadić bude premijer.
Ali, ko u politici računa s racionalnošću. Ovi naši, nažalost, tako ne deluju. Kao da ih gone ambicija i sujeta. Ta dva sastojka jesu pogonsko gorivo svake karijere, pa i političke, možda najviše baš političke karijere, pa je svaki ishod moguć. Tako se može objasniti i Tadićev poraz, kao što bi se time mogla objasniti i eventualna Dačićeva pobeda.
Uputstvo za ekspoze: Štiglic u sedam tačaka
Jedan od najvećih autoriteta ekonomske nauke danas, Džozef Štiglic, još na početku svetske ekonomske krize, dao je ključne preporuke koje mora da ispuni antikrizni program da bi otklonio posledice krize i stvorio osnovu budućeg razvoja jedne zemlje.
Kvalitetan program, po Štiglicu, mora da sadrži mere koje će imati (1) brzo dejstvo, (2) koje su efektivne, (3) usmerene na ključne kratkoročne probleme, (4) ali sa vizijom rešenja za dugoročne probleme zemlje, (5) fokusirane na investicije, koje (6) otklanjaju posledice u oblastima u kojima je izgubljen najveći broj radnih mesta i koji je (7) društveno odgovoran.
Ovih sedam Štiglicovih principa morali bi biti osnov za ekspoze novog srpskog premijera, pa ko god da to bude. U toj složenoj rečenici, za potrebe lakšeg tumačenja razbijenoj na sedam delova, sadržana je sva mudrost ekonomskog oporavka.
Mediji: Tužni posrednici u stranačkom nadlagivanju
A sad nešto lakše, mada podjednako važno. U ponedeljak sam u beogradskom „Blicu“ objavio: „Predstavnici DS-a, kako se saznaje iz dobro obaveštenih izvora, razgovarali su sa Aleksandrom Vulinom i predstavnicima porodice Karić, kako bi njihovi poslanici sa liste Srpske napredne stranke podržali formiranje vlade. S istim ciljem u sedište stranke u Krunskoj ulici pozvan je i gospodin Tulimirović, poslanik NOPO-a…“
Šta razlikuje ovu vest od sličnih vesti o pregovorima oko sastavljanja vlade. Razlikuje je to što sam je ja izmislio i, evo, odmah priznajem izmišljotinu, dok drugi to isto rade (izmišljaju) pa nikom ništa.
Posle tog teksta javljali su mi se prijatelji sa zamerkom što sam odmah priznao da sam vest izmislio. Kao, mogao sam još malo da odložim dejstvo, jer mediji inače igraju tužnu ulogu posrednika između strana u pregovorima oko sastavljanja vlade, pa se događa da objave jednu stvar ujutru, drugu u podne, a do mraka sve bude obrnuto. Tako je i moja izmišljotina mogla da bude demantovana sa zadrškom, a ne u prvoj narednoj rečenici. Mogao sam čak da budem i citiran, mogao je neki medij to da preuzme, pa još da razradi. Ali bi to bila sprdnja.
Bilo je to u danu kada je Asocijacija medija, koja okuplja 13 novinsko-izdavačkih kuća sa devet dnevnih listova, 130 magazina i dve novinske agencije, izdala saopštenje u kome kaže da očekuje od nove vlade hitan dijalog sa medijskom industrijom o unapređenju poslovanja kompletnog novinsko-izdavačkog sektora i upozorava da će Srbija, ukoliko se odmah ne preduzmu odgovarajuće mere, biti jedna od retkih zemalja u Evropi koja će ostati bez štampanih medija.
Uprkos tome što su članovi Asocijacije svesni razmera i težine ekonomske krize i dele sudbinu najvećeg dela srpske privrede, stanje na tržištu, zakonska regulativa, posebno fiskalna politika i opšti odnos prema medijima, uticali su na to da broj novinskih naslova u Srbiji u protekle dve godine opadne za više od 50 odsto (sa 427 u 2009. na manje od 200 na kraju 2011. godine).
U takvoj situaciji, Upravni odbor Asocijacije medija insistira na doslednom sprovođenju Medijske strategije, čiji Akcioni plan realizacije nedopustivo kasni.
Upravni odbor zahteva da država, u postupku i rokovima predviđenim Medijskom strategijom, na transparentan način izađe iz vlasništva u svim medijima u kojima još ima svoje udele.
Upravni odbor traži i da se, u skladu sa Strategijom, odmah pristupi izmenama i dopunama ili izradi paketa novih medijskih zakona, pre svega Zakona o informisanju, Zakona o oglašavanju, Zakona o javnim servisima i Zakona o elektronskim komunikacijama…“ I tako dalje u tom pravcu.
Nije to posao Upravnog odbora koji je izdao saopštenje, delom ovde citirano, ali valja reći da neće nas da upropasti samo loš zakonski i tržišni ambijent, već najpre ona vrsta neodgovornosti samih medija i profesionalaca u njima koji su skloni površnosti, udvorištvu, pa i laganju ako misle da će im to prodati par komada više. O lošem ukusu i da ne govorim.
