Srbija se decenijama nalazi na putu koji ne vodi nikuda. Ako Aleksandar Vučić pod pritiskom Vašingtona, Berlina i Brisela bude popustio i u ime Srbije, uz pokorno izvinjavanje Putinu, bude uveo sankcije Rusiji, to ne samo da se ne bi promenilo, već bi besciljno spoljnopolitičko vrdanje Srbije samo još više došlo do izražaja.
Jer Srbiji je po prirodi naprednjačke vlasti i na osnovu većinskog javnog mnjenja mesto u Putinovom zagrljaju. Nastranu igrokazi o nekakvom približavanju Evropskoj uniji, deset proteklih godina Srbija se po svim vrednosnim i institucionalnim parametrima sistematski udaljavala od EU, što su, bez obzira na sva izborna mešetatarenja, birači velikodušno nagrađivali. Ona formalno nije bila ni vamo, ni tamo, ali se konstantno izgrađivala i razvijala autokratija po uzoru na putinizam, orbanizam ili erdoganizam.
Ako Vučić bude izračunao da će ipak lakše ostati na vlasti ako se u novom svetskom sukobu prikloni Zapadu, ništa se tu neće promeniti, jer bi to značilo da se odriče vlasti. A neće se promeniti, ni jer je u svakom, a pogotovu ovom istorijskom trenutku, stanje srpske demokratije za zapadne države sporedna stvar. Sada je samo važno da se obezbedi jedinstvena, rusootporna bezbednosna struktura Evrope, kako se ovaj srpski komad zemlje na Balkanu ne bi prepustio Putinovom uticaju.
Čovek koji je suštinski nedemokrata, Vučić, u slučaju naizgled „istorijskog preokreta“, uvođenja sankcija Rusiji, radiće ono, što je i do sada radio: šibicarenjem, mešetarenjem, izvrdavanjevem, odugovlačenjem učiniće sve, da se Srbija ne približi previše evropskim društvenim, demokratskim i političkim standardima. To je pitanje političkih gena ali i golog opstanka na vlasti, što je jedina garancija da se bezbrojne afere, u koje su naprednjaci i njihovi prilipci uvaljani do guše, drže podalje od istražnih organa i pravosuđa.
Otklon od ruskih i kineskih „prijatelja“ i približavanje bezbednosnoj i spoljnoj politici Unije značio bi da Srbija, ili preciznije naprednjačka Srbija, ostane samo sa jednim saveznikom: Orbanovom Mađarskom. Jer ovakva, kakva jeste, suštinski antidemokratska, Srbija u Evropskoj uniji ima ekonomke partnere, ali nema saveznike. Srbija nema niti jednog jedinog saveznika ni u regionu, što Vučić objašnjava time da su svi ljubomorni na fantastičan privredni rast Srbije pa su se zato udružili protiv „nas“, što jeste budalaština, ali preslikava esenciju naprednjačkog političkog razmišljanja i delovanja.
Ko je mislio da bi eventualno uvođenje sankcija Rusiji moglo u krajnjem ishodu da približi Srbiju demokratskim standardima EU, bolje da ne gaji lažne nade. Predlog predsednika Francuske Emanula Makrona da se formira „Evropska politička zajednica“, kao neka vrste druge lige Evrope, to samo potvrđuje. Takva zajednica značila bi nivelisanje evropske bezbednosne strukture i spoljne politike, ali i odustajanje od pritiska na zemlje koje su izrazile želju da jednog dana postanu članice EU da sprovedu unutrašnje reforme.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i inervjue na www.vreme.com
