Vikend ratnici

Planiranje programske šeme za vikend je velika muka za svaku televiziju. Dve Šarenice – bez Žike na RTS-u i sa Žikom na Pinku – nadmeću se nedeljama za pažnju gledalaca. Na sreću, već par nedelja Žikinu Šarenicu po gledanosti nadmašuje Jutro sa Natašom, što lično tumačim kao nadu za pobedu zdravog razuma i ozbiljnijeg televizijskog sadržaja.

Ipak, sve je to tanko. Treba dočekati večernji prajm tajm: vanredna izbacivanja po rijaliti programima, domaću seriju na RTS-u ili natpevavanje amatera – budućih zvezda i zvezdica, uz režirano svađanje članova žirija.

Ispade da bez svađe nema gledanosti na domaćim televizijama. Nedavno je u napadu iskrenosti Šaban Šaulić priznao da više ne želi da učestvuje kao sudija u nadmetanjima pevača na Grandu ili Pinku. Valjda je procenio da i dalje za vikend može preko grane od pevanja da zaradi bolje nego da glumi svađalicu u žiriju. Naše pevačke zvezde obožavaju taj amaterski rad kad se na krv i nož svađaju da li neka poluamaterska kafanska pevačica bolje peva ili je bolji šoumen. Zabole Šabana za fajt, on se autovao po pitanju ćele i perike, ovo mu je sad ladna voda. Drugo – pecaroš čovek, voli prirodu, smara ga napetost vikendom.

Međutim, neko je shvatio da je vikend savršeno vreme za dozirano podizanje političke tenzije. Zato je gotovo po pravilu svaka napetost u pregovorima sa Kosovom imala svoju ratnu predigru vikendom, uz direktan prenos na televiziji.

Pre nekoliko nedelja, predsednik Vučić je imao takav vikend tokom posete Kosovu i Metohiji. Bio je u Gazivodama, preskočio selo Banje zbog barikada koje su napravili Albanci i održao govor u Kosovskoj Mitrovici. Gledali smo uživo Albance kako pale slamu i gume, u režiji Kadrija Veseljija, predsednika Skupštine Kosova i lokalnog gospodara rata. Može se reći da je Veselji imao direktan prenos svog malog rata. Međutim, Vučić je imao rekordan broj novinarskih ekipa, a to je ono što se u ovom ratu računa kao pobeda.

Prošle subote, Hašim Tači je poželeo da ode na isti izlet, na jezero Gazivode, uz pratnju pripadnika specijalnih jedinica ROSU naoružanih automatskim puškama. Na televiziji preferiraju izraz „duge cevi“, stvarno zvuči strašnije. Tako je oko 13.30 na televiziji u Srbiji počeo rat. RTS je imao specijalnu emisiju tokom koje je pratio sled događaja, uz, moram reći, pokušaj da se strasti stišaju. Od konkretnih reakcija imali smo vanredno obraćanje direktora kancelarije za KIM Marka Đurića koji je uzbunio gledaoce, ali je saopštio da predsednik na tajnoj lokaciji pažljivo prati situaciju. Verovali ili ne, Milovan Drecun je na RTS-u ovom prilikom bio glas razuma. Toliko o javnom servisu koji, po definiciji, mora da prati događaje poput ovog.

Dok je RTS hladio, Pink je, očekivano, ložio i palio. Tamo smo već digli vojsku i kod Sarape se računalo koliko minuta ili sati nam treba da se u stanju povišene borbene gotovosti, koja je naređena, sjurimo dole i zauzmemo ono što je naše!

Što se glasa razuma tiče, Drecun je, kao što rekoh, bio na RTS-u. Važnost događaja bila je tolika da je prekinut prenos Zadruge 2. Malo li je?!

A činjenica je bilo zaista malo. Videli smo Tačija na nekakvom čamcu na pikniku, posle se promuvao po Humanitarnom centru na Gazivodama i popio kafu uz put.

Televizija Prva je ceo događaj ispratila sa dva vanredna i produžena izdanja Vesti.

Slučajno ili ne, tek gotovo u minut, oko 16.30 simultano su se završila oba izdanja vanrednih programa na RTS-u i Pinku. Tači je sa svitom i pratnjom u fantomkama napravio selfi za unutrašnjopolitičku upotrebu i zapalio kući.

Rekli bi u Bosni: top puko, Bajram prošo; srećom, ovog puta bez žrtava i ispaljenog metka. Tada je najavljen krešendo informativnog programa, pogađate: obraćanje Predsednika Vučića oko 21h.

Tako je među najgledanije emisije tog dana stigao Vučić koji je objasnio da smo sve vreme znali šta će se desiti, da smo znali šta se dešava, da nismo želeli da dižemo frku, da se nismo dali isprovocirati, ali da će međunarodna zajednica po ko zna koji put videti ko krši sporazume, a ko ih poštuje. Sve je to super, opet glas razuma, racionalni epilog nakon iracionalnog TV programa, samo mi nije jasno zašto smo do večeri čekali da na televiziji razum trijumfuje.

Možda smo zbog Albanaca ili međunarodne zajednice kao gledaoci morali da delujemo potpuno uverljivo dok je izgledalo da je rat ponovo pred vratima.

Prema teoriji koju je izneo gospodin Lazanski, a on se razume u ratovanje, ovo je igra nerava. Sad će Tači i njegovi da nas cimaju kao u dečijoj igri „cimaljka“ u niškim školama. U moje vreme se to zvalo „moša“. Oni će tako da idu na izlete, sve dok jednom, cap! ne osvoje Gazivode i elektranu. Sad, mi ne smemo da se primimo na cimanje, ali moramo da reagujemo u fazonu „stop cim“. Ali kako kad sve to vikendom prenose na televiziji. Dakle, molim televizije i nadležne da pomere te vojne vežbe sa vikenda na radne dane, jer bismo i mi, obični građani voleli baš kao i Srbi na Kosovu, da malko za vikend predahnemo. Ili što bi rekla deca iz Niš – Stop Cimaljka!