Postpandemijski stres

Pre tri godine u ovo vreme svi smo “otkrili” Zum. Onako zaključanima, to nam je često bio jedini način za poslovnu komunikaciju, sastanke, prezentacije, dokaz da smo se toliko digitalizovali da ni pandemija ne može da nas zaustavi. Nije Zum bio jedina aplikacija koja se masovno koristila, ali je bio najpopularniji. Postao je simbol otpora ako tako možemo da kažemo. Akcije firme otišle su u nebo, digitalni sastanci proglašeni su za “novu normalnost”.

Tri godine kasnije Zum je objavio da otpušta 15 odsto zaposlenih, odnosno 1300 ljudi. Kao razlog navode nepredvidivost globalne ekonomije. Nisu jedini, većina IT kompanija u svetu, pa i u Srbiji, od početka ove godine ozbiljno seče broj zaposlenih. Uglavnom se radi o jednocifrenom procentu, ali to su u slučaju Gugla i Majkrosofta veliki brojevi, deset do petnaest hiljada ljudi. Što znači da je veliki broj ljudi ostao bez posla širom sveta, među njima je mnogo programera i divelopera. Dakle, radnika visoke specijalizacije, ne operatera čiji će posao uskoro ionako preuzeti čet botovi.

Više je objašnjenja za ovu pojavu, mora se reći, ne baš očekivanu. IT industrija je tokom pandemije imala dramatičan skok, masovno su se tražili ljudi jer je tržište zahtevalo još i još. Mnogi su se prekvalifikovali ili konačno opredelili da pređu u taj svet, plate su bile izdašne, planovi neograničeni. Ako je pandemija donela “digitalni cunami”, onda je logično da se taj talas u nekom trenutku povuče i iza sebe ostavi ne baš lepu sliku globalne ekonomije. Koju je onda dodatno oštetio ukrajinski požar, katastrofa sa velikim potencijalom. Kao rezultat postalo je jasno kako je većina prognoza iz pandemijskog vremena bila preterana, ljudi su se prilično vratili starim navikama i sada je pitanje gde će se digitalna industrija stabilizovati.

Svakako će to biti na mnogo višem nivou nego pre pandemije, ali ne na sanjanim visinama za koje su se mnogi pripremali zapošljavajući sve što je voljno da sedi za kompjuterom. To sada proizvodi novi problem, prvi put se susrećemo sa mogućnošću da na IT tržištu bude nezaposlenih, i to prilično, što neminovno vodi obaranju cene rada. U dogledno vreme sigurnost posla biće ispred visine plate, a to bi moglo da ide na ruku “staroj industriji”, koja takođe vapi za digitalnim stručnjacima, ali nije mogla da ih priušti. Najbolji su odlazili u startape ili uspešne firme za velike pare, odnosno bili su skloni brzim promenama posla u skladu sa uslovima koji im se nude.

Prošle nedelje globalni IT sektor doživeo je možda i teži udarac od ovog postpandemijskog – Banka Silicijumske doline (SVB) je bankrotirala, što bi moglo da dovede do blokade novca velikog broja IT kompanija i startapova budući da država garantuje za iznose do 250.000 dolara, što je ništa. Mnogi će imati problem da isplate (visoke) plate ili da pokriju tekuće troškove. Što bi moglo da rezultira novim otpuštanjima ili, još gore, gašenjem potencijalno uspešnih projekata.

Razlozi bankrotstva nemaju mnogo veze sa IT industrijom. Najuprošćenije, banka je investirala u obveznice koje su izgubile na vrednosti kada je država podigla kamate. Banka je pokušala da se reši tog balasta, što je izazvalo nervozu kod klijenata koji su nagrnuli da podižu uloge, što nijedna banka ne bi izdržala. Sada ćemo proći kroz živi stres test IT industrije u celom svetu, budući da je ovaj udar krenuo da trese sva tržišta.

Uprkos svemu, nema govora o nekakvoj propasti, pa čak ni krizi IT sektora, sem ako globalna kriza ne bude dramatična. Stvari samo dolaze na svoje mesto, IT svet prestaje da bude Diznilend i počeće da liči na “staru industriju” sa svim njenim dobrim i lošim stranama, po pitanju plata i zaposlenosti naročito. Nova normalnost, takoreći.