Idi, vidi da l’ sam tamo

Svako čudo za tri dana, tako bi se u najkraćem moglo opisati sve što se dešavalo u poslednjih nedelju dana otkako je Fejsbuk objavio da će „menjati ime“, tačnije rečeno da osnivaju holding kompaniju pod imenom Meta, koja će natkriliti Fejsbuk, Instagram, Votsap i sve drugo što poseduju. Pošto su se svi eksperti izređali iznoseći različite teorije šta to rebrendiranje znači, svet se vratio uobičajenim temama, pandemiji, klimatskim promenama i Igri lignje. Pojam „meta“ nije se bog zna kako primio ni u šalama, sem što smo obnovili znanje latinskog i utvrdili da to znači „iza“, „posle“ ili „iznad“ u smislu neke nadgradnje ili sledeće faze.

Ako ste nestrpljivi da saznate šta je to Fejsbuk objavio i najavio, a ne čita vam se duži tekst, evo: iz dve dimenzije vašeg ekrana, mobilnog ili stonog, prelaze u tri (prostor), to jest četiri, ako uključimo i vreme. Kada ćemo to moći da vidimo? Sudeći po najavama ne pre kraja ove decenije, iako će nam svake godine puštati po neki segment.

MARKETINŠKI TRIK ILI VIZIJA

Fejsbuk, odnosno Meta ponudiće nam i virtuelnu realnost i veštačku inteligenciju, ali je njegova suština u proširenoj stvarnosti. To je kombinacija onoga što vidimo i onoga što nam kompjuter docrtava u prostoru oko nas. Ukoliko vam to nije sasvim jasno, evo jednostavnog objašnjenja. Proširenu stvarnost decenijama koristimo u obliku zvuka, to je kada stavite slušalice na uši i šetate slušajući muziku koja se meša sa zvucima na ulici. Ili kada vam preko slušalica u muzeju narator objašnjava sliku koju gledate, a vi sve vreme čujete i svoju okolinu.

U slučaju videa, stvarno okruženje dopunjeno je kompjuterskom animacijom. Recimo, sretnete nekoga koga ste negde upoznali i ko vam se ljubazno javio, ali se ne sećate ni ko je on ni šta je. Proširena stvarnost mu na čelu nacrta njegovu vizit-kartu, ili nešto što će vam pomoći da ga se setite. Ali i dalje ste u realnom svetu, za razliku od virtuelne realnosti koja je u potpunosti nacrtana.

Konačno, ima onih koji veruju da je sve ovo samo marketinški trik kompanije koja je upala u velike probleme, jer se masovno govori o propustima vezanim za privatnost, bezbednost i dobrobit korisnika Fejsbuka i Instagrama. Odnosno, da je kompanija sve to svesno žrtvovala kako bi ostvarila veći profit i zadovoljila pohlepne deoničare.

Nije nemoguće, samo je malo teško poverovati da bi neko gasio požar u kući tako što će zapaliti šumu koja je okružuje. Kako god da je, ova priča ide na dva paralelna koloseka, jedan je aktuelni i u njemu su sve dobre i loše stvari koje nam je Fejsbuk doneo, a drugi je vizija Marka Zakerberga i njegove ekipe, šta je ono što će da zameni, to jest nasledi Fejsbuk i Instagram, i da li bi oni to mogli da naprave pre drugih. Jer neko svakako hoće.

OSNOVE METAVERZUMA

Prve ozbiljnije priče o nekakvom metaverzumu krenule su iz Fejsbuka pre nekoliko meseci. Delovalo je to kao neki sporedni projekat kojem se gazda jako raduje, poput raketa za put u svemir ili bacača plamena u slučaju Ilona Maska, ili leta na Mars i kupovine „Vašington posta“ kod Džefa Bezosa. Mark Zakerberg je ipak otišao nekoliko koraka dalje.

Najpre je najavio da planira da zaposli 10.000 softver inženjera u EU, koji će raditi na razvoju ovog projekta u koji će uložiti odmah deset milijardi dolara. Potom je snimio, bolje rečeno animirao nekoliko sati video materijala, u kojima objašnjava suštinu ideje metaverzuma. U tim video klipovima nejasno je kada je Mark ljudsko biće, a kada avatar, to jest sopstveni virtuelni lik, što je možda i najbolji dokaz uticaja prekomernog korišćenja Fejsbuka na čoveka. Još samo da se dogovorimo da li je uticaj pozitivan ili negativan, jer nacrtani Zakerberg nekima deluje humanije od pravog, ako je taj pravi.

Po Markovoj zamisli, metaverzum bi trebalo da bude potpuno novi prostor za život, rad, učenje i zabavu. On ga vidi kao korak posle mobilnog interneta, koji trenutno živimo. Da biste ušli u metaverzum, neophodno je da koristite naočari i slušalice koje vam dočaravaju proširenu realnost, kao i mobilni uređaj s kojeg je emitujete. Nešto poput današnjeg mobilnog telefona, s tim da taj budući ne mora da ima ekran i može da bude drugačijeg oblika, budući da se ono što treba da vidimo prikazuje pomoću naočara.

Razvoj vizuelnog pomagala za metaverzum zadatak je kompanije Okulus koju je Fejsbuk kupio pre osam godina, i koja trenutno pravi naočare koje najviše liče na one skijaške. Cilj je da se oblikom svedu na obične, neupadljive, što znači da niko ko ih nosi neće izgledati neobično ili robotizovano. U Fejsbuku tvrde da nisu daleko od tog cilja, ali još ništa slično nisu predstavili javnosti.

Pored Okulusa Fejsbuk, tačnije Meta Platforme, kako se krovna kompanija sada zove, u posedu je još dve kompanije, Horajzon Svetovi (Horizon Worlds) i Horajzon Radni prostori (Horizon Workrooms). Prva je namenjena za igrice, a druga za poslovne sastanke i obe su na principu virtuelne realnosti. Stavljanjem Okulusovih naočara i rukavica sa senzorima možete se igrati sa ljudima iz celog sveta ili sastajati sa kolegama u virtuelnim kancelarijama, a da pritom imate utisak kao da ste svi u istoj sobi, odnosno na istom terenu. Ili na Jupiteru, ako vam se tako sviđa.

To je osnova metaverzuma. Ne napuštajući svoj stan, korisnik će moći da se „teleportuje“ u kancelariju ili na službeni put. Takođe, đaci i studenti na isti način će moći da pohađaju nastavu i slušaju predavanja najboljih profesora, a da ne moraju da se sele u drugi grad. Što bi značajno uticalo na smanjenje raznih troškova, pa i na zagađenje koje nastaje zbog prekomernih migracija.

Poseban doživljaj bilo bi učenje istorije, gde bismo mogli da budemo neposredni posmatrači, bezmalo učesnici istorijskih događaja koje bismo doživeli „iz prve ruke“. Mogli bismo da plivamo uz ajkule proučavajući njihovu tehniku napada, ili da se zabijemo u zemlju i gledamo kako seme klija. Sve to su fantastične mogućnosti pod uslovom da ima ko da ih osmisli i realizuje, i to trodimenzionalno. Kada se tako procenjuje, čini se da je i onih 10.000 softveraša malo, baš kao i rok od deset godina kada bi sve to trebalo da zaživi i izgleda „kao pravo“

Da ne govorimo o brzini procesora koji sve to treba da obrade i struji potrebnoj da takav sistem održava, a da cena bude pristupačna za prosečnog korisnika, inače sve to neće imati nikakvog smisla. S današnjom tehnologijom tako nešto je nemoguće, barem u onom formatu koji Zakerberg reklamira. Realnije je da se proširena realnost najpre ogleda u virtuelnim ekranima koje ćemo moći da vidimo oko nas, a u kojima će opet biti dvodimenzionalan sadržaj. Poput pomenute vizit-karte na čelu.

KREIRANJE VELIKE ILUZIJE

Stvaranje metaverzuma po mišljenju mnogih je put u konačno otuđenje pojedinca. Svako od nas praviće svet po sopstvenoj meri ne hajući za bližnje. Niti za realnost.

„Ljudi koji govore o metaverzumu zapravo govore o svetu koji je lepši od onog u kome žive, bogatiji smo, lepši, moćniji i brži,“ izjavio je za „Njujork Tajms“ dugogodišnji generalni direktor Gugla Erik Šmit. „Ljudi će za koju godinu poželeti da mnogo više vremena provode sa naočarima na očima u metaverzumu, ali, ko će da određuje pravila? Može se dogodili da nam život bude više digitalan nego fizički i nisam siguran da je to najbolje za ljudsku vrstu.“

Šmit misli da bi takav sistem koji kontrolišu algoritmi mogao da se pretvori o ogromnog, lažnog Boga koji će stvarati nezdrave i parasocijalne veze. On se pita kako će takav svet uticati na decu, da li ćemo za najbolje drugove birati nepostojeća stvorenja i da li će nam metaverzum stvoriti svet koji ne možemo ni da pojmimo. A živećemo u njemu.

Drugi postavljaju pitanje bezbednosti tog prostora. Jer ako se pokazalo da je Fejsbuk nebezbedan i kada je ovako primitivan (u poređenju sa metaverzumom), šta li će tek biti kada se stvarnost i animacija izmešaju i kada svoje najdublje tajne počnemo da poveravamo virtuelnim prijateljima? Šta će taj sistem raditi sa svim tim informacijama i osećanjima koje budemo kreirali u njemu, kako će ih slagati i upotrebljavati pod izgovorom da sve to radi da bi naše korisničko iskustvo bilo savršeno?

Kada smo kod toga, da se vratimo malo na taj drugi, aktuelni kolosek. Svedočenje insajderke Fransin Haugen otkrilo nam je da su u Fejsbuku imali informacije o tome da Instagram pogubno utiče na mentalno zdravlje tinejdžerki, ali da su to svesno ignorisali zbog profita. Isti je slučaj i sa kvazinaukom, lažnim ili nemoralnim doktorima i teoretičarima zavere, kojima su fejsbukovi algoritmi omogućavali da dopru do većeg broja ljudi jer je za njihove baljezgarije vladalo veliko interesovanje, što znači bolju prodaju reklama. Fejsbuk je u jednom trenutku odredio da smajliji i kontrasmajliji imaju pet puta veći uticaj od lajkova i dislajkova, iako su i njegovi zaposleni upozoravali da se tako pothranjuje rascep društva i razvijaju antagonizmi. Sva ta upozorenja i izveštaji gurani su pod tepih, dok se nije pojavio relevantan svedok da to javno raskrinka.

OBEĆANJE, LUDOM RADOVANJE

Kada se našao na raskrsnici, primoran da izabere kuda će da skrene, odnosno da li će prihvatiti rasparčavanje Fejsbuka kao opasnog monopoliste sa gotovo četiri milijarde korisnika (među kojima su i lažni ili višestruki, doduše), odvajanje Instagrama, uvođenje spoljne kontrole algoritama i svega drugog što se poslednjih dana spominje, Mark je uradio tipično Zakerbergovsku stvar. Rekao nam je da pogledamo gore. Ponudio nam je metaverzum, kao novi svet u kojem ništa neće biti nemoguće ako to možemo da zamislimo i nacrtamo u tri dimenzije. Obećava da će ovoga puta sistem graditi „kako treba“, da će svi bezbednosni rizici biti otklonjeni već u procesu dizajniranja, za razliku od Fejsbuka koji je rastao haotično.

„Od sada će metaverzum biti na prvom mestu, a ne Fejsbuk,“ rekao je Mark Zakerberg na kompanijskom „Okulus konekt“ događaju. „Za neko vreme nećete više morati da imate Fejsbuk nalog da biste koristili sve naše servise“.

To što se nekima od nas čini da Zakerberg samo želi da nam skrene pogled sa haosa koji nam je napravio od života, ne znači da treba da ignorišemo ovo o čemu priča. U metaverzum, kada ga bude, najpre će da navale radoznali i mladi, potom investitori, a posle toga vas više niko neće pitati. Kao što danas nijedan ozbiljan biznis, čak ni u Srbiji, ne može da funkcioniše ako ignoriše ili potcenjuje društvene medije, pitajte Rio Tinto.

Nije sve tako negativno u tom metaverzumu. Recimo, u knjigu ćemo stvarno moći da uđemo, iz napisanog će se stvarati virtuelni svet, moći ćemo da se družimo i pričamo sa likovima. I nećemo se više smejati vicu kada Muju pitaju da li je čitao Anu Karenjinu. Ćuj, ćit’o…