Namera da se ova aplikacija stavi pod kontrolu (a ima li bolje i pravednije kontrole od američke) protegla se na dve, po svemu, različite administracije. Bajdenova je otišla nekoliko koraka dalje uspevši da aplikaciju zabrani na svim službenim telefonima američke administracije i korača dalje, ubrzano. Trenutno se u Kongresu održava saslušanje na kojem je ispitivan Šou Zi Ču, generalni menadžer kompanije Bajtdens (ByteDance), vlasnika aplikacije. On je rekao da oni nisu “agent” kineske države. Što bi trebalo da znači da ni kineska vlada ni Komunistička partija ne upravljaju TikTokom i nemaju uvid u podatke korisnika.
Na direktno pitanje da li je TikTok aplikacija koja se koristi za špijuniranje, Šou Zi Ču je dao relativno neodređen odgovor rekavši da “špijuniranje nije najbolja reč da se njihov rad objasni”. Pitanje je škakljivo i odnosi se na većinu aplikacija koje danas koristimo. Svaka od njih prikuplja naše podatke, beleži naše navike, prati ponašanje i kontakte s drugima i to javlja “gde treba”. Ovako opisano reklo bi se da radi sve što i dobar špijun, ali kineski menadžer želi da kaže da je suština u nameri. Namera TikToka, kako on tvrdi, jeste da svojim korisnicima omogući najbolje iskustvo na aplikaciji, a ne da informacije o njima prosledi nekoj službi koja bi na osnovu toga uticala na izbore i druge demokratske procedure u nekoj zemlji.
Ova sumnja nije bez osnova, budući da je utvrđeno da je kineska kompanija pratila (neko bi rekao špijunirala) kretanje američkih novinara koji su pisali o mogućoj zloupotrebi TikToka. Cilj je bio da utvrde da li se nalaze u blizini zaposlenih za koje se sumnjalo da medijima daju osetljive podatke o poslovanju Bajtdensa. Svi koji su u to bili upleteni su otpušteni ili smenjeni, ali je to američkim kongresmenima nedovoljno i neubedljivo.
Pomalo u senci ovih političkih previranja ostao je realan problem koji ova aplikacija pravi kod najmlađih. Najpre, podaci govore da više od dve trećine mlađih od 15 godina u SAD, a verovatno i drugde, koriste TikTok. Osim što im aplikacija oduzima dragoceno vreme, navodi ih često i na opasne “izazove”, kakve možemo da vidimo i u Srbiji. Jesmo svi bili mladi i skloni nepromišljenom i opasnom ponašanju, ali društveni mediji “obećavaju” instant popularnost onome ko takvo ponašanje objavi. Dakle, podstiču ga, indirektno, i mala je uteha to što gospodin Šou Zi Ču upozorava da se kompanija bori protiv takvih sadržaja, da ih uklanja čim ih primeti.
U odbranu TikToka digle su se nevladine organizacije i borci za istinu u SAD iz principijelnih razloga. Njima se ne dopada ideja bilo kakve zabrane, naročito popularne aplikacije koja se pokazala korisnom i za prenošenje njihovih poruka. Umesto zabrane, oni apeluju da se Kongres pobrine za privatnost američkih građana, bez obzira na to da li koriste kineske ili američke proizvode. Jer je svima jasno da bi kineski TikTok zamenio neki drugi, domaći.
“Ovo je najbumerskija stvar koju smo ikada videli”, pisalo je na transparentu onih koji su protestovali protiv zabrane u Vašingtonu. Uglavnom mladih, kojima se priključila i demokratkinja Aleksandra Okazio Kortes, jedna od najmlađih predstavnica naroda u Kongresu. Što ukazuje na suštinu problema, a to je da aplikaciju koju koriste mladi i veoma mladi žele da zabrane političari koji su znatno stariji ili veoma stari. I koji ne razumeju digitalno vreme, niti imaju ideju kako da sa digitalnim izazovima izađu na kraj. Ako ste jedan od onih koji misle da se ovakvi problemi sa mladima rešavaju tako što im ograničite ili zabranite upotrebu mobilnih telefona, svrstali ste se u tu stariju grupu, bumersku. Odlična generacija, samo bez budućnosti.