Preminuo je pukovnik policije u penziji Srđan Grekulović, nekadašnji komandant Žandarmerije, uzor poštenog i časnog policajca.
Smrt sama po sebi je neminovna – ali ima onih koje ljude iznenade! Pukovnik policije u penziji Srđan Grekulović, nekadašnji komandant Žandarmerije, iznenada je u utorak preminuo u 63. godini života.
Čovek koji je bio uzor poštenog i časnog policajca, i prošao sve stepenice, ratišta, uspone i padove u Službi.
Bio mi je više od druga, bio prijatelj, i savetnik za mnoge stvari koje nisam najbolje razumevao u odnosima u policiji, a on mi ih objašnjavao. Iako je izbegavao medije, progovorio je svojevremeno za „Vreme“, o slanju odreda MUP-a Srbije u Republiku Srpsku.
Imali smo puno ispričanih priča, ali i onih neispričanih, poput operacije u kosovskom selu Račak u januaru 1999. godine, koju je on isplanirao i osmislio do detalja, a drugi preuzeli zasluge za to.
„Pusti to druže, tako je kako je, nemoj sad da me pominješ, to znamo ti, ja, i još nekoliko ljudi iz Štaba. Samo mi još fali i za to da me ganjaju”, govorio je on na našim jutarnjim kafama i čajevima u kafiću u novobeogradskom bloku 38, gde je živeo.
Iz Sremske Kamenice do Vojne akademije
Grekulović, deo ponosnog roda srpske nacije – Vlah, rođen 1962. godine u Kladovu, otišao u „milicijsku” školu u Sremsku Kamenicu (dete iz siromašne porodice, ne moraju roditelji da plaćaju školovanje), završio je 1981, a potom je, kao perspektivan, jer se videlo da, za razliku od ostalih, umesto pendreka ume i da koristi mozak, 1984. upućen na školovanje na Vojnu akademiju. Završava je 1988. i postaje, kao „najškolovaniji”, pomoćnik komandira stanice milicije u Kladovu, da bi od 1990. do 1993. bio komandir stanice milicije u Požarevcu, a od tada do 1995. obavljao je dužnost načelnika.
Na pitanje „kako tebe da odaberu za Vojnu akademiju, jer bila je kvota iz svake republike”, Greks (to mu nadimak iz policije) je odgovorio sa: „Jbg, imala je tad neka komisija, koja je gledala ko je drčan, a ne poslušan. Profesionalci ljudi. Tako sam i ja gledao u selekciji za pripadnike Žandarmerije”.
Nakon boravka na Kosovu, 1995. godine prelazi u Upravu policije MUP, i postaje komandant 36. odreda PJP, sa kojim prolazi sva borbena dejstva i pakao koji su prošli.
Posle povlačenja sa Kosova u junu 1999. godine, a bio je tad na dužnosti pomoćnika komandanta PJP, prelazi 2001. u tek formiranu Žandarmeriju, gde je bio pomoćnik komandanta do 2006, a od tada do 2008. komandant beogradskog odreda te formacije.
Svaka naša priča o tom periodu od 11. juna 1999. godine završava ćutanjem. Bolelo ga to, ta kapitulacija. I nosio je u sebi, do smrti.
Policajac starog kova
Postavljaju ga 2008. godine za zamenika komandanta Žandarmerije, potom i komandanta a onda 2011. „avanzuje” u pomoćnika direktora policije – funkcija da se neko skloni da ne smeta.
Ali, kad je trebalo da se sredi stanje u nekim policijskim upravama, čiji šefovi su već ogrezli u „kombinacijama” sa kriminalnim kartelom Srpske napredne stranke, on je slat da bude načelnik Policijske uprave – Zaječar, Jagodina Niš, i bio je beskompromisan.
Sa policajcem starog kova nije bilo kompromisa. Pričao o tom u retkim susretima vikendom: „Druže, ja prvo saznam ko su oni, iz kakvih porodica, i ne može neki operativac da mi napiše lažnu informaciju, kad ja znam više od njega”.
Na dužnosti pomoćnika direktora policije ostao je do prevremenog penzionisanja „po potrebi službe“, krajem decembra 2015. godine. Njegov šef Milorad Veljović je i danas na funkciji – savetnik predsednika Republike za bezbednost.
Grekulović te stvari nikad nije ni hteo ni pokušao da objasni, stav mu je „ja sam policajac bio i ostao, nemam šta da nagađam, imam činjenice i dokaze ako ih neko traži”.
Druže, vidimo se
Grekulović je svoj prvi i jedini nastup u javnosti imao dajući intervju za „Vreme“, zbog autora kojeg poznaje i časopisu kojem veruje (mada nije saglasan sa stavovima ljudi koji govore).
I intervju je imao odjeka.
„Druže, tebi verujem, bez obzira gde i za koga objavio”, rekao je on.
A ja sada, umesto nekrologa, kažem: „Druže, vidimo se”.
Ostalo mu jedno neispunjeno obećanje, po temi Kosova 1998. i 1999. Rekao: „Penzioner sam, imam vremena… “
Poslednje zbogom, druže!
Preminuo je akademik Ljubomir Simović, jedan od najvećih modernih srpskih pesnika i dramskih pisaca, čovek koji nije želeo da ostane nem na stvarnost u kojoj je živeo. „Kafana ‘Šargan’ je šezdesetih godina bila ostrvo odbačenih na periferiji Beograda, a danas je cela Srbija postala kafana ‘Šargan’. Kafana puna poniženih ljudi bez perspektive i nade“, pričao je Simović za „Vreme“ 2014. godine
Filip David, jedan od najznačajnijih srpskih književnika i intelektualaca, preminuo je u Beogradu posle duge i teške bolesti, ostavljajući za sobom neizbrisiv trag u savremenoj književnosti i kulturi
O Filipu Davidu kao piscu srpske književnosti iz njenog najkreativnijeg posleratnog doba moglo bi dosta da se kaže, ali je malo rečeno – napisao je Branko Kukić na početku uvodnog teksta dvobroja časopisa “Gradac” koji je posvećen Filipu Davidu.
U njemu je delić Davidovog opusa, poput Skice za priču o snu, Bunara u tamnoj šumi, Jedne noći u Varšavi, Ničije zemlje, drame Jednog dana, moj Jamele, scenarija Svetovi u haosu, njegova prepiska sa Mirkom Kovačem i Borislavom Pekićem, pa i tekst koji je Filip David govorio u Narodnoj biblioteci Srbije na dodeli priznanja za Najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka za roman Kuća sećanja i zaborava, tekst koji je počeo ogradom od prisustva Tomislava Nikolića, tadašnjeg predsednika Srbije. “Poštujući instituciju predsednika, ja od 90-ih ne podržavam njegovu nacionalističku i ratnu politiku. Njemu nije mesto ovde i ovim povodom”, rekao je David pred zvanicama.
U dvobroju su i tekstovi poštovalaca Filipa Davida o njemu. Jedan od tih, tekst Svetislava Basare Princ “Galerije”, objavljujemo.
Na kraju uvodnog teksta koji je naslovio Filip David – Sve je u vatri, Kukić kaže da mu nije bila namera da objavi sve važne tekstove koji su napisani o Filipu Davidu, nego da kaže više “o jednoj posebnoj atmosferi i temperaturi koje donose posebno strujanje, predstavljeno na poseban način, jer svaka književna epoha ima posebne stvaraoce koji svet, unutrašnji i spoljašnji, gledaju iz posebnog ugla – petog – u kvadratnoj sobi. Ovaj peti ugao istovremeno ruši staru i stvara novu kuću”.
Umro je Milorad Komrakov, nekadašnji novinar i urednik na Televiziji Beograd (RTS). Ostao je upamćen kao jedan od glavnih medijskih kopljanika Miloševićevog režima, a stigao je i da medijski služi ovom tekućem
Umetnički svet ostao je bez jedne od svojih prepoznatljivih figura – Zorka Cerović, slikarka jedinstvenog izraza, preminula je u Beogradu
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
