U većim gradovima ljudi ionako sve ređe spremaju zimnicu, a ove godine je ponuda zbog suše manja i skuplja. Reporterka „Vremena“ obišla je pijace gde će tegla ajvara koštati i po 1500 dinara
Poljoprivrednica Daliborka Cvetković prodaje papriku na veliko. Trenutno za 180 dinara po kilogramu.
„S obzirom da prodajemo na veliko, dosta ljudi kupuje za pravljenje ajvara i pasterizovanje. Primetili smo da ljudi započinju i svoje male biznise pravljenjem zimnice“, priča ona za „Vreme“.
No, paprika nije jeftina ni na veliko. Stvar je, kaže Cvetković, u skupljim ulaganjima u proizvodnju, u pošastima koje napadaju papriku i suši.
„Najbolje cene“ nema na pijaci
Prošle godine su cene povrća za zimnicu bile bitno niže, navodi se na sajtu http://pijace.com .
Cena krastavca iznosila je 150 dinara, danas je prosečna cena 200 dinara po kilogramu na pijacama. Zatim paprika je iznosila 225 dinara, danas 300, a prošlogodišnja cena karfiola bila je 300 dok je danas 500 dinara.
Na beogradskim pijacama, doduše, mogu se naći paprike od 120 pa sve do 400 dinara.
Zavisi to i od toga gde je pijaca, kakav je kvalitet, ali opšte poskupljenje, kažu nam prodavci, pre svega je uslovljeno strašnom sušom. Mnogo im je roda propalo.
„Ove godine suše su bile ogromne. Uveče odemo u njivu, zalijemo je, a sutradan je već gotova, poluosušena“, kaže prodavačica povrća na Palilulskoj pijaci.
Kaže, suša je došla rano, tokom početka cvetanja, i tu spasa maltene nije bilo.
Manje interesovanje za zimnicu?
Pitali smo prodavce na pijacama i da li ljudi kupuju sveže povrće za ostavljanje zimnice ili se ipak odlučuju za gotovu zimnicu.
„Svakog dana dolaze ljudi, kupuju. Mi prodajemo voće, a najviše idu šljive, za džem. Ove godine u Topoli smo se susreli sa jako lošim uslovima. Nismo imali vode, bila je suša, proizvodnja je opala. Ali sada i nije toliko loše u odnosu na to kako je tekao proces proizvodnje,“ kaže Nevena, prodavačica voća na pijaci Zeleni venac.
Njene „komšije“ na drugim tezgama ne dele taj stav. „Sve manje ljudi dolazi na pijacu za proizvode za zimnicu“, kaže nam jedna prodavačica na Kaleniću koja inače dolazi iz Leskovca.
„Mladi ne žele da prave ili ne znaju, mnogi nemaju uslove, ali najveći problem je u cenama. Dešava se da dođu ljudi, imaju porodice, i kupe samo dva, tri krastavca, dva, tri paradajza. Niko više ne kupuje u većim količinama, a kada dođe vreme za zimnicu kupovaće već napravljenu, jer će im se više isplatiti“, dodaje ona.
Radovanka Stanojević iz sela Smilovca prodaje zimnicu na centralnoj beogradskoj pijaci Zeleni venac.
„Za prodaju najviše imamo napravljenu zimnicu. Prodajemo paradajz u flaši, sirupe, slatko i džemove od različitog voća, ajvar, pinđur… Penzionerka sam i nije mi problem da pravim, ali za one koji rade, najlakše je da kupe već napravljenu zimnicu“, kaže ona reporterki „Vremena“.
Cene napravljene zimnice na pijacama trenutno ne variraju previše, ali kako prodavci kažu, biće poskupljenja jer očekuju skok tražnje dok je ponuda manja zbog suše.
Trenutna cena šarene salate, kiselih krastavaca, pasterizovane paprike iznosi oko 500 dinara.
Tegla ajvara košta hiljadu dinara, ali prodavci najavljuju da će ići i na 1500. Paradajz u flašama košta 250 dinara. Tegla slatkog i džema košta od 500 do 1000 dinara, u zavisnosti od čega su napravljeni.
Mađarski MOL će, po svemu sudeći, od ruskog Gazpromnjefta kupiti većinski udeo u NIS-u. U Hrvatskoj zbog toga strahuju za svoj naftovod i rafineriju, jedan je od komentara u nemačkoj štampi. Drugi je da Mađarska i Srbija prave enegergestke aranžmane mimo EU, po sopstvenim pravilima
Andrej Vučić, Igor Brnabić, Predrag Mali, Ostoja Mijailović, Davor Macura, Ivan Bošnjak... uložili su novac u naprednjački investicioni fond Vista Rica Invest. Koliko je njegova vrednost porasla za godinu dana?
Srbija bira američkog partnera za uvođenje električnih vazdušnih taksija do Ekspa 2027
Ko zapravo u Srbiji prima najviše penzije i po kojim pravilima se one obračunavaju?
Raiffeisen banka počinje 2026. godinu sa novom specijalnom ponudom.
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
