U većim gradovima ljudi ionako sve ređe spremaju zimnicu, a ove godine je ponuda zbog suše manja i skuplja. Reporterka „Vremena“ obišla je pijace gde će tegla ajvara koštati i po 1500 dinara
Poljoprivrednica Daliborka Cvetković prodaje papriku na veliko. Trenutno za 180 dinara po kilogramu.
„S obzirom da prodajemo na veliko, dosta ljudi kupuje za pravljenje ajvara i pasterizovanje. Primetili smo da ljudi započinju i svoje male biznise pravljenjem zimnice“, priča ona za „Vreme“.
No, paprika nije jeftina ni na veliko. Stvar je, kaže Cvetković, u skupljim ulaganjima u proizvodnju, u pošastima koje napadaju papriku i suši.
„Najbolje cene“ nema na pijaci
Prošle godine su cene povrća za zimnicu bile bitno niže, navodi se na sajtu http://pijace.com .
Cena krastavca iznosila je 150 dinara, danas je prosečna cena 200 dinara po kilogramu na pijacama. Zatim paprika je iznosila 225 dinara, danas 300, a prošlogodišnja cena karfiola bila je 300 dok je danas 500 dinara.
Na beogradskim pijacama, doduše, mogu se naći paprike od 120 pa sve do 400 dinara.
Zavisi to i od toga gde je pijaca, kakav je kvalitet, ali opšte poskupljenje, kažu nam prodavci, pre svega je uslovljeno strašnom sušom. Mnogo im je roda propalo.
„Ove godine suše su bile ogromne. Uveče odemo u njivu, zalijemo je, a sutradan je već gotova, poluosušena“, kaže prodavačica povrća na Palilulskoj pijaci.
Kaže, suša je došla rano, tokom početka cvetanja, i tu spasa maltene nije bilo.
Manje interesovanje za zimnicu?
Pitali smo prodavce na pijacama i da li ljudi kupuju sveže povrće za ostavljanje zimnice ili se ipak odlučuju za gotovu zimnicu.
„Svakog dana dolaze ljudi, kupuju. Mi prodajemo voće, a najviše idu šljive, za džem. Ove godine u Topoli smo se susreli sa jako lošim uslovima. Nismo imali vode, bila je suša, proizvodnja je opala. Ali sada i nije toliko loše u odnosu na to kako je tekao proces proizvodnje,“ kaže Nevena, prodavačica voća na pijaci Zeleni venac.
Njene „komšije“ na drugim tezgama ne dele taj stav. „Sve manje ljudi dolazi na pijacu za proizvode za zimnicu“, kaže nam jedna prodavačica na Kaleniću koja inače dolazi iz Leskovca.
„Mladi ne žele da prave ili ne znaju, mnogi nemaju uslove, ali najveći problem je u cenama. Dešava se da dođu ljudi, imaju porodice, i kupe samo dva, tri krastavca, dva, tri paradajza. Niko više ne kupuje u većim količinama, a kada dođe vreme za zimnicu kupovaće već napravljenu, jer će im se više isplatiti“, dodaje ona.
Radovanka Stanojević iz sela Smilovca prodaje zimnicu na centralnoj beogradskoj pijaci Zeleni venac.
„Za prodaju najviše imamo napravljenu zimnicu. Prodajemo paradajz u flaši, sirupe, slatko i džemove od različitog voća, ajvar, pinđur… Penzionerka sam i nije mi problem da pravim, ali za one koji rade, najlakše je da kupe već napravljenu zimnicu“, kaže ona reporterki „Vremena“.
Cene napravljene zimnice na pijacama trenutno ne variraju previše, ali kako prodavci kažu, biće poskupljenja jer očekuju skok tražnje dok je ponuda manja zbog suše.
Trenutna cena šarene salate, kiselih krastavaca, pasterizovane paprike iznosi oko 500 dinara.
Tegla ajvara košta hiljadu dinara, ali prodavci najavljuju da će ići i na 1500. Paradajz u flašama košta 250 dinara. Tegla slatkog i džema košta od 500 do 1000 dinara, u zavisnosti od čega su napravljeni.
Dok cene pšenice i uljarica na svetskim berzama padaju, troškovi goriva i đubriva rastu, stavljajući proizvođače pred ozbiljan finansijski pritisak. Kombinacija tržišnih i geopolitičkih faktora ponovo preti lancu snabdevanja hranom
Vajber planira da uskoro uvede mogućnost novčanih transakcija u Srbiji preko ove aplikacije
Podaci Narodne banke Srbije za februar pokazuju promene u kamatnim stopama za kredite. Koliko su krediti skuplji
Trend potrošnje cveća u svetu i Srbiji je u usponu, a promet na domaćem tržištu je 49 miliona evra. Srpski izvozni adut je kraljica cveća - ruža
Stare gume i bojlere recikleri u Srbiji ne žele da preuzimaju, jer su nove državne podsticaje nazvali „apsurdnim“, a za mnoge od njih kažu da nisu ni u skladu sa zakonom
Građanke i građani koji su danas do krvi branili izborne rezultate podigli su moral svima koji su poslednjih meseci klonuli duhom. Studentski pokret, posle godinu i po dana protesta, hapšenja, batina, pešačenja, biciklanja, sada ubira prve plodove tog rada
Ovo je test za izbore koji dolaze. Teško da će danas, u ovakvim uslovima, SNS izgubiti. Jedna opština bila bi veliki uspeh. Ali pad glasova je siguran
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
