U većim gradovima ljudi ionako sve ređe spremaju zimnicu, a ove godine je ponuda zbog suše manja i skuplja. Reporterka „Vremena“ obišla je pijace gde će tegla ajvara koštati i po 1500 dinara
Poljoprivrednica Daliborka Cvetković prodaje papriku na veliko. Trenutno za 180 dinara po kilogramu.
„S obzirom da prodajemo na veliko, dosta ljudi kupuje za pravljenje ajvara i pasterizovanje. Primetili smo da ljudi započinju i svoje male biznise pravljenjem zimnice“, priča ona za „Vreme“.
No, paprika nije jeftina ni na veliko. Stvar je, kaže Cvetković, u skupljim ulaganjima u proizvodnju, u pošastima koje napadaju papriku i suši.
„Najbolje cene“ nema na pijaci
Prošle godine su cene povrća za zimnicu bile bitno niže, navodi se na sajtu http://pijace.com .
Cena krastavca iznosila je 150 dinara, danas je prosečna cena 200 dinara po kilogramu na pijacama. Zatim paprika je iznosila 225 dinara, danas 300, a prošlogodišnja cena karfiola bila je 300 dok je danas 500 dinara.
Na beogradskim pijacama, doduše, mogu se naći paprike od 120 pa sve do 400 dinara.
Zavisi to i od toga gde je pijaca, kakav je kvalitet, ali opšte poskupljenje, kažu nam prodavci, pre svega je uslovljeno strašnom sušom. Mnogo im je roda propalo.
„Ove godine suše su bile ogromne. Uveče odemo u njivu, zalijemo je, a sutradan je već gotova, poluosušena“, kaže prodavačica povrća na Palilulskoj pijaci.
Kaže, suša je došla rano, tokom početka cvetanja, i tu spasa maltene nije bilo.
Manje interesovanje za zimnicu?
Pitali smo prodavce na pijacama i da li ljudi kupuju sveže povrće za ostavljanje zimnice ili se ipak odlučuju za gotovu zimnicu.
„Svakog dana dolaze ljudi, kupuju. Mi prodajemo voće, a najviše idu šljive, za džem. Ove godine u Topoli smo se susreli sa jako lošim uslovima. Nismo imali vode, bila je suša, proizvodnja je opala. Ali sada i nije toliko loše u odnosu na to kako je tekao proces proizvodnje,“ kaže Nevena, prodavačica voća na pijaci Zeleni venac.
Njene „komšije“ na drugim tezgama ne dele taj stav. „Sve manje ljudi dolazi na pijacu za proizvode za zimnicu“, kaže nam jedna prodavačica na Kaleniću koja inače dolazi iz Leskovca.
„Mladi ne žele da prave ili ne znaju, mnogi nemaju uslove, ali najveći problem je u cenama. Dešava se da dođu ljudi, imaju porodice, i kupe samo dva, tri krastavca, dva, tri paradajza. Niko više ne kupuje u većim količinama, a kada dođe vreme za zimnicu kupovaće već napravljenu, jer će im se više isplatiti“, dodaje ona.
Radovanka Stanojević iz sela Smilovca prodaje zimnicu na centralnoj beogradskoj pijaci Zeleni venac.
„Za prodaju najviše imamo napravljenu zimnicu. Prodajemo paradajz u flaši, sirupe, slatko i džemove od različitog voća, ajvar, pinđur… Penzionerka sam i nije mi problem da pravim, ali za one koji rade, najlakše je da kupe već napravljenu zimnicu“, kaže ona reporterki „Vremena“.
Cene napravljene zimnice na pijacama trenutno ne variraju previše, ali kako prodavci kažu, biće poskupljenja jer očekuju skok tražnje dok je ponuda manja zbog suše.
Trenutna cena šarene salate, kiselih krastavaca, pasterizovane paprike iznosi oko 500 dinara.
Tegla ajvara košta hiljadu dinara, ali prodavci najavljuju da će ići i na 1500. Paradajz u flašama košta 250 dinara. Tegla slatkog i džema košta od 500 do 1000 dinara, u zavisnosti od čega su napravljeni.
Izgradnja druge linije beogradskog metroa, iako najavljivana kao „projekt budućnosti“, nailazi na prve ozbiljne prepreke – eksproprijacija zemljišta u opštinama Novi Beograd i Zemun. Građani su zabrinuti zbog niskih naknada, nejasnih procedura i mogućih zloupotreba, dok vlasti tvrde da je reč o neophodnom koraku za razvoj grada
U Srbiju se uvoze ogromne količne mleka u prahu, ali se ono, umesto da završi kod proizvođača konditorskih proizvoda, rastvara u vodi i prodaje kao sveže mleko. Nije to jedina muka srpskih mlekara
Izgradnja auto-puteva u Srbiji poslednjih godina glavni je adut aktuelne vlasti. Dok se ovi projekti promovišu kao dokaz napretka, postavlja se pitanje – po kojoj ceni? Stručnjaci, naime, ističu da su cene ovih projekata daleko veće nego u inostranstvu, i to u državama regiona
Rukovostvo Elektrdistribucije Srbije (EDS) je smislilo da potrošači od 1. juna sami prijave stanje brojila za struju. EDS će to raditi jednom u tri meseca. Nov sistem nije ni startovao, a već ima puno nedoumica
Vlada Srbije je bez ikakvog obrazloženja preusmerila više od 11 milijardi dinara sa infrastrukturnih, bezbednosnih i razvojnih projekata u budžetsku rezervu. Ovaj potez se poklapa sa najavama Aleksandra Vučića za povećanje penzija i plata. Stručnjaci upozoravaju na manjak transparentnosti i moguće zloupotrebe mehanizma budžetske rezerve
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
