U Srbiji je na delu višemesečna društvena i politička kriza, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavlja po ustaljenom obrascu da na to reaguje: pored represije tobože brigom za građane koji teško žive.
Na svom Instagram nalogu najavio je novi veliki paket mera i kaže da on stiže od 1. septembra i to za „ljude koji žive teže“.
„Pobrinućemo se da cene najvažnijih proizvoda u trgovinama budu niže. Pobrinućemo se da krediti budu jeftiniji, da kamatne stope za vas budu niže“, rekao je Vučić.
Dalje je naveo da će pokrenuti inicijativu za izmenu Ustava Republike Srbije po pitanju nemogućnosti da izvršitelji u izvršnom postupku oduzmu živostni prostor u kojoj neka porodica živi.
„Od 25. avgusta očekujte dobre vesti“, zaključio je Vučić.
Sećate li se „najbolje cene“?
Pre godinu dana takođe behu krizna vremena u Srbiji, na delu su bili protesti protiv iskopavanja litijuma. Tada je vlast sprovela akciju „Najbolja cena”. Bilo je i vremena kada je Vlada Srbije ograničavala cene proizvoda, kao na primer tokom pandemije virusa korona. Međutim, u Srbiji se ne živi bolje.
Potrošačke cene u junu 2025. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 4,6 posto, podaci su Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Dok su cene hrane i bezalkoholnih pića u junu ove godine u odnosu na jun prethodne godine više za čak 7,4 posto.
Šta ove mere znače građanima?
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić za „Vreme” kaže da administrativne mere ne mogu mnogo da pomognu jer da mogu, ceo svet ne bi imao tržišnu privredu nego bi imao te administrativne mere.
„S druge strane, potpuno je legitimno da to vlast radi, pogotovo kada imamo i ovu društvenu krizu u kojoj se nalazimo, ali i zbog globalne krize. Međutim, teško je neekonomskim merama obezbediti punu snabdevenost tržišta i uz to snižavati cene zato što su to dve suprotne stvari. Da bi neko dobro snabdeo tržište kvalitetnim i raznovrsnim proizvodima to ima svoju cenu. Ako ti ograničavaš kretanje cena, onda će se ili smanjiti proizvodnja, ili će se proizvoditi samo neki proizvodi”, objašnjava Savić.
Neophodna definisana socijalna politika
Međutim, da bi se pomoglo građanima potrebna je adekvatna socijalna politika jer, kaže naš sagovornik, sve zemlje koje imaju dobro definisanu i efikasno sprovedenu socijalnu politiku nemaju ovakve probleme, kakve imaju zemlje koje sporadično ili od slučaja do slučaja vode socijalnu politiku.
„Veoma je teško naći adekvatan mehanizam da tim ljudima preko noći pomogneš. Naravno, to ne oduzima pravo državi da ima neke mere, ali treba biti realan, nije moguće u uslovima krize pomoći većem broju ljudi”, ukazuje Savić.
Dodaje da treba imati dobru socijalnu politiku koja se definiše u dobrim uslovima – znači, kada ima novaca, kada privreda dobro funkcioniše i kada to postane ustaljena praksa.
„Sve zemlje koje imaju socijalno odgovorne politike, kao na primer Švedska, Švajcarska, pa i one će imati problema sa krizom u kojoj se nalaze, ali ni blizu kao neke zemlje koje, stvari posmatraju od slučaj do slučaja.”
Posledice ovakvih mera
Administrativne mere u tržišnoj privedi ne mogu biti efikasne, ukazuje naš sagovornik.
„Ništa jednostavnije nego da Vlada donese odluku da nema povećanja cena ili da kažemo 10 posto idu cene linearno dole. Šta je posledica toga? Neki ljudi će bankrotirati, neki će imati teškoće, neki smanjiti proizvodnju, smanjiti količinu i asortiman, neki će smanjiti kvalitet. Ta mera koja je usmerena na poboljšanje životnog standarda građana usmerena je protiv trgovaca jer objektivno smanjuje njihove prihode”, priča Savić.
Dakle, zaključuje, uvek je dobro za svaku ekonomiju kada se stvari dešavaju na zadovoljavajući način – „kada svako radi svoje, i vlada, i privredne komore, i trgovci, i proizvođači, a i potrošači. To znači da ne moramo da kupujemo u prvoj prodavnici, nego da malo pogledamo da li ima neka akcija, neko sniženje. Na zapadu su racionalni, tamo i bogati ljudi traže kusur”.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
