U četvrtak, 15. avgusta, počinju pregovori o visini minalne zarade. Sindikati su rekli koliko traže, ali Vučić nudi manje, iako za to nema ingerencije. Predsednik Srbije smatra da minimalac treba da bude manji od minimalne potrošačke korpe
Pregovori o minimalcu za 2025. počeće u četvrtak, 15. avgusta, u Socijalno-ekonomskom savetu (SES), prenosi portal 021. Za sto će sesti predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, Unije poslodavaca Srbije i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, odnosno Vlade Srbije.
Međutim, iako će za stolom sedeti i razgovarati – malo ko veruje da će za tim stolom doći do dogovora jer iskustvo stečeno prethodnih godina pokazuje da gotovo po pravilu visinu minimalca usvoji Vlada nakon „neuspešnih“ pregovora, kao i da ta cifra bude otprilike jednaka onoj koju je predložio predsednik države Aleksandar Vučić.
To što on nema ingerencije po ovom pitanju uglavnom pokrije Siniša Mali kao ministar finansija.
Vučić zna koliko je dovoljno
Ove godine su sindikati preduhitrili Vučića i pre njega izneli svoje zahteve – predsedniku nije trebalo puno da iznese svoj predlog da se minimalac za sledeću godinu poveća za nekoliko hiljada dinara, u ukupnom iznosu.
Predlog Saveza samostalnih sindikata Srbije je 60 odsto vrednosti prosečne potrošačke korpe, odnosno 61.858 dinara ili 355,5 dinara po satu, što je povećanje od 31,2 odsto u odnosu na ovu godinu.
Ipak, Vučić smatra da je zaposlenima koji žive od najniže zarade dovoljno da se minimalac sa sadašnjih 47.000 dinara poveća na 51.000 ili 52.000 dinara.
Minimalna zarada manja od minimalne potrošačke korpe
Prema Zakonu o radu, „pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi se naročito od: egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice, izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosečne zarade u Republici“.
Poslednja proračunata visina iznosa minimalne potrošačke korpe za april tekuće godine je bila 53.000 dinara. U slučaju da se ponovo usvoji „predlog“ predsednika, minimalac i dalje neće moći da pokrije ni minimalnu potrošačku korpu.
Sindikati su godinama zahtevali da se, u skladu sa dogovorima u okviru SES-a, minimalna zarada izjednači sa iznosom minimalne potrošačke korpe.
A na to je ranije ukazivao i Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava za Republiku Srbiju još 2022. godine, napisao da je zabrinut zbog neadekvatnog iznosa minimalne zarade koja je niža od iznosa minimalne potrošačke korpe uz preporuku da se poveća minimalna plata, te redovno prilagođava troškovima života kako bi se obezbedio pristojan život za radnike i njihove porodice.
Sindikat „Nezavisnost” traži više
Predsednica „Nezavisnosti“ Čedanka Andrić, kao i druge sindikalne centrale koja će učestvovati u pregovorima, izjavila je 17. jula da će ovaj sindikat u pregovorima o minimalnoj ceni rada za 2025. godinu tražiti da iznos konačno premaši cenu minimalne potrošačke korpe i da bude u skladu sa troškovima prosečne potrošačke korpe. Ona je takođe rekla i da će njen sindikat uskladiti pozicije sa kolegama iz SSSS-a.
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), koja nema svoje mesto u SES-u, iznela je slične zahteve. Oni takođe smatraju da bi minimalac za 2025. godinu trebalo da bude nešto veći od 61.000 dinara.
Koliko tačno ljudi prima minimalac kao redovnu zaradu nije poznato. Procene se kreću od 200.000 do 500.000 ljudi.
Za dostojanstven život 144.457 dinara
Centar za politike emancipacije nedavno je objavio obračun koja plata pokriva osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe radnica i radnika i njihovih porodica u Srbiji i ona iznosi 144.457 dinara.
Ukoliko bismo posebno računali stopu rasta cena hrane, koja je bila daleko veća od prosečne godišnje inflacije, ovaj iznos bi bio i veći, navodi se u saopštenju.
„Prosečna ugovorena neto zarada u 2023. godini iznosila je 86.000 dinara i pokrivala je tek 60 posto plate za život”.
Dalje pišu da poslednji podaci pokazuju da je prosečna zarada u maju ove godine iznosila 100.170 dinara. Dakle, prosečna zarada i dalje nije dostigla nivo plate za život. Šta onda reći o minimalnoj zaradi koja ove godine u proseku iznosi 47.000 dinara i pokriva tek trećinu plate za život?
Uprkos tome što je plata dovoljna za život prepoznata u mnogim međunarodnim dokumentima, poput Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija i Evropske socijalne povelje, ali i činjenici da Zakon o radu eksplicitno navodi da minimalna zarada mora zadovoljiti osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe zaposlenih i njihovih porodica, radnici i radnice u Srbiji i dalјe žive u siromaštvu, navode u saopštenju.
Plata za život je osnovno ljudsko pravo, zaključili su iz Centra za politike emancipacije.
JKP “Beogradski metro i voz” raspisalo je tender vredan 2,95 miliona za izmenu linije 3 beogradskog metroa, kojim je predviđeno i proširenje trase ove linije do aerodroma, ali i povezivanje sa linijama 1 i 2
Od početka godine, zaključno sa julom, ukupno je izvršeno 2159 kontrola evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, saopštila je Poreska uprava. Više od polovine je uhvaćeno u varanju na porezu
Nekada najveći izvoznik mesa u poslednjih dvanaest godina, Srbija je stigla do deficita i uvoza. Srbi se danas snabdevaju hranom u hrvatskom Iloku ne bi li uštedeli na hrani
Kolin Huang, osnivač kineske grupe PDD Holdings koja je vlasnik popularne diskontne platforme za e-trgovinu „Temu“, najbogatija je osoba u Kini po rang listi milijardera koju je danas objavio Blumberg
Najavljeno da će 15. avgusta početi pregovori Vlade, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije o minimalnoj zaradi za 2025. godinu. Sindikat traži 61.858 dinara, Vlada nudi manje
Slika malobrojnih i umornih ekoloških aktivista jutro posle u Pionirskom parku, je slika svih dosadašnjih protesta protiv autokratske vlasti Aleksandra Vučića i njenih nauma. Nije, međutim, rudarenje ili nerudaranje litijuma srž problema u Srbiji
Šta to Olimpijske igre već 2800 godina pokreću u ljudima? Zašto jedan Lebron Džejms posle svega hoće i olimpijsko odličje? A Novak Đoković, koji je osvojio sve što se osvojiti može, plače kao dete zbog toga što je osvojio zlato na Olimpijadi. Zašto, čoveče?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
