„Svaka poslovna banka može da bude kažnjena u svakom trenutku što radi sa NIS-om.“
Ovom rečenicom predsednik države Aleksandar Vučić objasnio je sekundarne američke sankcije koje bi mogle da pogode zemlju. Dodao je i da to „nije pitanje samo jedne kompanije, već cele Srbije“, kao i da ne želi da „bude uništen bankarski sistem Srbije“.
Međutim, napomenuo je koji dan kasnije Vučić, vlast kojom rukovodi je odlučila da „rizikuje“, pa će Narodna banka Srbija ipak nastaviti saradnju sa NIS-om i neće odmah ukinuti platni promet sa ovom većinski ruskom kompanijom, što je zahtev iz Vašingtona. Takvo stanje bilo je i u ponedeljak pre podne.
Nakon ovih zabrinjavajućih reči, jedan broj građana je pohrlio u banke, kako bi što pre došli do svog novca. Brže-bolje su i dinare pretvarali u evre, kao najstabilniju valutu u Evropi. Oni koji žive u inostranstvu, a imaju novac u srpskim bankama, počeli su masovno da zovu rođake i prijatelje sa jednim pitanjem: „Treba li da dolazimo da vadimo pare iz banke?“.
Povećana potražnja za evrima
„Došlo je do povećanje potražnje za evrima u menjačnicama“, kaže za „Vreme“ Borislav Brujić iz Udruženja menjača. „Ove valute u menjačnicama za sada ima dovoljno, osigurali smo normalno poslovanje, tako da se do sada nije dogodilo da klijenti dođu, a da mi nemamo da im razmenimo novac.“
Novinari Nove.rs nisu uspeli na nekoliko mesta u Beogradu da dođu do evra, kada su pokušali da ih kupe.
I Narodna banka Srbije objavila je novi kurs dinara, iz čega se vidi da je domaća valuta oslabila prema evru za 0,2 odsto u odnosu na period od pre mesec dana.
Ovo nije veliki pad, ali treba imati u vidu da je pad dinara u odnosu na evro za celih godinu dana bio svega 0,3 odsto. Razlog toga je što NBS po nalogu naprednjačkog režima političkom odlukom već godinama veštački jača dinar u odnosu na evropsku valutu. Na taj način osiguravaju da plate u Srbiji, barem statistički, budu više, kao i da ukupna zaduženost Srbije u odnosu na BDP bude mnogo niža od realne.
NBS: Deviznim rezervama nadoknađujemo višak tražnje
NBS se oglasila saopštenjem u kojem je rečeno da „kurs dinara prema evru ostaje stabilan“.
„Tokom poslednje dve nedelje je došlo do rasta tražnje za stranom valutom na domaćem deviznom tržištu, što je delom rezultat uobičajenih sezonskih kretanja, pre svega u sektoru domaćih kompanija, ali u značajnijoj meri rezultat povećane tražnje za stranom valutom od strane građana nakon objave informacija u vezi sa kompanijom NIS“, saoštili su. „Veliki deo ove tražnje građana je u značajnoj meri uzrokovan i pojedinim natpisima u medijima i objavama na društvenim mrežama koje nemaju racionalno i realno uporište, i samo doprinose pojačavanju panike među građanima uprkos saopštenjima NBS, kojima je ukazano da stabilnost finansijskog sistema nije niti će biti dovedena u pitanje.“
U pojedinačnim menjačnicama došlo je do, kažu, isključivo trenutnog, nedostatka evra usled pojačane tražnje građana za ovom valutom na tim menjačkim mestima, „što nikako ne znači da postoji bilo kakav problem u pogledu snabdevenosti evrom i drugim stranim valutama na srpskom deviznom tržištu“.
„NBS ima sve mehanizme koji joj omogućavaju da ne dozvoli bilo kakve jače pritiske na kurs dinara prema evru i to je dokazala, kako u prethodnim periodima pojačane tražnje građana za stranom valutom u vreme pandemije virusa COVID i početka ukrajinske krize, tako i u sadašnjim okolnostima, kada prethodno akumulirane devizne rezerve koristi kako bi nadoknadila trenutni višak tražnje u odnosu na ponudu i kako ne bi došlo do prekomernih oscilacija deviznog kursa“, dodaju.
Imamo visoke plate – a sve nam je skupo
Ekonomska situacija u Srbiji već je prekomplikovana. Prosečna plata u je u avgustu 2025. godine iznosila 105.590 dinara, što je oko 900 evra. Ova cifra nije mala i predstavlja značajno povećanje u odnosu na period od pre pet godina. Tada je, prosečna zarada, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bila svega 60.926 dinara.
Ipak, građanima ne treba ekonomista da shvate da za ovaj veći novac ne mogu bolje da žive. Jednostavno objašnjeno – za sto evra se ni u jednoj drugoj zemlji Evrope, koja je sličnog ekonomskog razvoja kao Srbije, ne može kupiti manje robe i usluga.
Veštačko održavanje jakog dinara omogućava državi da širi utisak o visokim platama čak i kada se one prebace u evre, ali i da kreira priču o niskoj zaduženosti zemlje. U slučaju realnije politika kursa dinara, Zaduženost Srbije bi bila znatno viša u odnosu na BDP. Jer, pumpanjem dinara se veštački povećava BDP, kako se dinarski BDP prevodi po precenjenom kursu u BDP u evrima i veštački smanjuje njegov udeo u BDP-u.
