U Francuskoj pokrenuta zaštita kupaca zbog prevara na gramaži – a kako je kod nas?

Smanjenje gramaže prehrambenih i proizvoda za higijenu globalno je prisutna. To podrazumeva da je količina robe koja se nudi manja nego ranije. Međutim, cena ostaje ista i posle „mršavljenja“ proizvoda, ali se dešava i da bude viša od dotadašnje. Ta prikrivena praksa dobila je i svoj naziv „šrinkflacija“, od engleske reči „shrink“ koja znači skupljanje ili smanjenje.

U Francuskoj su se dosetili kako da potrošačima stave do znanje da je proizvodima smanjena gramaža, pa tako u supermarketima na snagu stupaju nalepnice „shrinkflation“.

Supermarketi će sada morati da obaveštavaju svoje mušterije kada je neki proizvod „žrtva smanjivanja“.

I dok država nastoji da zaštiti potrošače i njihove novčanike od varljivih pakovanja, neki trgovci su kritični prema toj meri.

Za kršenje novog pravila kazne i do 15.000 evra

Od početka ove nedelje, trgovci na malo su obavezni da postave vidljive etikete na ove proizvode, prema ministarskoj naredbi objavljenoj 16. aprila.

Prodavnice površine manje od 400 metara kvadratnih izuzete su od te naredbe, koja se takođe odnosi samo na proizvode koji se prodaju u konstantnoj količini.

Ovo isključuje rinfuznu robu, kao i proizvode koji se pakuju na tezgi, kao što su sir i meso.

„Smanjenje je podmetanje, mi tome stavljamo tačku. Želim da ponovo izgradim poverenje potrošača, a poverenje ide ruku pod ruku sa transparentnošću“, rekao je francuski ministar finansija Bruno Le Mer.

Mera ima za cilj da potrošačima pruži veće znanje i kontrolu nad njihovom kupovnom moći.

Prošle godine je cena prehrambenih proizvoda postala važna tema razgovora u Francuskoj kada je inflacija hrane dostigla rekordnih 16 odsto, iako je ta cifra od tada pala na 0,8 odsto.

Kakva je situacija u Srbiji?

Iz Udružanja potrošača efektiva apeluju da građani budu veoma oprezni prilikom kupovine proizvoda.

„Trgovci prebacuju litre u grame, a u stvari time prikrivaju da su smanjili količinu proizvoda koji prodaju po istoj ceni ili je čak poskupeo. Dešava se da je jedna cena na rafu, a druga na kasi. Na rafu crvenim slovima piše cena i kupac uzme, a kad dođe na kasu shvati da je ta cena mnogo veća. Kad pita zašto kažu mu niste aktivirali kupon, a to piše toliko sitnim slovima da ga potrošač i ne vidi. Ili kažu da se za dinar može dobiti jogurt od kilogram, a na kasi ispadne da je to jogurt od 500 grama“, kaže Dejan Gavrilović iz „Efektive“ .

Kao primeri za to se ističu i supe u kesici, koja je uglavnom za tri, umesto za četiri tanjira, a testenina je takođe spala sa pola kilograma na 350 grama.

Količina smrznutog povrća umesto pola kilograma sada uglavnom teži 400 grama, a pojedini proizvođači počeli su da smanjuju i količinu soka, pa u bocama od pola litra sada ima 475 mililitara.

Korišćenjem ovih prikrivenih trikova proizvođači mogu da uvećaju profit na štetu kupaca, međutim ovo je, sve dok na ambalaži postoji jasno istaknuta količina proizvoda, u skladu sa zakonom. Iako praksa smanjivanja nije nezakonita, udruženja potrošača ipak traže da i proizvođači i supermarketi kupcima jasno stave do znanja kad god dođe do promene.

Spisak namirnica sa manjom gramažom sve duži

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da gubitak u profitima svake kompanije mora da se nadomesti, pa se to postiže ne samo kroz vidiljiva povećanja cena koja svaki dan zatičemo u trgovinama u Srbiji, nego i kroz smanjenje količine proizvoda.

Od kada proizvođači mogu slobodno da određuju količinu koja će se nalaziti u pakovanju, spisak namirnica sa sve manjom gramažom postaje sve duži.

Nikolić kaže da su pre otprilike 15 godina u Srbiji prvi sa ovom praksom krenuli proizvođači koji su jogurt od 0,2 litra krenuli da pakuju u čaše od 0,18. Svi ostali proizvođači ubrzo su krenuli da se koriste istim trikovima. Danas retko koja čokolada ima nekada standardnu težinu od 100 grama, većina se pakuje u ambalažu od 90, 80, pa i 70 grama. Ni one veće nemaju okruglo 200 ili 300 grama, već najčešće 180 i 250 grama.

Ipak, sve ovo je naglašava Nikolić, snalaženje na tržištu, jer pod pritiskom konkurencije svi samo „prepisuju“ jedni od drugih.

Izvor: Euronews / Efektiva