Kako je moguće da kilogram trešanja košta od 1.200 do čak 1.700 dinara u Srbiji? I ko to sebi može da priušti
Kao bezobrazluk preprodavaca – ovako bi nekima mogla da deluje cena trešnji na pijacama u Srbiji. Čim se u kesu stavi nekoliko voćki, zeleniša i preda na merenje, kupac ovog leta već zna da neće proći ispod jedno 3.000 dinara, a sve će se to pojesti već za dan. Tako će brojne porodice tokom letnjih dana – pijace izbegavati u širokom luku.
Da li je voće postalo luksuz
Iako zarađuje oko 100.000 dinara mesečno, Tamara Andrić kaže da će, sa dvoje dece i mužem koji prima nešto nižu platu, ovog leta izbegavati tezge sa voćem. Kaže da se sa žalom seća vremena kada je ona kao dete jela kilograme i kilograme voća leti, a njena porodica nije bila imućna. Jednostavno se voće tada nije smatralo luksuzom, kao danas.
„Tuga mi je da mi deca ne jedu voće, ali ako im kupim trešnje ili jagode, ja za meso para nemam”, kaže ona. „Pogotovo mi je žao što ovo voće prođe jako brzo, a mi ga ni ne probamo. Ali, šta da se radi, kupila sam im po 200-300 grama, tek da znaju šta je, a uzmem im banane i jabuke, to barem nije toliko skupo, pa mogu da kupujem češće i u većim količinama.”
Minimalna potrošačka korpa
Većina ljudi u Srbiji raspolaže sa još manje novca od Tamarine porodice. Minimalna potrošačka korpa ove godine iznosi 55.000 dinara, a od nje bi na mesečnom nivou trebalo da se hrani prosečna tročlana porodica u zemlji – roditelji i jedno dete.
Oni koji zaista mogu na hranu i sve ostale potrebe za 30 dana da izdvoje samo ovaj iznos za domaćinstvo, svakako trešnje neće kupovati. Jer, podaci pokazuju da oni za ceo mesec za hranu i sokove izdvoje ukupno tek nešto više od 25.000 dinara.
To se podudara za medijalnom zaradom u Srbiji, koja iznosi 81.793 dinara. Za razliku od prosečne zarade, koja je oko 25 odsto viša, medijalna zarada je mnogo realniji pokazatelj stvarnih finansija ljudi u Srbiji, jer pokazuje iznos koji je polovina zaposlenih ostvarila.
Tako se ispostavi da, iako statistika govori da ljudi u zemlji primaju prosečno oko 100.000 dinara, najveći broj prima svega nešto više od 80.000 dinara za ceo mesec.
Kada bi svaki drugi dan kupovali samo kilogram trešanja, na to bi im otišla čak četvrtina plate.
Zašto je voće skupo
Ipak, iako se brojni prodavci voća često ugrađuju i preko mere, pogotovo ako prodaju proizvode na dobro rangiranim pijacama u centru velikih gradova, na trešnjama ove godine verovatno neće mnogo zaraditi.
Razlog za ovako paprene cene su nepovoljni vremenski uslovi tokom zime i proleća. Jer, prvo je u februaru voće procvetalo zbog visokih temperatura neuobičajeno rano. Toplo vreme u januaru i u februaru uticalo je na brže razvijanje generativnih pupoljaka, objasnili su stručnjaci, što se ponavlja poslednjih 10 ili 12 godina. Tako su i trešnje procvetale pre roka.
U martu je onda usledio mraz i naneo značajne štete, posebno onim voćnim vrstama koje su se nalazile u punom cvetanju ili precvetavanju, poput trešanja.
Tako je kajsija gotovo 100 odsto uništena, kao i trešnje i jabuke, a šljive i kruške oko 80 odsto, pa će ovog leta oni koji žele da uživaju u voću, za to morati dobrano da plate.
Kompanija M Enterijer Gradnja koja rekonstruiše GAK u Višegradskoj dobila je niz unosnih državnih poslova, uprkos kontroverzama koje su pratile pojedine projekte. Njen direktor Marko Ivić nedavno je odlikovan ordenom Svetog Save
Siniša Mali je, pet dana pred izbore, rekao da je potpisan dogovor oko prodaje NIS-a. MOL ga je odmah demantovao, a iz kabineta Malog za „Vreme“ kažu „da je sve jasno“
Siniša Mali tvrdi da je mađarski MOL potpisao ugovor o prodaji NIS-a. Šta kaže lična karta ovog mađarskog giganta? Kakvo je MOL preduzeće?
Mađarska kompanija MOL potpisala je ugovor o preuzimanju većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, izjavio je Siniša Mali za Blumberg. Kakav je MOL uopšte kupac?
U Srbiju su stigle prve cevi kojim bi trebalo da potekne američki gas. Ceo projekat se godinama razvlačio, da bi se odjednom zahuktao ubrzanim postupkom ove godine. EU nije oduševljena ni američkim partnerima za Srbiju
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
