Ljuljaju se svetske berze ovih dana – kako se i Donald Tramp giba u odlukama.
Nakon što je iznenada objavio spisak carinskih stopa za uvoz u Sjedinjene Američke Države i započeo svojevrsni trgovinski rat sa celim svetom – berze su se sunovratile.
Identično su svetska tržišta hartija od vrednosti reagovala, samo u drugom smeru, kada je sedam dana kasnije prvi čovek Amerike odlučio, ponovo naglo, da odloži sprovođenje carina na 90 dana.
Kada bi trgovci na berzi znali šta se Trampu mota po glavi – mogli bi jako puno jako brzo za zarade.
„Promene na berzi koje je Tramp svojim odlukama doneo su slične onima koje su zadesile svet u velikim krizama – tokom pandemije korone ili tokom 2008. godine i svetske ekonomske krize“, objašnjava za „Vreme“ berzanski stručnjak Nenad Gujaničić.
„Čak deset odsto su se oporavile berze nakon što je Tramp odložio carine, što bi u novcu značilo – onaj ko ima prave informacije je zaradio neverovatno, to nisu milioni, već milijarde. Tokom jednog trgovačkog dana može mnogo da se zaradi ili izgubi, u zavisnosti šta znate.“
Da li Tramp krši zakon
I sa aspekta uticaja politike na ekonomiju, pitanje je koliko se Donald Tramp ponaša u skladu sa zakonskim regulativama o nezavisnom tržištu, koje su u Americi na najvišem nivou. Pogotovo ako se uzme u ozbir američko negodovanje prema dirigovanoj privredi koja postoji decenijama unazad u Kini ili sličnim režimima.
Jer, sam Tramp je, dan pre nego što je odlučio da stavi pauzu na uvođenje carina, napisao na svojoj društvenoj mreži Truth Social „sve će ispasti dobro“. Dodao je: „ovo je odlično vreme za kupovinu“, misleći na trgovanje na berzi akcija čija je vrednost drastično opala nakon najave uvođenja carina. Tako – ko je Trampa slušao i istog dana kupio akcije, sada će za masne novce moći da ih proda.
„Vi na berzanskom tržištu imate insajdere, direktore koji mogu da vam dostave slične informacije kako će se kretiti akcije nekih proizvoda. Ali, postoje i striktni zakoni kojim se država trudi da ovu pojavi umanji. Sada vidimo šta se dešava kada jedan čovek kreira svetsku berzu, a taj čovek je političar. To može da bude opasno i pitanje je da li je neko iz Trampove ekipe profitirao od ovih promena. Jako bi me začudilo da nije“, smatra Gujaničić.
Gde je tu Srbija
Srbija se silno obradovala kada je Tramp ponovo došao na čelo Amerike, a istraživanja pre izbora su pokazala da je on političar koga masovno podržavaju. Tako se Srbija našla u pet zemalja u Evropi koja najviše podržava Trampa, a neki od argumenata su bili da će zaustaviti rat u Ukrajini i srediti odnose sa Rusijom, pa se i dogovoriti oko NIS-a.
Ipak, srpsku privredu, čak i sa rešenjem za energetski sektor, može da snađe novi kovitlac loših ekonomskih odnosa svetskih sila. Jer, malo ko u Srbiji zna da Americi nije najveći neprijatelj Rusija – već Kina.
„Na polju ekonomije, front između Amerike i Kine je bukvalno najvažniji, a to će oblikovati sudbinu globalne privrede“, objašnjava Gujaničić.
„Kina je jedina zemlja koja ugrožava ekonomski Ameriku, pa sada vidimo da su jedino prema njoj i ostale carine.“
Srbija je, za razliku od perioda svetske ekonomske krize 2008. godine, sada mnogo više privredno otvorena, pa bi – više mogla i da trpi, pogotovo usled velikog upliva kapitala iz Kine, zbog velikih infrastrukturnih investicija koje su iz ove države ušle u zemlju poslednjih godina.
„U Srbiji privreda zavisi od dilova i vrlo je moguće da će nas nekakva spoljna kriza primorati da promenimo taj način rada“, misli Gujaničić.
Takođe, zemlja verovatno neće osetiti direktan uticaj carinskog rata sa Amerikom, ali zato hoće posredno – preko Evropske unije, koja izvozi u Ameriku, a koja je naš glavni partner. Na meti će najviše biti automobilska industrija, a kako u Srbiji veliki broj fabrika sklapa delove od delova automobila – te carine ćemo itekako osetiti.
