Švajcarska povlači sa tržišta žuto i belo kukuruzno brašno poreklom iz Srbije, jer je procenjeno da je proizvod „potencijalno oziljno rizičan"
Prema navodima sa sajta RASFF dozvoljena količina mikotoksina fumonizim je 1000 mikrograma po kilogramu, a u uzorku brašna iz Srbije, uzetom 12. marta 2024. godine, otkriveno je prisustvo tog mikotoksina fumonizim u većoj količini od dozvoljene.
U belom brašnu bilo ga je 1388 mikrograma po kilogramu, a u žutom 1585 mikrograma po kilogramu, što predstavlja 38 odsto, odnosno 58 odsto više od dozvoljene količine, objavljeno je na RASFF, prenela je Nova ekonomija.
Rizik korišćenja proizvoda ocenjen je kao „potencijalno ozbiljan“, pa je proizvod opozvan od potrošača.
Mikrotoksini u kukuruzu
Fumonisini pripadaju grupi mikotoksina koje sintetišu plesni iz roda Fusarium. Najčešće se nalaze na kukuruzu i proizvodima od kukuruza, ječmu, pšenici i zobi.
Njegov toksičan učinak može da uzrokuje tumor jednjaka.
U proteklih godinu dana bilo je nekoliko slučajeva vraćanja proizvoda poreklom iz Srbije zbog nedozvoljenih supstanci ili zbog onih čije su vrednosti bile u većoj količini od propisane.
Istorija sumnjive robe
U martu 2024. godine Holandija je povukla sa tržišta srmznute višnje iz Srbije zbog velike količine pesticida, visok nivo toksina nađen je i u mlevenoj paprici iz Srbije, a metalaksil je pronađen u velikoj količini u krastavcu poreklom iz Srbije koji je bio namenjen tržištu Slovenije.
Pre skoro godinu dana akrilamid, supstanca koja se smatra kancerogenom pronađena je u čipsu koji je trebalo da bude izvezen u Hrvatsku.
Kako je pojasnio proizvođač, u pitanju su bile 33 palete rebrastog čipsa sa paprikom, u kome je pronađena neusklađenost nivoa akrilamida.
Nedugo zatim, sa granice sa Hrvatskom su vraćene i breskve u kojima je pronađeno više pesticida nego što je dozvoljeno, i to nije bio prvi put da se pošiljka breskvi vraća nazad u Srbiju.
U julu 2023. godine sa granice Srbije sa Hrvatskom vraćena je pošiljka dimljenog lososa zbog bakterije koja izaziva listeriozu, a istog meseca sa granice sa Slovenijom vraćene su breskve zbog visoke koncentracije pesticida hlorpirifosa.
Zbog istog pesticida i potencijalnog rizika po zdravlje u avgustu 2023. godine sa granice sa Hrvatskom vraćene su i šljive iz Srbije.
U oktobru 2023. godine zaustavljene su dve pošiljke iz Srbije, jedna namenjena tržištu Slovenije, adruga Hrvatskoj, pa su Srbiji vraćene zamrznute kupine zbog prekomernog prisustva iprodiona, dodatka ishrani koji je okarakterisan kao potencijalno rizičan, sa sadržajem „neovlašćenih supstanci“.
Izvor: Nova ekonomija
Američke vlasti odobrile su novo produženje licence za rad NIS-a, čime je kompaniji omogućeno da nastavi poslovanje do početka jula. Odluka dolazi u trenutku kada se razmatra promena vlasničke strukture
Sporazum koji je potpisan sa MOL-om ne označava kraj procesa prodaje 56,15 odsto vlasništa Gazpromnjefta u NIS-u
Međunarodni monetarni fond traži hitnu procenu finansijske pozicije Grada Beograda kako bi se ublažili fiskalni rizici pre sledećeg budžetskog ciklusa
Dok vlast Srbiju predstavlja kao „ekonomskog tigra“, desetine hiljada građana svake godine odlaze na sezonski rad u Hrvatsku i Crnu Goru. Najviše se traže konobari, kuvari, recepcioneri i pomoćni radnici u turizmu
„Srbija računa na podršku ruskog predsednika Vladimira Putina u vezi sa popustom na gas“, izjavio je Aleksandar Vulin za ruski Tass. Da li će Moskva stvarno da odobri popust za srpsku pravoslavnu braću? Za sada gasni aranžman produžava samo na "kašičicu"
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
