Švajcarska povlači sa tržišta žuto i belo kukuruzno brašno poreklom iz Srbije, jer je procenjeno da je proizvod „potencijalno oziljno rizičan"
Prema navodima sa sajta RASFF dozvoljena količina mikotoksina fumonizim je 1000 mikrograma po kilogramu, a u uzorku brašna iz Srbije, uzetom 12. marta 2024. godine, otkriveno je prisustvo tog mikotoksina fumonizim u većoj količini od dozvoljene.
U belom brašnu bilo ga je 1388 mikrograma po kilogramu, a u žutom 1585 mikrograma po kilogramu, što predstavlja 38 odsto, odnosno 58 odsto više od dozvoljene količine, objavljeno je na RASFF, prenela je Nova ekonomija.
Rizik korišćenja proizvoda ocenjen je kao „potencijalno ozbiljan“, pa je proizvod opozvan od potrošača.
Mikrotoksini u kukuruzu
Fumonisini pripadaju grupi mikotoksina koje sintetišu plesni iz roda Fusarium. Najčešće se nalaze na kukuruzu i proizvodima od kukuruza, ječmu, pšenici i zobi.
Njegov toksičan učinak može da uzrokuje tumor jednjaka.
U proteklih godinu dana bilo je nekoliko slučajeva vraćanja proizvoda poreklom iz Srbije zbog nedozvoljenih supstanci ili zbog onih čije su vrednosti bile u većoj količini od propisane.
Istorija sumnjive robe
U martu 2024. godine Holandija je povukla sa tržišta srmznute višnje iz Srbije zbog velike količine pesticida, visok nivo toksina nađen je i u mlevenoj paprici iz Srbije, a metalaksil je pronađen u velikoj količini u krastavcu poreklom iz Srbije koji je bio namenjen tržištu Slovenije.
Pre skoro godinu dana akrilamid, supstanca koja se smatra kancerogenom pronađena je u čipsu koji je trebalo da bude izvezen u Hrvatsku.
Kako je pojasnio proizvođač, u pitanju su bile 33 palete rebrastog čipsa sa paprikom, u kome je pronađena neusklađenost nivoa akrilamida.
Nedugo zatim, sa granice sa Hrvatskom su vraćene i breskve u kojima je pronađeno više pesticida nego što je dozvoljeno, i to nije bio prvi put da se pošiljka breskvi vraća nazad u Srbiju.
U julu 2023. godine sa granice Srbije sa Hrvatskom vraćena je pošiljka dimljenog lososa zbog bakterije koja izaziva listeriozu, a istog meseca sa granice sa Slovenijom vraćene su breskve zbog visoke koncentracije pesticida hlorpirifosa.
Zbog istog pesticida i potencijalnog rizika po zdravlje u avgustu 2023. godine sa granice sa Hrvatskom vraćene su i šljive iz Srbije.
U oktobru 2023. godine zaustavljene su dve pošiljke iz Srbije, jedna namenjena tržištu Slovenije, adruga Hrvatskoj, pa su Srbiji vraćene zamrznute kupine zbog prekomernog prisustva iprodiona, dodatka ishrani koji je okarakterisan kao potencijalno rizičan, sa sadržajem „neovlašćenih supstanci“.
Izvor: Nova ekonomija
Prvu nuklearnu elektranu Srbija bi mogla da dobije posle 2040. godine, a u godinama pred nama naša zemlja mora da bude spremna u institucionalnom, regulatornom i stručnom smislu za izbor tehnologije, istakla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović
Struja će poskupeti na jesen, a ni pelet više nije povoljan. Stručnjaci sve više apeluju da domaćinstva ulože u izolaciju, da bi kroz par godina imali osetno povoljnije grejanje
Od juče popodne u prekidu je saobraćaj na niškoj pruzi i vozovi ne saobraćaju
Naftna industrija Srbije završila je prvih šest meseci 2026. sa značajno boljim rezultatom nego lane. Prodao je 29 odsto manje avio goriva zbog uvođenja sankcija, navodi se u izveštaju. Broj zaposlenih smanjen je za 400
Iako za dva zanimanja postiji prava jagma u Srbiji i poslodavci ne štede novac da te radnike plate, prosto ih nema dovoljno
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
