Priliv stranih direktnih investicija za devet meseci 2025. godine bio je 2,5 milijardi evra, što je osetan pad u odnosu na više od 3,8 milijardi evra u prva tri kvartala prošle godine. Istovremeno, pečalbari su u postojbinu poslali 4,3 milijarde
Za deset meseci ove godine u Srbiju je od gasterbajtera stiglo 4,34 milijarde evra, što je 4,5 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, kada je priliv iznosio 4,15 milijardi evra.
Istovremeno, priliv stranih direktnih investicija (SDI) za devet meseci 2025. godine bio je 2,5 milijardi evra, što je osetan pad u odnosu na više od 3,8 milijardi evra, koliko su donela prva tri kvartala prošle godine, dok je u celoj 2024. ostvareno više od 5,2 milijarde SDI, piše Bloomberg Adria.
Narodna banka Srbije ocenjuje da su se prilivi doznaka nakon snažnog rasta u godinama posle izbijanja pandemije korona virusa sada ustalili i da se sličan nivo može očekivati i u narednim godinama.
Građani koji dobijaju doznake taj novac sve manje troše na tekuću potrošnju, a sve više ga usmeravaju ka investicijama, pre svega u stanove, kuće i zemljište, ali i u preduzetništvo i štednju, tvrdi Bloomberg Adria.
Prema podacima NBS najviše novca u Srbiju i dalje dolazi iz Nemačke, 24,6 odsto, a do kraja oktobra samo iz Nemačke je ove godine poslato oko 1,07 milijardi evra na ime doznaka. Slede Švajcarska (11,7 odsto), Austrija (8,6 odsto), Sjedinjene Američke Države (6,8 odsto) i Hrvatska (6,5 odsto), i to su zemlje iz kojih tradicionalno stiže najveći deo doznaka u Srbiju.
Na polju SDI kineski Ziđin prvi je na listi firmi po dosad uloženim iznosima u Srbiji – samo on investirao je 4,9 milijardi evra. Geografski, najveći broj projekata došao je iz Nemačke (15 odsto od ukupnog broja projekata stranih investicija u Srbiji), posle koje slede Italija (9,4 odsto), Kina i Sjedinjene Američke Države (sa po 7,2 odsto).
Po vrednosti projekata prednjači Kina (19,7 odsto ukupne vrednosti svih SDI projekata), a iza nje su Nemačka (11,9 odsto), Italija (9,9 odsto) i Rusija (9,3 odsto).
Razvojna agencija Srbije (RAS) u svom ovogodišnjem izveštaju navodi da se Srbija, „pozicionirana na raskrsnici Evrope, Bliskog istoka i Azije, pruža stratešku prednost investitorima koji žele da prošire poslovanje na tržišta u razvoju“.
„Lokacija, razvijena infrastruktura, pristup velikim tržištima, politička stabilnost, kvalifikovana radna snaga, prirodni resursi i kulturna privlačnost čine Srbiju privlačnom za investitore“, navodi RAS u svom pregledu.
Međutim, ranija analiza Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i Fiskalnog saveta ukazuje na to da struktura SDI u Srbiji nije povoljna, budući da su investicije najvećim delom usmerene u tradicionalne sektore i kao takve neće moći da ostanu na visokom nivou u dužem roku.
„Značajan rast jediničnih troškova rada, naročito u tradicionalnim privrednim granama, direktno je umanjio cenovnu konkurentnost domaće privrede u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope, što je samim tim smanjilo atraktivnost Srbije za privlačenje SDI u ovim sektorima. Drugim rečima, zbog smanjene raspoloživosti i povećanih troškova radne snage, dosadašnji model privlačenja SDI baziran na jeftinoj radnoj snazi postaje sve manje održiv“, zaključak je SANU i Fiskalnog saveta.
Srbija bi uskoro mogla da menja Zakon o radu kako bi prvi put jasnije uredila status i zaštitu platformskih radnika poput dostavljača. Promene bi trebalo da donesu veću socijalnu sigurnost, jasniji radni status i transparentnija pravila za upravljanje algoritmima
Lične karte, vozačke dozvole i diplome prelaze u Evropskoj uniji na telefon. Kada će tu mogućnost imati građani Srbije
EPS želi da kupi projekate iz oblasti obnovljivih izvora energije. Ovo polje je do sada bila meka za biznismene bliske vlastima, pa način na koji to EPS radi zabrinjava, jer će mnogo šta biti tajnovito. Sve to plaćaju građani Srbije kroz račun za struju
Isplata jednokratne pomoći od 6.000 dinara biće sprovedena tokom četiri dana, a trebalo bi da bude završena u petak. Ko novac dobija danas, ko od 23. septembra i ko nije morao da se prijavi?
Posle dve godine u kojima je čak 40 odsto IT oglasa nudilo rad na daljinu, taj model je u 2026. godini pao na 26 odsto. Istovremeno je udeo oglasa koji zahtevaju rad iz kancelarije porastao na 42 odsto
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
