Šta za Srbiju znači sporazum sa SAD o strateškoj saradnji u energetici?

Srbija i Sjedinjene Države potpisale su pre manje od mesec dana prvi sporazum o strateškoj saradnji, i to u oblasti energetike. Konkretan sadržaj dokumenta još nije poznat, ali zvaničnici na obe strane tvrde da predstavlja važan korak ka još bližoj saradnji dve vlade, ali i privatnih sektora dve države.

Stručnjak za energetiku Željko Marković objašnjava za „Vreme“ da je uobičajena praksa da SAD sklapaju ovakve vrste sporazuma i dodaje da oni postoje i sa nekim zemljama u okruženju.

Govoreći o mogućim prednostima strateške saradnje u oblasti energetike između Srbije i SAD, on je naveo da je najveća verovatnoća da će se ugovor ticati kritičnih mineralnih sirovina,  obnovljivih izvora energije i što bolje digitalizacije i komunikacije, odnosno uvođenje 5G mreže.

Američka pomoć Srbiji

„Informacije koje ja imam govore da se ovde radi o sveobuhvatnom sporazumu koji se tiče i kritičnih minerala, ali i same energetike, odnosno obnovljivih izvora energije, dekarbonizacije našeg prostora, kao i napretka u digitilaziciji. Prema mojim informacijama američka strana kroz taj sporazum spremna da nam ubuduće pomogne svojom ekspertizom i povezivanjem sa njihovom privredom“, kazao je Marković.

Dodaje da je dekarbonizacija veoma važan cilj naše zemlje, budući da se u Srbiji 70 procenata električne energije i dalje prozvodi sagorevanjem uglja, odnosno lignita, i da će to morati da se promeni na osnovu naših obaveza utvrđenim međunarodnim sporazumima, pre svega Pariskim sporazumom.

U prelaznom periodu, do 2026. godine, kompanije su u obavezi da mere i evropskim partnerima dostavljaju izveštaje o emisijama ugljenika ugrađenim u proizvod koji izvoze. Radi se o propisu SIBAM koji važi na teritoriji Evropske unije, što podrazumeva kontrolu ugljeničnog otiska proizvoda na tom tržištu.

Foto: N1

Sektori koji su u prvoj fazi obuhvaćene SIBAM-om čine oko 12 odsto ukupnog izvoza Srbije u Evropsku uniju, dok je udeo gvožđa i čelika čak 72 procenta. To su ujedno i oblasti u kojima su zbog samog procesa proizvodnje potrebna ogromna ulaganja da bi se prilagodili novim zahtevima. Ko to ne bude mogao, plaćaće cenu, tj. taksu ili porez za zagađenje. Zbog toga će proizvođači sa manje emisija štetnih gasova biti u boiljem položaju. To je i razlog više za oprez domaćim privrednicima koji su izvozno orijentisani.

„Ne samo što ćemo morati da dekarbonizujemo energetski sektor, već će se i prilike na tržištu menjati, tako da će sve manje i manje proizvodnja iz uglja biti konkurentna. Moramo da imamo u vidu i uvođenje taksi koje sadrži EU propis SIBAM, gde će uvoznik naše električne energije u budućnosti morati da plati taksu koja će biti praktično ekvivalentna taksi za CO2 u elektroprivrednom sistemu Evropske unije“, objašnjava Marković.

Šansa u hidroelektranama, vetroelektranama i solarnim panelima

Napominje da se zbog toga očekuje međunarodni pritisak na Srbiju da uvede taj sistem oporezivanja plaćanja CO2 emisija, a to se može regulisati povećanjem obnovljivih izvora energije.

„Naša država bi morala da gleda na nove mogućnosti za hidroelektrane, vetroelektrane i  solarne panele“, ukazuje sagovornik “Vremena”.

Govoreći o prednostima solara, on je podsetio na situaciju da smo letos uvozili i po gigavat angažovane snage.

„Bugarska, na primer, ima tri gigavata u solaru, a mi imamo 100 megavata. Da smo imali samo polovinu kapaciteta koji je imala Bugarska, ne bismo morali da uvozimo struju. Bilo je sunčano i toplo vreme, solar bi proizvodio struju i nadoknadili bismo tu energiju koja nam je bila potrebna zbog velike potrošnje“, precizirao je Marković.

Foto: State Department

Sporazum sa tajnim sadržajem

Nakon potpisivanja sporazuma o strateškoj saradnji u oblasti energetike SAD i Srbije, američki mediji su ocenili da to može da bude novi korak ka nečemu što Vašington odavno potencira i podstiče – diversifikaciji u snabdevanju Srbije energentima, a time, dugoročno, i smanjenju zavisnosti od ruskog gasa.

Potpise u Vašingtonu na ovaj sporazum su stavili ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić i američki podsekretar za ekonomski razvoj i energetiku Hoze Fernandez.

„Ovo je sporazum koji će proširiti mogućnosti da američke kompanije investiraju u energetski sektor u Srbiji, uključujući projekte zelene energije i energije budućnosti što je važno jer će doneti prednosti i američkim i srpskim kompanijama i radnicima. Pomoći će Srbiji da diverzifikuje i proširi svoju proizvodnju energije i podrži ekonomski razvoj“, poručio je tada američki zvaničnik.

Šef srpske diplomatije Marko Đurić izjavio je da je sporazum jasan izraz političke volje dve strane. Pojašnjava da se radi o dokumentu pravne prirode koji stvara mogućnosti da kompanije dve zemlje sklapaju i pojedinačne sporazume.

„Pomoći će energetskoj bezbednosti, diverzifikaciji, ali i tranziciji ka zelenoj energiji. Tako da je ovo dobitna kombinacija i za Srbiju i za SAD zato što će omogućiti kompanijama sa obe strane, privatnim i našoj državnoj da ima stabilnu lliniju snabdevanja, pristup novim tehenologijama. Može da računa na pouzdani izvor pristupačne, naglašavam, pristupačne, električne energije“, rekao je Đurić.

Srbija i dalje skoro potpuno zavisi od ruskog gasa, koji dobija po povlašćenoj ceni od između 300 i 420 dolara za hiljadu kubnih metara. Predsednik Rusije Vladimir Putin je tokom nedavnog susreta sa potpredsednikom sprpske vlade Aleksandrom Vulinom, koji je inače pod američkim sankcijama po optužbama za organizovani kriminal, korupciju i “širenje malignog ruskog uticaja”, predložio da uskoro počnu razgovori o novom trogodišnjem ugovoru za isporuku ruskog gasa.