Srbija ima presuda za pranje novca kao ceo region zajedno

Srpski propisi i praksa za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma usklađeni su sa svih 40 međunarodnih preporuka, ocenjuje Manival – Komitet eksperata Saveta Evrope u izveštaju o napretku Srbije, a prenosi RTS.

Takvu ocenu ima svega 10 država u svetu. Posebno je posmatrano kako se Srbija nosi sa rizicima koji mogu da proizađu iz zloupotreba digitalne imovine.

Direktor Uprave za sprečavanje pranja novca dr Željko Radovanović rekao je u intervjuu za RTS da u ovom trenutku Srbija ima presuda za pranje novca kao ceo region zajedno.

Ipak, kaznena politika je ocenjena kao blaga i u narednom periodu na tome mora da se radi, ističe Radovanović.

„Najviše moramo raditi kako na privremenom, tako i na trajnom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. E sada, vrednovanje jedne zemlje i institucija u ovom smislu, jedina vlasna institucija koja može to da kaže jeste Manival. Manival je Komitet Saveta Evrope, i regionalno telo FAFT, i ono vrednuje jednu zemlju kako primenjuje ove mere. Manival je rekao svoje, poslednja četiri izveštaja su pozitivna i mi smo zaista na dobrom putu“, rekao je Radovanović.

Prekogranične istrage

Dodaje da je pranje novca pre svega interesantan fenomen zbog toga što ima prekogranični element, kao i da su svi najinteresantniji slučajevi upravo oni koji uključuju nekoliko država.

Radovanović kaže da je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu razvijen master program forenzičkog računovodstva, koji sada pohađa prva generacija studenata.

“Nakon njihovog završetka, mi ćemo dobiti negde 30 forenzičkih računovođa odnosno finansijskih eksperata koji će biti osposobljeni da rade na ovim poslovima u narednom periodu”, rekao je.

Podsećamo, Vlada Srbije je nedavno donela rešenje o postavljanju Željka Radovanovića na mesto vršilaca dužnosti direktora Uprave za sprečavanje pranja novca u Ministarstvu finansija.

Na koga se usmerava istraga

Problem je, međutim, na koga se usmerava istraga pranja novca, što se ne razlikuje od drugih krivičnih dela kod kojih Tužilaštvo selektivno popstupa.

Tako je, na primer, pranje novca 2022. godine uočeno prilikom otkupa sekundarnih sirovina, izvlačenja novca sa kompanijskih računa u vidu pozajmica, kao i prilikom reeksporta, navodi se u izveštaju Uprave za sprečavanje pranja para.

Ali, kako je pisala Nova ekonomija, u godišnjem izveštaju Uprave za 2022. godinu ne navode se primeri sumnjivih transakcija koje se odnose na građevinski sektor ili kriptovalute, što je veoma indikativno.

Zato je Uprava za sprečavanje pranja novca, koja je jedna organizaciona jedinica unutar Ministarstva finansija, pre tri po gopdinde bila zatražila od svih banaka u Srbiji informacije o 20 pojedinaca i 37 organizacija koje se tiču svih njihovih finansijskih transakcija u poslednjih godinu i po dana. Radilo se o nevladinim organizacijama, a „Vreme“ je pisalo o tome.

Rutinska provera

U ponedeljak 27. jula 2020. bovinaru „Vremena“ Slobodanu Georgijevu javio se telefonom tadašnji VD direktora Uprave dr Željko Radovanović, posle dopisa koji mu je Georgijev bio poslao na njegovu adresu, i ponudio mu da se vidimo i to nasamo, bez TV ekipe.

„Vrlo brzo sam bio u njegovoj kancelariji, na prvom spratu zgrade u Resavskoj ulici u Beogradu. Upoznali smo se i seli ‘da popričamo’. Rekao sam mu zbog čega sam došao i šta me zanima: zašto je spisak napravljen, ko ga je sastavio i zbog čega baš ti ljudi i organizacije“, pisao je potom Georgijev.

Iako vrlo pričljiv, Radovanović mu nije odgovorio na ova pitanja. Rekao mu je da uvažava ono što radi, da su za njega NVO važne organizacije, i da su mu mnogo pomogle da skloni Srbiju sa liste zemalja koje su pre tri godine bile označene kao najpovoljnije za pranje novca. Celu akciju je okarakterisao kao „rutinsku proveru2, koja treba da posluži državi Srbiji kada bude slala izveštaj međunarodnim partnerima, da se pokaže da je kontrolisala i NVO.

Po njegovim rečima, nije bilo nikakvog razloga za brigu, to je sve samo da se „pokrijemo“ da radimo i takve provere, jasno je njemu bilo mu da tu nema nikakvih problema i da niko sa spiska niti pere novac, niti finansira terorizam.

„Pitao sam ga da li razume da je Uprava osnovana da se bavi organizovanim kriminalom, a ne nevladinim sektorom i medijima, koji inače prolaze milion rigoroznih kontrola. Rekao sam i kako bi banke same prijavile da je postojala neka sumnjiva transakcija, koja bi povezala sve ljude i organizacije sa spiska“, pisao je Georgijev.

I nastavi: „Radovanović se nije dao: sve je to u redu, nema nikakve priče, kontroverze, to se svuda u svetu radi i, eto, poslaće pisani odgovor. Pitao sam ga da li će ovi sa spiska na kraju te ‘rutinske’ provere da dobiju neki sertifikat od Uprave, koji je dokaz da su ‘čisti’. VD direktor je to shvatio kao šalu i samo se nasmejao“.

Nije bila nikakva šala da su se u Srbiji nevladine organizacije istraživale kao kriminalne grupacije koje se sumnjiče da peru novac.