Cena najpopularnijeg napitka na svetu vrtoglavo raste zbog klimatskih promena, slabijih prinosa i dva ratna žarišta
Od 1. maja se u Srbiji, osim na derivate nafte, primenjuju i novi dinarski iznosi akciza za biogoriva, alkohol, nikotinske proizvode, kafu i prirodni gas za krajnju potrošnju.
Skok cena preti da kafa ponovo postane luksuz, a tome doprinose klimatske promene i veća potrošnja na Dalekom istoku, ali i rat u Ukrajini i na Bliskom istoku.
Svaki stanovnik Srbije u proseku godišnje popije četiri i po kilograma kafe, te je naša zemlja u evropskom vrhu ljubitelja ovog napitka. Trenutno pijemo kafu koja je na zalihama. Cena na berzi skočila je za 100 odsto.
Analitičari američke City banke takođe predviđaju da bi rekordne cene kakaa i kafe mogle dalje da rastu.
U Nemačkoj pad prodaje
Globalno tržište i visoki troškovi energije čine ovaj topli napitak sve skupljim, navodi nemački vodeći prerađivač i distributer kave Tčibo. Ta hamburška firma je početkom maja najavila da će morati da prilagoditi cene pržene kafe.
“Prošle godine mnogi troškovi su nastavili rasti, uključujući i sirovu kafu. Da bismo nastavili našim kupcima nuditi kvalitetu na koju navikli, sada se i mi moramo prilagoditi”.
Rast cena kafe prati i jedna novinska agencija, a njeni novinari postavili su o tome pitanje Gepi, najvećem evropskom uvozniku hrane s tzv. globalnog juga koji posluje po načelima fer trgovine.
“Trenutno smo u ekonomski izazovnoj situaciji”, odgovara komercijalni direktor te firme Matias Krot.
Iz Gepe se žale na pad prodaje koji je izazvala suzdržanost kupaca zbog inflacije. Negativan uticaj imaju i visoke cene sirovina za kafu i kakao, kao i rat u Ukrajini.
Andrea Fiterer iz Gepe zabrinuta je zbog visokih cena i fluktuacija na tržištu sirovina. Razlog za to su bolesti biljaka koje se javljaju kod uzgoja monokultura, ali i zbog klimatskih promena koje sa sobom nose suše ili prekomerne padavine, piše Dojče Vele.
S druge strane prodajnog lanca su proizvođači na tzv. globalnom jugu. I oni su ugroženi. Kako za DV objašnjavaju iz firme Fertrejd Internešnal, rast cena podstiču nepovoljni vremenski uslovi, posebno u jugoistočnoj Aziji i Južnoj Americi.
To povećava strah od uskih grla u snabdevanju. Fertrejd Internešnal saopštava da je poremećena ionako delikatna ravnoteža ponude i potražnje. Duge suše u Vijetnamu, glavnom proizvođaču kafe robusta, naškodile su biljkama. Brazil, s druge strane, koji je glavni uzgajivač arabike, pati od jakih kiša koje utiču na prinose.
Fertrejd zaključuje da klimatske neizvesnosti, poremećaji na međunarodnim trgovinskim rutama i spekulativna priroda mnogih investicija stvorili su na tržištu kafe pravu oluju.
Prva kafa u Srbiji poslužena u kafani
Iako je verovatno da su se stanovnici južnih krajeva Srbije još i pre upoznali sa ovim napitkom, prvo „zvanično mesto“ gde se služila i ispijala kafa otvoreno je u Beogradu 1522. godine. Zvalo se „Kafana”.
Godinu pre toga vojska Sulejmana Veličanstvenog osvojila je Beograd. Turci su se nastanili u gradu donoseći sa sobom nove običaje. Jedan od njih bio je ispijanje kafe. Na javnim mestima, to je bilo moguće jedino u kafanama čije ime i dolazi od turske reči „kahvehane“ preuzete iz arapskog i persijskog „qahve“ („kafa“) i „khane“ („kuća“) ili, rekli bismo – „kuća kafe“.
Elektroprivreda Srbije odbila je da dostavi dokumentaciju o svom poslovanju sa Alta bankom, koju je Nova ekonomija tražila putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja
U trenutku kada UN izveštaji govore o genocidu u Gazi, Srbija ne samo da nastavlja izvoz municije, već beleži rekordan profit. Među klijentima su firme bliske izraelskoj vojsci, a izvoz se skriva pod oznakom „strogo poverljivo“
Još jedan u nizu proizvoda iz Srbije u Evropi ne prolazi kontrolu kvaliteta. Ovoga puta u sojinom brašnu pronađen je aflatoksin
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA, Aleksandar Seničić, upozorio je da su prevarantske ponude za putovanja, naročito na društvenim mrežama, sve češće i da se građani lako prevare nerealno niskim cenama. „Za 200–300 evra ne možete dobiti luksuz sa bazenom“, poručuje Seničić
Firma Arhi.pro, jedna od vodećih firmi Beograda na vodi, je od 30. maja u blokadi. Tog dana je promenila i vlasničku strukturu. Blokirali su ih Narodna banka, Poreska uprava, Uprava za trezor...
Može li Vučić nešto da učini za Dodika? Naravno. Može da ga pomiluje. Ali ne u pravnom smislu, već u onom ljudskom – po kosi i obrazu
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
