Cena najpopularnijeg napitka na svetu vrtoglavo raste zbog klimatskih promena, slabijih prinosa i dva ratna žarišta
Od 1. maja se u Srbiji, osim na derivate nafte, primenjuju i novi dinarski iznosi akciza za biogoriva, alkohol, nikotinske proizvode, kafu i prirodni gas za krajnju potrošnju.
Skok cena preti da kafa ponovo postane luksuz, a tome doprinose klimatske promene i veća potrošnja na Dalekom istoku, ali i rat u Ukrajini i na Bliskom istoku.
Svaki stanovnik Srbije u proseku godišnje popije četiri i po kilograma kafe, te je naša zemlja u evropskom vrhu ljubitelja ovog napitka. Trenutno pijemo kafu koja je na zalihama. Cena na berzi skočila je za 100 odsto.
Analitičari američke City banke takođe predviđaju da bi rekordne cene kakaa i kafe mogle dalje da rastu.
U Nemačkoj pad prodaje
Globalno tržište i visoki troškovi energije čine ovaj topli napitak sve skupljim, navodi nemački vodeći prerađivač i distributer kave Tčibo. Ta hamburška firma je početkom maja najavila da će morati da prilagoditi cene pržene kafe.
“Prošle godine mnogi troškovi su nastavili rasti, uključujući i sirovu kafu. Da bismo nastavili našim kupcima nuditi kvalitetu na koju navikli, sada se i mi moramo prilagoditi”.
Rast cena kafe prati i jedna novinska agencija, a njeni novinari postavili su o tome pitanje Gepi, najvećem evropskom uvozniku hrane s tzv. globalnog juga koji posluje po načelima fer trgovine.
“Trenutno smo u ekonomski izazovnoj situaciji”, odgovara komercijalni direktor te firme Matias Krot.
Iz Gepe se žale na pad prodaje koji je izazvala suzdržanost kupaca zbog inflacije. Negativan uticaj imaju i visoke cene sirovina za kafu i kakao, kao i rat u Ukrajini.
Andrea Fiterer iz Gepe zabrinuta je zbog visokih cena i fluktuacija na tržištu sirovina. Razlog za to su bolesti biljaka koje se javljaju kod uzgoja monokultura, ali i zbog klimatskih promena koje sa sobom nose suše ili prekomerne padavine, piše Dojče Vele.
S druge strane prodajnog lanca su proizvođači na tzv. globalnom jugu. I oni su ugroženi. Kako za DV objašnjavaju iz firme Fertrejd Internešnal, rast cena podstiču nepovoljni vremenski uslovi, posebno u jugoistočnoj Aziji i Južnoj Americi.
To povećava strah od uskih grla u snabdevanju. Fertrejd Internešnal saopštava da je poremećena ionako delikatna ravnoteža ponude i potražnje. Duge suše u Vijetnamu, glavnom proizvođaču kafe robusta, naškodile su biljkama. Brazil, s druge strane, koji je glavni uzgajivač arabike, pati od jakih kiša koje utiču na prinose.
Fertrejd zaključuje da klimatske neizvesnosti, poremećaji na međunarodnim trgovinskim rutama i spekulativna priroda mnogih investicija stvorili su na tržištu kafe pravu oluju.
Prva kafa u Srbiji poslužena u kafani
Iako je verovatno da su se stanovnici južnih krajeva Srbije još i pre upoznali sa ovim napitkom, prvo „zvanično mesto“ gde se služila i ispijala kafa otvoreno je u Beogradu 1522. godine. Zvalo se „Kafana”.
Godinu pre toga vojska Sulejmana Veličanstvenog osvojila je Beograd. Turci su se nastanili u gradu donoseći sa sobom nove običaje. Jedan od njih bio je ispijanje kafe. Na javnim mestima, to je bilo moguće jedino u kafanama čije ime i dolazi od turske reči „kahvehane“ preuzete iz arapskog i persijskog „qahve“ („kafa“) i „khane“ („kuća“) ili, rekli bismo – „kuća kafe“.
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Rekreativna nastava od Niša do Zlatibora na proleće 2025. godine košta 44.700 dinara na sedam mesečnih rata, a koliko dana nije poznato. Dok, jednodnevni izlet od Niša do Kragujevca, Topole, Oplenca i Aranđelovca košta 7.850 dinara na šest mesečnih rata. Takođe, nije poznato kada se ide, zna se samo da je na proleće
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
