Kafa je na svetskom tržištu samo od početka 2024. godine poskupela više od 54 odsto, pokazuju podaci sajta Trading Economics. Nova ekonomija analizira kako će domaće tržište reagovati u narednom periodu
U periodu od godinu dana, cene mlevene kafe u Srbiji skočile su znatno manje nego na svetskom tržištu, ali zbog upornog poskupljenja sirove kafe uzrokovanog nepovoljnim klimatskim uslovima, geopolitičkim potresima i potrošačkim trendovima, pitanje je kako će i domaće tržište reagovati u narednom periodu. Nestle, jedan od najvećih proizvođača kafe koji posluje i u Srbiji, najavio je nova poskupljenja, kao i smanjenje ambalaže.
Potražnja za kafom raste mesecima unazad, a tržište nije u stanju da zadovolji potrebe potrošača. Industrijska grupa “World Coffee Research” predviđa da će za manje od dve decenije potražnja premašiti ponudu za gotovo polovinu trenutne globalne proizvodnje.
Istovremeno, rastu i cene. Od početka godine, kafa je na berzi poskupela u proseku 54,66 odsto. Pri tome, cene arabike su od početka godine povećane za 50, a robuste za oko 65 odsto.
Ipak, prema pisanju medija, od kraja 2023. godine, domaći distributeri primetili su rast nabavne cene arabike za više od 70, a robuste gotovo 230 odsto.
Uzroci poskupljenja kafe
Gotovo 40 odsto robuste, kafe oštrog ukusa, na svetskom nivou, proizvodi se u Vijetnamu, koji su ove godine pogodile suše. One su ozbiljno uticale na snabdevanje pijaćom vodom, žetvu, pa i proizvodnju kafe. Prema nekim procenama, proizvodnja kafe u Vijetnamu tokom 2024. biće najmanja u poslednjih 13 godina.
Kao rezulat toga, terminski ugovori za kupovinu robuste iz jula (fjučersi), dostigli su cenu od gotovo 5.000 dolara po toni.
I druge države sa značajnom proizvodnjom kafe pogodile su vremenske neprilike koje su uticale na globalno snabdevanje.
Brazil se suočava sa jednom od najgorih suša u poslednjih nekoliko decenija, tako da je od 2023. godine proizvodnja značajno opala, prema nekim procenama i do 20 odsto.
Sve ovo podiže očekivanja o daljem rastu cene kafe, što privlači investicione fondove da ulažu u kafu, što onda dodatno podiže cene, donoseći špekulantima velike profite.
Pored vremenskih nepogoda, na trenutno kretanje cene kafe utiče i sukob na Bliskom istoku. Naime, početkom godine najavljeno je da brodovi koji transportuju kafu neće prolaziti kroz Suecki kanal, zbog napada Huta u tom području.
Preusmeravnje brodova oko Afrike produžava uobičajene rute za oko četiri nedelje, a sa uvećanim troškovima transporta, uvećavaju se i cene.
Nestle smanjuje pakovanja i povećava cene
Jedan od najvećih svetskih proizvođača kafe, popularan i na srpskom tržištu – Nestle, pored podizanja cena, počeo je i sa smanjivanjem pakovanja.
Dejvid Reni, šef sektora za brendove kafe u kompaniji Nestle, rekao je da “nisu imuni” na cenu kafe na tržištu.
„Već smo podizali cene i nastavićemo to da radimo”, rekao je on.
Cene porasle i u Srbiji i u EU
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, za avgust ove godine, prosečna cena kilograma kafe u Srbiji je bila 1.864 dinara.
Tačno godinu dana ranije, u avgustu 2023, bila je 1.712 dinara, a u avgustu 2022. godine 1.504 dinara.
To znači da je u poslednjih godinu dana cena kafe u Srbiji porasla za 8,8 odsto, daleko manje nego na svetskom tržištu.
Takođe, pored povećanja cene, u Srbiji je ranije bilo slučajeva smanjivanja kvaliteta kafe. Mali proizvođači, naime, u kafu su dodavali grašak, soju ili cikoriju, zbog čega je 2022. godine uveden Pravilnik o kvalitetu sirove kafe, po kojem je zabranjeno da na ambalaži piše „kafa“ ukoliko u njoj ima ovakvih dodataka.
Evropski potrošači dele sličnu sudbinu, budući da kafa nastavlja da poskupljuje i u EU i zemljama regiona. U Crnoj Gori je letos kafa poskupela 20 odsto, a u Hrvatskoj je prema oktobarskim podacima skočila 10 procenata. Prema podacima Eurostata, u oktobru je međugodišnji rast cena kafe bio najveći u Estoniji – 13,3 odsto, Danskoj 12,5 i Italiji 11,8 odsto.
Izvor: Nova ekonomija
Naslućuje se da će i novi Zakon o legalizaciji, baš kao i svi prethodni, zapravo samo podstaći ilegalnu gradnju. Možda i najveći problem je legalizacija objekata čija je stabilnost upitna
Evropska unija je u protekle dve decenije uspela da smanji emisije ugljen-dioksida, a da istovremeno uveća BDP. Srbija ostaje vezana za fosilna goriva, zbog čega je ponela titulu „najprljavijeg“ proizvođača struje u Evropi
Još jedan veliki posao za Milenijum tim, ovog puta u saradnji sa firmom bliskog saradnika Aleksandra Šapića, otkriva Nova ekonomija
Obećanja o stotinama novih radnih mesta u nemačkoj fabrici „Gruner“ u Vlasotincu pretvorila su se u talase otkaza. Ovo nije prvi put da „Gruner“ otpušta radnike, a nije ni jedini koji to čini. Zašto se ovo dešava
Državna revizorska institucija utvrdila je da je Ministarstvo građevinarstva, dok ga je vodio Goran Vesić, izdvojilo 217.000 evra za murale „Kad se vojska na Kosovo vrati“, tvrdi građevinski inženjer Danijel Dašić.
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
