Pogibija i trovanje radnika u srpskim fabrikama opet otvaraju pitanje koliko je u Srbiji bezbedno otići na posao
U dva dana dve nesreće u srpskim fabrikama. U eksploziji u Trajalu jedna osoba je izgubila život, a četiri su povređene. U aleksinačkoj fabrici Magna došlo je do isparavanja lepka, od čega se više od 100 radnika otrovalo.
U Srbiji godišnje ginu desetine radnika – u namenskoj industriji, drugim fabrikama, na gradilištima. Prema podacima za 2022. godinu, to je 2,39 stradala radnika na sto hiljada zaposlenih – skoro dvostruko više od proseka EU koji iznosi 1,3 odsto.
Ko je kriv?
Sve ovo nameće pitanje ko je odgovoran. Jedni će reći da je to uvek poslodavac, dok drugi ističu da je to država, a treći da se to naprosto „dešava“.
Srbija se po indeksu poštovanja kolektivnih prava radnika, zajedno sa Rumunijom, Severnom Makedonijom i Mađarskom, nalazi u pretposlednjoj kategoriji, gde se uglavnom svrstavaju afričke i azijske zemlje, izjavio je za portal Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Jovan Protić, koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) za Srbiju.
Kako je objasnio, kad je reč o poštovanju kolektivnih prava radnika, sve države se svrstavaju u pet grupa. U prve dve kategorije su države u kojima se radna prava uglavnom poštuju, a treća je ona u kojoj se nalaze države u kojima se često krše prava radnika.
Četvrta kategorija, gde je Srbija, jeste skup država u kojima postoji sistematsko kršenje prava radnika, kako kod privatnih poslodavaca, tako i u javnom sektoru.
U petoj kategoriji se nalaze države u kojima se prava radnika zapravo ne ostvaruju, iako su neka od njih formalno proklamovana.
„Stanje u oblasti radnih prava u Srbiji je generalno loše. Jedan od razloga za to je sporost u donošenju novih i nedoslednost u sprovođenju postojećih zakona, u čemu svoju ulogu i odgovornost imaju kako država, tako i sindikati“, rekao je Protić.
Nesposobna država
Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ saopštili su da sve više tragedija na radnom mestu širom zemlje pokazuje da država, uprkos Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, nije sposobna da institucionalno sprovede mere zaštite radnika, kontrole i sankcionisanja poslodavaca i odgovornih lica u kompanijama i firmama gde se tragedije događaju.
Iz „Sloge“ su zato pozvali na hitno jačanje zakonodavstva i njegovu rigoroznu primenu, bez izuzetka.
U sindikatu „Sloga“ smatraju da je „država je duboko zagazila u korupciju, gde institucije ne rade svoj posao i gde se prećutno ili koruptivno dozvoljava pojedinim poslodavcima da se „prema radnicima ponašaju kao prema predmetima, a ne ljudskim bićima“.
Niko nije kriv
Komentarišući već pomenuti podatak koliko je više stradalih radnika u Srbiji u odnosu na EU, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu Mario Reljanović ocenio ga je kao „katastrofalnim“.
U monografiji „Krivična dela u oblasti rada“, čiji je Reljanović koautor, navodi se da svega u tri odsto slučajeva pogibije radnika neko završi u zatvoru, i to po pravilu na najviše godinu dana. Odgovorno lice kod poslodavca kazni se u četiri odsto slučajeva kućnim zatvorom, a u sedam odsto uslovno.
U 86 odsto slučajeva, dakle, niko navodno nije kriv.
„Očigledno treba mnogo više obratiti pažnju na krivičnu odgovornost odgovornih lica kod poslodavca jer bi to očito bio put da se preduzimaju bolje mere bezbednosti“, rekao je Reljanović za „Vreme“.
Iako se u medijima, kad dođe do nesreće u nekoj fabrici, nagađa da li su radnici krivi, Reljanović kaže da je uvek je u pitanju odgovornost poslodavca.
U niškoj fabrici kablovskih sistema kompanije Leoni, manjem broju zaposlenih ponuđena je mogućnost sporazumnog prestanka radnog odnosa, sa nadoknadom, dok kompanija istovremeno negira bilo kakvo uvođenje tehnološkog viška. Ponude su, kako navode iz fabrike, isključivo dobrovoljne i odnose se na zaposlene pogođene smanjenjem porudžbina
Iako vlast govori o ekonomskim uspesima, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da skoro četvrtina građana Srbije i dalje živi u riziku od siromaštva. Ekonomista Milan Kovačević za „Vreme“ ističe da je ova brojka velika, ali i da je jako teško smanjiti istu
Vlasti Aleksandra Vučića godinama ništa nisu radile na energetskoj bezbednosti, pa su protraćile i ovih deset meseci, koliko su odlagane sankcije NIS-u, kaže za „Vreme“ Vasko Kelić iz Centra za ekonomska istraživanja. Sada su na stolu samo loše opcije
Sve što je Srbija propustila da uradi dolazi na naplatu već 1. januara jer će uvoznici u EU plaćati takse na ugrađene emisije gasova staklene bašte na određene proizvode
Predsednik Srbije pokušao da pronađe prelazno rešenje za vlasničku strukturu u „Naftnoj industriji Srbije“, ali ruska strana, prema navodima medija, ima drugačije planove
Svetislav Bule Goncić, koji podržava SNS i Vučića, solidarisao se sa zaposlenima Narodnog pozorišta koji traže smenu Dragoslava Bokana, uprave, i ministra kulture Nikole Selakovića
Od pouzdanog stabilokrate, Aleksandar Vučić je postao najveća pretnja stabilnosti u vlastitoj zemlji i time, čitavom regionu. Sada mu je to i Ursula rekla
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD
Pet znakova neuzvraćene Trampove ljubavi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
