Radnička prava u Srbiji: Bliže Africi i Aziji nego EU

U dva dana dve nesreće u srpskim fabrikama. U eksploziji u Trajalu jedna osoba je izgubila život, a četiri su povređene. U aleksinačkoj fabrici Magna došlo je do isparavanja lepka, od čega se više od 100 radnika otrovalo.

U Srbiji godišnje ginu desetine radnika – u namenskoj industriji, drugim fabrikama, na gradilištima. Prema podacima za 2022. godinu, to je 2,39 stradala radnika na sto hiljada zaposlenih – skoro dvostruko više od proseka EU koji iznosi 1,3 odsto.

Ko je kriv?

Sve ovo nameće pitanje ko je odgovoran. Jedni će reći da je to uvek poslodavac, dok drugi ističu da je to država, a treći da se to naprosto „dešava“.

Srbija se po indeksu poštovanja kolektivnih prava radnika, zajedno sa Rumunijom, Severnom Makedonijom i Mađarskom, nalazi u pretposlednjoj kategoriji, gde se uglavnom svrstavaju afričke i azijske zemlje, izjavio je za portal Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Jovan Protić, koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) za Srbiju.

Kako je objasnio, kad je reč o poštovanju kolektivnih prava radnika, sve države se svrstavaju u pet grupa. U prve dve kategorije su države u kojima se radna prava uglavnom poštuju, a treća je ona u kojoj se nalaze države u kojima se često krše prava radnika.

Četvrta kategorija, gde je Srbija, jeste skup država u kojima postoji sistematsko kršenje prava radnika, kako kod privatnih poslodavaca, tako i u javnom sektoru.

U petoj kategoriji se nalaze države u kojima se prava radnika zapravo ne ostvaruju, iako su neka od njih formalno proklamovana.

„Stanje u oblasti radnih prava u Srbiji je generalno loše. Jedan od razloga za to je sporost u donošenju novih i nedoslednost u sprovođenju postojećih zakona, u čemu svoju ulogu i odgovornost imaju kako država, tako i sindikati“, rekao je Protić.

Nesposobna država

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ saopštili su da sve više tragedija na radnom mestu širom zemlje pokazuje da država, uprkos Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, nije sposobna da institucionalno sprovede mere zaštite radnika, kontrole i sankcionisanja poslodavaca i odgovornih lica u kompanijama i firmama gde se tragedije događaju.

Iz „Sloge“ su zato pozvali na hitno jačanje zakonodavstva i njegovu rigoroznu primenu, bez izuzetka.

U sindikatu „Sloga“ smatraju da je „država je duboko zagazila u korupciju, gde institucije ne rade svoj posao i gde se prećutno ili koruptivno dozvoljava pojedinim poslodavcima da se „prema radnicima ponašaju kao prema predmetima, a ne ljudskim bićima“.

Niko nije kriv

Komentarišući već pomenuti podatak koliko je više stradalih radnika u Srbiji u odnosu na EU, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu Mario Reljanović ocenio ga je kao „katastrofalnim“.

U monografiji „Krivična dela u oblasti rada“, čiji je Reljanović koautor, navodi se da svega u tri odsto slučajeva pogibije radnika neko završi u zatvoru, i to po pravilu na najviše godinu dana. Odgovorno lice kod poslodavca kazni se u četiri odsto slučajeva kućnim zatvorom, a u sedam odsto uslovno.

U 86 odsto slučajeva, dakle, niko navodno nije kriv.

„Očigledno treba mnogo više obratiti pažnju na krivičnu odgovornost odgovornih lica kod poslodavca jer bi to očito bio put da se preduzimaju bolje mere bezbednosti“, rekao je Reljanović za „Vreme“.

Iako se u medijima, kad dođe do nesreće u nekoj fabrici, nagađa da li su radnici krivi, Reljanović kaže da je uvek je u pitanju odgovornost poslodavca.