Više od 250 transportnih firmi ugašeno je u Srbiji od početka godine, dok prevoznici upozoravaju da nova pravila EU i nerešeni status vozača u Šengenu guraju sektor ka potpunom kolapsu
Novi protest srpskih prevoznika na teretnim graničnim prelazima zakazan je za 14. april. Ova odluka doneta je nakon više sastanaka tehničke radne grupe sa predstavnicima Evropske komisije na kojima nije nađeno sistemsko rešenje za boravak profesionalnih vozača Zapadnog Balkana u Šengenskoj zoni, piše portal Biznis.rs.
U tekstu se navodi da postojeće rešenje podrazumeva maksimalnih 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana, što je ograničavajući faktor za rad vozača.
Iako ovo pravilo nije novo, dugogodišnji problem u međunarodnom transportu eskalirao je od početka primene Entry-Exit sistema (EES) kojim je od 12. oktobra prošle godine na graničnim prelazima EU uvedena automatizovana kontrola ulaska i izlaska, te se vozači kojima se do sada nekako i gledalo kroz prste kada prekorače maksimalan broj dana u Šengenu suočavaju sa hapšenjima i deportacijama, iako puna primena ovog sistema zvanično počinje tek 10. aprila, piše portal Biznis.rs.
Prevoznici su u više navrata upozoravali da je novi sistem samo „šlag na torti“ višedecenijskog problema koji preti da potpuno zaustavi kamionski transport Zapadnog Balkana, ugrozi privredu i nanese ogromne gubitke državama koje se oslanjaju na drumski prevoz kao ključni krvotok ekonomije. Zbog toga su od 26. do 30. januara blokirali teretne granične prelaze, zahtevajući sistemsko rešenje.
Da upozorenja nisu bez osnova pokazuju i najnoviji podaci koji potvrđuju ozbiljnost krize u sektoru koji već trpi snažan pritisak novih regulatornih pravila.
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji je od 1. januara do danas zatvoreno ukupno 258 transportnih firmi. Samo u delatnosti drumskog prevoza tereta, koji posluje pod šifrom 49.41, tokom prva tri meseca ugašena su 224 privredna subjekta, dok je u okviru pratećih delatnosti u saobraćaju (šifra 52.29), koje obuhvataju organizaciju transporta, špediciju i srodne usluge, zatvoreno još 34 preduzeća.
Govoreći o gašenju velikog broja firmi, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ocenjuje da je to posledica dugogodišnjih problema u sektoru transporta, ali i dodatnog pritiska novih pravila koja produžavaju vreme prevoza i povećavaju troškove.
Kako kaže u razgovoru za Biznis.rs, nagomilane teškoće već se prelivaju na domaću privredu, a rast troškova transporta direktno se odražava i na cene proizvoda.
„Podatak o velikom broju zatvorenih transportnih firmi istovremeno pokazuje teškoće u kojima se nalazi naša domaća privreda – otežan je izvoz, ali i snabdevanje svih firmi koje se bave trgovinom, a koje uvoze ogromne količine robe iz Zapadne Evrope“, ističe naš sagovornik.
Atanacković ukazuje da se problemi domaćih prevoznika godinama gomilaju, uz nedovoljno razumevanje Evropske unije.
„Praktično smo jedno izolovano ostrvo. Očigledno je da se EU, na koju se odnose ovi problemi i ograničenja, njima ne bavi sa dovoljno pažnje – verovatno zato što joj nismo prioritet ili ima važnija pitanja“, navodi on.
Ističe i da rešenje za boravak profesionalnih vozača u Šengenskoj zoni nije nedostižno, te da bi moglo da se uredi po modelu koji već postoji za druge profesije sa sličnim režimom rada, poput zaposlenih u avio-saobraćaju. Ipak, on podvlači da su firme u Srbiji koje se bave međunarodnim transportom i pre uvođenja novih pravila bile ozbiljno opterećene, pre svega zbog dugih zadržavanja na granicama.
„To pravi ogromnu razliku u odnosu na zemlje EU, gde nema granica i gde vozači mogu da iskoriste maksimalno dozvoljeno radno vreme u vožnji. Kod nas veliki deo tog vremena odlazi na čekanje“, objašnjava Nebojša Atanacković i dodaje da takvi uslovi čine transport sve manje isplativim, i to ne samo za domaće, već i za strane prevoznike.
Strani prevoznici sve češće izbegavaju da voze robu ka Srbiji, jer i oni trpe gubitke usled čekanja na granicama. Iako imaju brže procedure ne mogu da zaobiđu kolone kamiona, pa im takvi poslovi postaju neisplativi. Celokupna situacija uticaće i na deficitaran broj vozača.
„Već sada imamo manjak vozača, a ovakve okolnosti će problem samo dodatno produbiti. To će neminovno dovesti i do rasta cena transporta“, upozorava Atanacković.
Prema njegovim rečima, ako strane firme preuzmu transport, on će biti i znatno skuplji.
Izvor: Biznis.rs
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Projektovani privredni rast Srbije od tri odsto se zbog rata na Bliskom istoku od realnog pretvorio u optimističan, ali će verovatno biti iznad proseka regiona, kažu sagovornici „Vremena“
U svetlu rata SAD i Izraela protiv Irana, šef Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol upozorio je da se nazire “najgora energetska kriza u poslednjih nekoliko decenija”
U Sloveniji je po odluci Vlade dnevno moguće natočiti 50 litara benzina po osobi, a u Severnoj Makedoniji su smanji PDV na benzin i dizel gorivo pa sad imaju najjeftinije cene ovih energenata u regionu
Naftna industrija Srbije završila je 2025. godinu sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, vidi se iz poslednjeg finansijskog izveštaja te firme, prenosi Nova ekonomija ističući da je to duplo veći gubitak od onog koji je firma prijavila početkom februara
Dok Aleksandar Vučić preti građanima dizelom od 250 dinara, stručnjaci kažu da je njegova procena preterana
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
