„Razlika između prosečne i medijalne zarade predstavlja pokazatelj nejednakosti zarada. Što je ta razlika veća, nejednakost u zaradama je veća. Kod nas ta razlika iznosi negde oko 25 posto”, kaže za „Vreme“ profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić
Republički zavod za statistiku objavio je iznos zarada za april ove godine. Prosečna neto zarada iznosila je 96.614 dinara. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za april 2024. godine realno su veće za 9,8 posto.
Dok je medijalna neto zarada u aprilu bila 73.928 dinara, a to znači da je 50 posto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.
Međutim, koja je razlika između prosečne i medijalne zarade i šta one predstavljaju?
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić za „Vreme“ kaže da ne postoji jedan pokazatelj koji najbolje opisuje kretanje i raspodelu zarada u nekoj državi, te je uobičajeno da se u svim državama koriste i prosečna i medijalna zarada.
Objašnjava da je prosečna zarada važan pokazatelj kako se kreću zarade u nekoj zemlji jer je povezana sa makroekonomskim kretanjima, kretanjem bruto domaćeg proizvoda, produktivnosti u nekoj zemlji.
„Razlika između prosečne i medijalne zarade predstavlja pokazatelj nejednakosti zarada, što je ta razlika veća, nejednakost u zaradama je veća. Kod nas ta razlika iznosi negde oko 25 posto, što ukazuje da je nejednakost relativno velika”, ukazuje Arsić.
Dalje kaže da treba imati u vidu i faktor koji precenjuje ovu nejednakost, a to je postojanje sive ekonomije u segmentu minimalnih zarada i zarada koje se kreću oko minimalne – gde poslodavac deo zarade isplaćuje legalno, a deo „na ruka”.
A samo je jedna od posledica toga, navodi naš sagovornik, da država ostvaruje manje prihode.
„Druga najvažnija posledica je da će oni koji primaju zaradu na nivou minimalca imate vrlo male penzije. A to je nešto što će uticati na njihovo siromaštvo u starosti”, kaže Arsić i zaključuje da je i zato potrebno suzbiti sivu ekonomiju u Srbiji.
Minimalna potrošačka korpa samo za „preživljavanje“
Iznos minimalne potrošačke korpe za mart mesec 2024. godine bio je 53.065,75 dinara za tročlano domaćinstvo, a iznos prosečne je bio 102.518,35 dinara. Medijalna zarada nije dovoljna za prosečnu potrošačku korpu.
Međutim može li se to tako uporediti?
„Treba uzeti u obzir da je kod nas sada dominatno tročlano domaćinstvo i da u tročlanom domaćinstvu u proseku radi više od jednog člana. Ono što treba porediti jeste prosečan dohodak domaćinstva podeljen po članu sa minimalnom potrošačkom korpom”, ukazuje Arsić i dodaje da je minimalna potrošačka korpa u Srbiji dostra skromno određena, broj proizvoda koji su sadržani u njoj je mali i nisu mogući za dugoročno preživljavanje.
Zato, kaže naš sagovornik, nije uporediva sa potrošačkim korpama u razvijenim zemljama.
„Potrebno je uraditi neku detaljniju analizu u okviru koje bi se uporedili ukupni dohoci koje primaju domaćinstva sa troškovima tog domaćinstva. U Srbiji postoje naučne analize, ali ne postoje redovne statističke analize koje to objavljuju”, objašnjava profesor Arsić.
Srbija među najmanje razvijenim evropskim zemljama
Po pitanju životnog standarda, naš sagovornik kaže da je Srbija među najmanje razvijenim evropskim zemljama, te da se nalazi negde na polovini životnih standarda Evrope ukoliko se uzmu u obzir razvijene zemlje i zemlje srednje Evrope.
Arsić objašnjava da je na zaostajanje Srbije u odnosu na srednju Evropu neposredno uticao slom privrede tokom devedesetih godina.
„Mi smo krajem osamdesetih bili po nivou razvijenosti slični kao na primer Mađarska, Poljska, da bi 2000. godine bili duplo manje razvijeni od njih jer su tokom devedesetih godina oni napredovali za oko dvadeset posto, a naš BDP se prepolovio”, naglašava Arsić.
Dodaje da se ta situacija politički sada vrlo često pripisuje prvoj deceniji ovog veka iako smo tada ostvarivali brži privredni rast nego sada.
„Pravi slom privrede dogodio se devedesetih godina, a direktan uzrok toga jesu sankcije kojima je pogođeno praktično svako preduzeće u Srbiji”, zaključuje profesor Milojko Arsić.
Uredba kojom su trgovačke marže bile ograničene na 20 odsto prestala je da važi 1. marta. Sa njom je prestala i obaveza trgovaca da Ministarstvu trgovine dostavljaju cenovnike u digitalnom formatu
Zašto država ne čini ništa da pomogne domaćim malim i srednjim preduzećima da razviju svoj posao, za „Vreme“ objašnjava direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović
Vlada Srbije odlučila je da privremeno smanjenju akcize na benzin i dizel za 20 odsto zbog naglog rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu, a mera će važiti do 15. aprila
Sa slovenačkog tržišta povučen je kontignet suvih šljiva iz Srbije, zbog povišenog prisustva sorbinske kiseline. Ovo je četvrto evropsko upozorenje od početka 2026. zbog namirnica izvezenih iz Srbije koje ne odgovaraju standardima EU
Cene na pumpama u članicama Evropske unije Španiji, Poljskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Slovačkoj, pa čak i Švedskoj niže cu nego u Srbiji, pokazuju zvanični podaciji Evropske komisije
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
