Danas se održava novi sastanak o iznosu minimalne zarade. Sindikati su „šokirani“ predlogom države, poslodavci smatraju da bi rast minimalca negativno uticao na njihovo poslovanje, a država predlaže povećanje veće i od planiranih 10 odsto
Ministarstvo finansija najavilo je danas, tokom treće runde pregovora o minimalnoj ceni rada za narednu godinu, mogućnost povećanja iznad ranije najavljenih 10 odsto, izjavio je sekretar Saveza samostalnih sindikata Zoran Mihajlović.
On je naveo da bi sutra trebalo da bude održan kolegijum Socijalno-ekonomskog saveta, na kojem bi trebalo da bude precizirana nova ponuda Ministarstva finansija i koliko bi to bilo bolje od ponuđenih 10 odsto.
„Sutra ćemo znati više detalja i da li je ta ponuda prihvatljivija za sindikate“, rekao je Mihajlović.
Pregovori predstavnika države Srbije, sindikata i poslodavaca o minimalnoj zaradi za 2025. godinu nastavljeni su danas. Ministarstvo finansija trebalo bi da predloži tačan iznos povećanja minimalca, piše Nova ekonomija.
Na poslednjem sastanku, 19. avgusta, Ministarstvo je predložilo da se poveća između osam i deset odsto, to jest između 50.000 i 52.000 dinara.
Reprezentativni sindikati – Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS „Nezavisnost“ – tražili su povećanje od oko 30 odsto ili iznos od 60 odsto vrednosti prosečne potrošačke korpe, što je oko 61.800 dinara.
Predlog poslodavaca je da minimalna zarada iznosi oko osam odsto, odnosno koliko bi trebalo da iznose projektovani rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) i inflacije u 2025. godini.
Sindikati „šokirani”
Sindikati su „šokirani“ predlogom države i očekuju novi predlog.
Komentarišući do sada neuspešne pregovore sindikata i poslodavaca, sociolog i aktivista Jovo Bakić rekao je ranije za „Vreme” kako smatra da čak ni povećanje minimalne zarade na 60.000 dinara ne može da pokrije sve troškove.
„Vi za tih 60.000 jedva izmirite račune, troškove hrane ako uspete, i to je sve. Meni ovaj predlog sindikata deluje prilično skromno. Sa druge strane, poslodavci čitav svoj život procenjuju kroz dinare i njima je to mnogo”, objašnjava Bakić.
Ukoliko, ipak, do povećanja zarade dođe, i trećina poslodavaca, kao što su u tom slučaju zapretili, počne da otpušta radnike, Bakić smatra da privreda ne bi mogla da funkcioniše.
„Mi smo zemlja katastrofalne demografske slike. Jedino ako bismo uvozili radnike, privreda i javne službe bi funkcionisale”, kaže Bakić.
Više od trećine poslodavaca ne želi da poveća minimalac
Unija poslodavaca Srbije uobičajeno pre pregovora sprovodi anketu među poslodavcima.
Prema rezultatima koje su dobili oko 35 odsto njih nije za rast minimalne cene rada i smatraju da bi to negativno uticalo na njihovo poslovanje. Jedna od prvih mera koje bi u tom slučaju preduzeli je smanjenje broja zaposlenih i povećanje cena usluga i proizvoda.
Poslodavci kako je rečeno iz Unije, ukoliko dođe do nekog većeg rasta minimalne cene rada očekuju od države neku intervenciju u smislu povećanja neoporezivog dela ili umanjenje poreza i doprinosa.
Izjednačiti iznos potrošačke korpe sa minimlanom zaradom
Sindikati su godinama zahtevali da se, u skladu sa dogovorima u okviru SES-a, minimalna zarada izjednači sa iznosom minimalne potrošačke korpe.
A na to je ranije ukazivao i Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava za Republiku Srbiju još 2022. godine, kada je napisao da je zabrinut zbog neadekvatnog iznosa minimalne zarade koja je niža od iznosa minimalne potrošačke korpe, uz preporuku da se poveća minimalna plata, te redovno prilagođava troškovima života kako bi se obezbedio pristojan život za radnike i njihove porodice.
Iznos minimalca predlaže Aleksandar Vučić
Pregovori o minimalnoj zaradi između socjalnih partnera svake godine za narednu godinu počinju 15. avgusta i trebalo bi da se završe do 15. septembra, a ako se ne postigne dogovor procenat povećanja minimalca određuje država.
Poslednjih godina iznos minimalne zarade pre početka pregovora saopštavao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i pre početka samih pregovora, a to je učinio i ove godine. Za njega je 52.000 dinara sasvim dovoljno kao minimalna cena rada. Baš sa tom sumom na pregovore je izašlo i Ministarstvo finansija.
Izvor: Nova ekonomija
Evropski sistem za brzo uzbunjivanje o hrani (RASFF) izdao je od početka 2026. dva upozorenja za namirnice izvezene iz Srbije u kojima su pronađene nepoželjne supstance. Tokom prošle godine izdato 29 upozorenja
Deo radnika Jure u Leskovcu ostaće bez posla, a neki će na plaćeno odsustvo, saopštila je ta kompanija
„Ahold Delhaize“, kompanija koja je vlasnik brojnih maloprodajnih radnji u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog nametnutih marži u Srbiji
Komisija za zaštitu konkurencije otkrila je mehanizme koje su pojedinim firmama garantovale pobedu na tenderima i to sa što višom cenom. O kojim se kompanijama radi
Grejanje doma u Srbiji već decenijama predstavlja jedan od ključnih energetskih i ekonomskih izazova, koliko toplotne pumpe zapravo mogu da pomognu jednom domaćinstvu u zimskim mesecima
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
